Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 7/19 od 15.05.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih Dželjalja Kadriu, Ise Miftari, Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića i okrivljenog Nenada Mitrovića i njegovog branioca, preinačena je prvostepena presuda u odnosu na okrivljene Dželjalja Kadriu i Isu Miftari u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, a u odnosu na okrivljene Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića i Nenada Mitrovića, u pogledu odluke o kazni, tako što je drugostepeni sud radnje okrivljenog Dželjalja Kadriu opisane u stavu II izreke, prvostepene presude za koje je tom presudom oglašen krivim pravno kvalifikovao kao krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, a radnje okrivljenog Ise Miftari opisane u stavu II izreke prvostepene presude, za koje je tom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, pa je drugostepeni sud okrivljenima Dželjalju Kadriu, Isi Miftari i Nenadu Mitroviću, prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to: okrivljenom Dželjalju Kadriu, za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine, za krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 6.000,00 dinara i za produženo krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci; okrivljenom Isi Miftari za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, za krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara i za produženo krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i okrivljenom Nenadu Mitroviću za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. u vezi stava 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci, pa je okrivljene osudio i to: okrivljenog Dželjalja Kadriu na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.07.2015. godine do 09.02.2016. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 600.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od mesec dana od pravnosnažnosti presude te je određeno da će sud ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u navedenom roku istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da zatvor ne može biti duži od jedne godine, okrivljenog Isu Miftari, na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.07.2015. godine do 18.12.2015. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude te je određeno da će sud, ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u navedenom roku, istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da zatvor ne može biti duži od šest meseci, okrivljenog Nenada Mitrovića na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.07.2015. godine do 06.11.2015. godine i na meri zabrana napuštanja stana od 06.11.2015. godine do 20.05.2016. godine, okrivljenog Aleksandra Milosavljevića na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.07.2015. godine do 19.08.2015. godine i okrivljenog Dragana Milosavljevića na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.07.2015. godine do 19.08.2015. godine, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih Dželjalja Kadriu, Ise Miftari, Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića i Nenada Mitrovića, kao i žalba okrivljenog Nenada Mitrovića, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog Aleksandra Milosavljevića, advokat Dragoljub Prokopović, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine prvostepenu presudu u delu izreke pod stavom III tač.1. i 5. kao i u odnosu na izrečenu meru bezbednosti oduzimanja predmeta i odluku o troškovima krivičnog postupka i drugostepenu presudu u stavu 1. tačka 3) i u stavu 2. izreke i da odbaci optužni predlog Tužioca za organizovani kriminal zbog stvarne i mesne nenadležnosti za gonjenje okrivljenog Aleksandra Milosavljevića za produženo krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, i Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal „proglasi stvarno i mesno nenadležno za presuđenje u ovom predmetu prema ovom okrivljenom za navedeno krivično delo“, da odloži izvršenje pravnosnažne presude i okrivljenom prizna troškove na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 33.000,00 dinara; branilac okrivljenog Aleksandra Milosavljevića, advokat Dragoljub Prokopović, podneo je i dopunu zahteva sa predlogom za odlaganje izvršenja pravnosnažne presude;

-branilac okrivljenog Dragana Milosavljevića, advokat Darko Prokopović, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine prvostepenu presudu u delu izreke pod stavom III tačka 4) kao i u odnosu na izrečenu meru bezbednosti oduzimanja predmeta i odluku o troškovima krivičnog postupka, da ukine drugostepenu presudu u stavu 1. tačka 4) i u stavu 2. izreke, te da odbaci optužni predlog Tužioca za organizovani kriminal zbog stvarne i mesne nenadležnosti za gonjenje okrivljenog Dragana Milosavljevića za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. KZ i Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal „proglasi stvarno i mesno nenadležan za presuđenje u ovom predmetu prema okrivljenom za navedeno krivično delo“, da odloži izvršenje pravnosnažne presude prema okrivljenom i okrivljenom prizna troškove na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca u iznosu od 33.000,00 dinara;

-branilac okrivljenog Nenada Mitrovića, advokat Nada Putnik Mladenović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 15, člana 16. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači ili ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti;

-branioci okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari, advokat Goran Petronijević i advokat Snežana Milićević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će ove okrivljene osloboditi od optužbe da su izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP, u odnosu na ove okrivljene odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Milosavljevića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), tačka 7) i tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, branioca okrivljenog Dragana Milosavljevića, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), tačka 7) i tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioca okrivljenog Nenada Mitrovića u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i branilaca okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, su neosnovani, dok su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u preostalom delu nedozvoljeni u delu u kome osporavaju utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi i ističu povrede zakona koje prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, odnosno nemaju propisan sadržaj u delu gde istaknute povrede zakona nisu obrazložene.

Branilac okrivljenog Aleksandra Milosavljevića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari sa obrazloženjem da je okrivljeni Aleksandar Milosavljević za radnju koja se odnosi na nabavljanje 710 kg rezanog duvana, 52 koleta filtera za cigarete i 23 mašinice za punjenje cigareta, što je primio od AA, oglašen odgovornim pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Vranju, Odeljenje u Bujanovcu, za prekršaj iz člana 296. u vezi člana 292. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, tako da okrivljeni za ovu radnju izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina nije mogao biti oglašen krivim i osuđen pobijanom pravnosnažnom presudom.

Iznete navoda zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane imajući u vidu da je prvostepeni sud kada je u pitanju okrivljeni Aleksandar Milosavljević, našao da činjenice, koje su obuhvaćene izrekom pravnosnažne presude Prekrašajnog suda u Vranju – Odeljenje u Bujanovcu Pr 2496/15 od 29.09.2015. godine, u suštini odgovaraju činjenicama navedenim u stavu III tačka 6. optužnog predloga Tužioca za organizovani kriminal od 21.09.2015. godine, ocenjujući da se radi o presuđenoj stvari, zbog čega je ovu radnju sud izostavio iz činjeničnog opisa radnje produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, datog u stavu III izreke prvostepene presude. Iz iznetog proizlazi da okrivljeni Aleksandar Milosavljević, a nasuprot navodima zahteva, pobijanom pravnosnažnom presudom nije ni oglašen krivim i osuđen za radnju opisanu u izreci citirane presude Prekršajnog suda u Vranju, Odeljenje u Bujanovcu, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog Aleksandra Milosavljevića da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Okolnost što je okrivljeni Aleksandar Milosavljević za opisanu radnju oglašen odgovornim u prekršajnom postupku ne ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog Dragana Milosavljevića povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju povredu se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti njegovog branioca, time što je oglašen krivim za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisano pod tačkom 4. stav III izreke prvostepene presude, koja se odnosi na iste predmete izvršenja označene u citiranoj presudi Prekršajnog suda u Vranju, Odeljenja u Bujanovcu – 710 kg rezanog duvana, 52 koleta filtera za cigarete i 23 mašinice za punjenje cigareta, imajući u vidu da se navedena presuda Prekršajnog suda odnosi na drugo lice – Aleksandra Milosavljevića (brata okrivljenog Dragana Milosavljevića), te da su navedeni predmeti, kako je to označeno u izreci prvostepene presude, pronađeni prilikom pretresa u podrumskom delu porodične kuće Milosavljevića. Iz navedenih razloga jasno proizilazi da okrivljeni Dragan Milosavljević nije za istu radnju osuđen i u prekršajnom postupku te se samim tim ne može raditi o presuđenoj stvari kako to neosnovano ističe njegov branilac u podnetom zahtevu.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branioci okrivljenih Aleksandra Milosavljevića i Dragana Milosavljevića ističu da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca i u vezi sa tim navode da je protiv ovih okrivljenih vođen krivični postupak zbog produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje su okrivljeni i oglašeni krivim pobijanom pravnosnažnom presudom, a za koje krivično delo je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine, tako da Tužilac za organizovani kriminal nije stvarno i mesno nadležan tužilac za krivično gonjenje okrivljenih za navedeno krivično delo u smislu odredaba člana 2. tačka 1), člana 3. i člana 4. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Sl. glasnik RS“, br.42/2020...58/2004-dr. zakon, 45/2006...72/2011-dr. zakon, 101/2011 – dr. zakon i 32/2013).

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Aleksandra Milosavljevića i Dragana Milosavljevića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Članom 2. tačka 1) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Sl. glasnik RS“, br.42/2020...58/2004-dr. zakon, 45/2006...72/2011-dr. zakon, 101/2011 – dr. zakon i 32/2013), propisano je da se taj zakon primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela organizovnog kriminala, a organizovani kriminal u smislu člana 3. stav 1. tog zakona, predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. Pod organizovanom kriminalnom grupom iz stava 1. tog člana podrazumeva se grupa od tri ili više lica koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredeno ili neposredno, finansijske ili druge koristi.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. navedenog zakona, nadležno je Tužilaštvo za organizovani kriminal u smislu člana 4. stav 1. navedenog zakona.

Imajući u vidu da je okrivljenima Aleksandru Milosavljeviću i Draganu Milosavljeviću optužnim predlogom Tužioca za organizovani kriminal Kto 51/15 od 21.09.2015. godine stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ, zbog postojanja opravdane sumnje da su bili pripadnici organizovane kriminalne grupe sa ciljem da radi sticanja dobiti po unapred određenim zadacima i ulogama u dužem vremenskom periodu vrše krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje se može izreći kazna zatvora od četiri godine i teža kazna, kao i da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe izvršili produženo krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. i stav 2. u vezi člana 61. KZ, to je očigledno da su u pitanju krivična dela organizovanog kriminala u smislu člana 2. tačka 1. i člana 3. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, čime je zasnovana stvarna nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal za krivično gonjenje okrivljenih za navedena krivična dela shodno odredbi člana 4. stav 1. navedenog zakona.

Sasvim je drugo pitanje što je sud kod donošenja presude izvršio prekvalifikaciju i radnje okrivljenog Aleksandra Milosavljevića i Dragana Milosavljevića pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. KZ, što je blaže po okrivljene, tako da je navedena činjenica bez uticaja na ocenu postupanja Tužioca za organizovani kriminal kao ovlašćenog tužioca.

Iz iznetih razloga, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Aleksandra Milosavljevića i Dragana Milosavljevića ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu ovih okrivljenih povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Aleksandra Milosavljevića i Dragana Milosavljevića, povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ogleda se u tome što je drugostepeni sud na strani 14, obrazloženja svoje presude zauzeo stav u pogledu zastupanja optužbe od strane Tužioca za organizvani kriminal kao ovlašćenog tužioca koji, prema navodima zahteva ne stoji.

Iznete navode zahtev branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je činjenični opis radnje izvršenja navedenih krivičnih dela identičan sa onim iz dispozitiva optužnog akta, pri čemu u izreku presude nisu dodate nove činjenice niti nova kriminalna količina u pogledu predmetnih krivičnih dela što bi, eventualno, položaj ovih okrivljenih činilo težim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branilaca okrivljenih Aleksandra Milosavljevića i Dragana Milosavljevića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i posebno ukazuje da se kod ispitivanja prekoračenja optužbe ne mogu ceniti stavovi suda izneti u obrazloženju, već samo činjenični opis u izreci presude.

Branioci okrivljenih Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića, Dželjalja Kadriu i Ise Miftari, u zahtevu ukazuju da je pobijana pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se presuda u odnosu na ove okrivljene zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati. U vezi sa tim branioci okrivljenih Aleksandra Milosavljevića i Dragana Milosavljevića u zahtevu ističu da su nižestepeni sudovi koristili slučajni nalaz iz člana 164. ZKP, koji članom 162. ZKP, nije propisan kao posebna dokazna radnja za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. KZ za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim pobijanom pravnosnažnom presudom, a da pri određivanju tajnog nadzora komunikacija u odnosu na okrivljenog Dželjalja Kadriu nisu postojali uslovi propisani članom 161. stav 1. i 2. i članom 162. ZKP, jer se u odnosu na krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ, krijumčarenje iz člana 230. KZ i nedozvoljena trgovina iz člana 243. KZ, ne može sprovoditi posebna dokazna radnja tajnog nadzora komunikacije, zbog čega se prikupljeni materijal o krivičnom delu ili učiniocu koji nije bio obuhvaćen odlukom o određivanju posebne dokazne radnje nije mogao koristiti u postupku jer se ne odnosi na krivično delo iz člana 162. tog zakonika u smislu člana 164. ZKP.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari, audio zapisi presretnutih telefonskih razgovora i transkripti sačinjeni na osnovu istih predstavljaju nezakonite dokaze jer je posebna dokazna radnja tajni nadzor komunikacije prema ovim okrivljenima određena naredbom suda bez obrazloženog predloga javnog tužioca i to u situaciji kada nije bilo zakonskih razloga za njeno sprovođenje, s obzirom na to da u trenutku donošenja naredbe nisu postojali osnovi sumnje da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi. Pored toga, prema navodima zahteva branilaca ovih okrivljenih navedena dokazna radnja nije sprovedena u skladu sa članom 168. ZKP, kojom je propisano da se o sprovođenju tajnog nadzora komunikacije sačinjavaju dnevni izveštaji koji se dostavljaju sudu, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, niti je celokupna komunikacija prevedena na albanski jezik.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića, Dželjalja Kadriu i Ise Miftari, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Posebna dokazna radnja tajni nadzor komunikacije preduzeta je i to: prema okrivljenom Dželjalju Kadriu na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu – Pov – Po1 2072/14 od 27.10.2014. godine, naredbi o proširenju iste od 15.12.2014, 20.01.2015, 23.01.2015, 11.02.2015. i 13.05.2015, kao i naredbe o produženju trajanja ove posebne dokazne radnje od 26.01.2015. godine i 27.04.2015. godine, a prema okrivljenom Isi Miftari na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Pov Po1 2419/14 od 01.12.2014. godine, naredbi o proširenju iste od 26.12.2014. godine, 04.02.2015. godine, 13.05.2015. godine i 12.06.2015. godine, te naredbi o produženju posebne dokazne radnje od 27.02.2015. i 27.05.2015. godine.

Po nalaženju ovoga suda naredbe o određivanju posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije prema okrivljenima Dželjalju Kadriu i Isi Miftari donete su u skladu sa odredbama člana 166. i člana 167. ZKP, na osnovu obrazloženog predloga javnog tužioca pri čemu iz istih proizlazi da su u vreme njihovog donošenja bili ispunjeni uslovi iz člana 161. stav 1. i 2. ZKP, za određivanje navedene mere te da su dati razlozi o činjenicama i okolnostima koje ukazuju na postojanje osnova sumnje da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja se mogu odrediti posebne dokazne radnje u smislu člana 162. ZKP.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je sud činjenično stanje u pogledu izvršenja krivičnih dela Dželjalja Kadriu i Ise Miftari utvrđivao na osnovu dokaza prikupljenih primenom posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije što se odnosi na celokupno postupanje ovih okrivljenih, pa i u odnosu na krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a kako su radnje okrivljenih Aleksandra Milosavljevića i Dragana Milosavljevića direktno povezane sa radnjama okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari, te kao takve predstavljaju jedinstvenu celinu, na koji način su i opisane u izreci prvostepene presude, to se dokazima izvedenim u odnosu na okrivljene Dželjalja Kadriu i Ise Miftari utvrđuje činjenično stanje koje se odnosi i na radnje svih okrivljenih (pa i okrivljenih Aleksandra Milosavljevića i Dragana Milosavljevića), u smislu njihovog zajedničkog postupanja.

Neosnovano se navodima zahteva branilaca okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari ukazuje da posebna dokazna radnja tajni nadzor komunikacije prema ovim okrivljenima nije sprovedena u skladu sa odredbom člana 168. ZKP, kojom je propisano da se o sprovođenju tajnog nadzora komunikacije sačinjavaju dnevni izveštaji, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, jer navedena zakonska odredba predviđa da će se dnevni izveštaj o sprovođenju navedene posebne dokazne radnje zajedno sa prikupljenim snimcima komunikacije dostaviti samo na zahtev sudije za prethodni postupak ili javnog tužioca koji to u konkretnom slučaju u navedenom periodu nisu tražili.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva branilaca okrivljenih Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića, Dželjalja Kadriu i Ise Miftari kojima se ukazuju da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitim dokazima i da je ista doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Po nalaženju ovoga suda branioci okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari navodima zahteva kojima se formalno pozivaju na odredbu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističući da transkripti telefonskih komunikacija nisu u celosti prevedeni na albanski jezik u suštini ukazuju na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, koja nije razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Ukazujući na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog Aleksandra Milosavljevića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da krivičnopravni događaj opisan u stavu III tačka 5. izreke prvostepene presude ne predstavlja svršeno krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. KZ, već da je u pitanju pokušaj tog krivičnog dela koji nije kažnjiv, imajući u vidu da je okrivljeni Aleksandar Milosavljević rezani duvan u označenoj količini samo naručio od okrivljenog Dželjalja Kadriu, ali da isti nije preuzeo, jer je on oduzet od osuđenog Aleksandra Stefanovića od strane Policijske uprave Vranje, kojim navodima branilac u suštini ukazuje da navedeno delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Aleksandra Milosavljevića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Radnja izvršenja krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 1. KZ, alternativno je propisana i ista može da se sastoji u: nabavljanju robe ili drugih predmeta u većoj vrednosti u svrhu prodaje, bavljenju u većem obimu trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili u bavljenju zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga. Za sva tri oblika radnje izvršenja karakteristično je da se preduzimaju neovlašćeno, tj. bez dozvole nadležnog organa. Teži oblik dela iz stava 3. postoji u slučaju kada se neovlašćeno prodaje, kupuje ili vrši razmena robe ili predmeta čiji je promet zabranjen ili ograničen.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja datog u stavu III tačka 5. izreke prvostepene presude okrivljeni Aleksandar Milosavljević je zajedno sa okrivljenim Dželjaljom Kadriu nemajući ovlašćenja za trgovinu kupio (nabavio) u svrhu prodaje veću količinu i u većoj vrednosti rezanog duvana čiji je promet ograničen u smislu člana 45. i 66. Zakona o duvanu, što je upravo jedna od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. i u vezi stava 1. KZ.

Kako je za postojanje krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 1. KZ dovoljno da je izvršilac nabavio robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje, pri čemu nije neophodno da je tu robu i faktički preuzeo, to su ocenjeni kao neosnovani navodi iz zahteva branioca okrivljenog Aleksandra Milosavljevića da se u radnjama ovog okrivljenog opisanim u stavu III tačka 5. izreke prvostepene presude ne stiču zakonska obeležja svršenog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Milosavljevića neosnovano ukazuje da je pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Samim tim, neosnovano je isticanje o zahtevu branioca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Mitrovića, da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, time što u izreci prvostepene presude nije navedeno da li je okrivljeni bio svestan ili je bio dužan ili je mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog Nenada Mitrovića da su u činjeničnom opisu krivičnih dela za koja je ovaj okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom – krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ, opisano u stavu I izreke i produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, opisano u stavu II izreke, označene sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja ovih krivičnih dela i to kako objektivna koja se odnose na radnju izvršenja tako i subjektivna koja se tiču psihičkog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu i to da je okrivljeni bio uračunljiv, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti i da je hteo njegovo izvršenje.

Iz iznetih razloga, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog Nenada Mitrovića da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu ovog okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari, članom 346. KZ, propisano je da je za postojanje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela neophodno da se organizuje grupa odnosno da se pripada grupi koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, zbog čega okrivljeni u konkretnom slučaju, po stavu branioca, nisu mogli biti oglašeni krivim da su se udružili radi izvršenja jednog krivičnog dela jer zakon propisuje da se za postojanje ovog krivičnog dela organizovana kriminalna grupa osniva radi vršenja neodređenog broja krivičnih dela, a ne samo jednog.

Iznete navode zahteva kojima branioci okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari ukazuju na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz stava 1. člana 346. sastoji se u organizovanju grupe koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna. Teži oblik dela iz stava 2. tog člana razlikuje se od osnovnog u pogledu toga što se organizuje organizovana kriminalna grupa kojom se u smislu člana 112. stav 35. KZ smatra grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi. Radnja izvršenja ovog krivičnog dela iz stava 4. člana 346. KZ, predstavlja samo pripadanje organizovanoj kriminalnoj grupi.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da se kod krivičnog dela iz člana 346. stav 2. KZ, organizovana kriminalna grupa organizuje radi vršenja neodređenog broja krivičnih dela, a da iz činjeničnog opisa dela u stavu I izreke prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni Dželjalj Kadriu organizovao organizovanu kriminalnu grupu sa ciljem sticanja dobiti, čiji je pripadnik, između ostalih, postao i okrivljeni Isa Miftari, te je očigledno da je u konkretnom slučaju cilj organizovane kriminalne grupe bio da vrši krivična dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, za koje se može izreći kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, u neodređenom broju slučajeva, zbog čega se u radnjama okrivljenog Dželjalja Kadriu opisanim u citiranom delu izreke prvostepene presude stiču zakonska obeležja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ, a u radnjama okrivljenog Ise Miftari zakonska obeležja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ, pri čemu je za postojanje ovog krivičnog dela bez uticaja okolnost što su okrivljeni otkriveni intervencijom policije i pravnosnažnom presudom oglašeni krivim zbog izvršenja samo jednog krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, neosnovano se zahtevom branilaca okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari pravnosnažna presuda pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branioci okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenih povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, iz razloga što krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ izvršeno u grupi, za koje delo su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom, u sebi konzumira krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ, tako da okrivljeni u konkretnom slučaju nisu mogli biti oglašeni krivim i osuđeni za oba navedena krivična dela, već, eventualno, samo za krivično delo krijumčarenje.

U činjeničnom opisu datom u izreci prvostepene presude navedena su sva zakonska obeležja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ (za koje je oglašen krivim okrivljeni Dželjalj Kadriu), odnosno krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. (za koje je oglašen krivim okrivljeni Isa Miftari) u vezi stava 2. KZ, i krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom, a po nalaženju ovoga suda, biće krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, ne obuhvata radnju krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. KZ, pa sledstveno tome, a nasuprot navodima zahteva branilaca ovih okrivljenih, između tih krivičnih dela ne postoji prividni idealni sticaj po osnovu konsumpcije. Stoga se navodi zahteva branilaca okrivljenih Dželjalja Kadriu i Aleksandra Milosavljevića da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenih povređen zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjuju kao neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari navodi se da se u radnjama okrivljenih opisanim u stavu III izreke prvostepene presude ne stiču zakonska obeležja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, već krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ, pošto su prema činjeničnom opisu dela iz izreke presude okrivljeni robu prenosili preko administrativne linije koristeći alternativne putne pravce, koji povezuju područje centralnog dela Republike Srbije sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija, bez evidentiranja kod nadležnih carinskih i poreskih organa, na koji način je, prema stavu branilaca, učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno je okrivljenom preko branioca, međutim, kada se ima u vidu da su okrivljeni Dželjalj Kadriu i Isa Miftari pravnosnažnom presudom oglašeni krivim zbog po jednog produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ (za koje je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine („Službeni glasnik RS“ br. 85/05)), a ne zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 1. KZ (za koje je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna („Službeni glasnik RS“ br. 85/05)), što je povoljnije po okrivljene, to bi u ovom smislu ispitivanje pravnosnažne presude bilo na štetu okrivljenih. S obzirom na to da branilac nije ovlašćen da preduzima radnje (pa i da podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti) na štetu okrivljenog u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branioci okrivljenih Aleksandra Milosavljevića i Dragana Milosavljevića u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje nije bio stvarno i mesno nadležan za suđenje u ovom predmetu, jer je za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. u vezi stava 1. KZ propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine i da stoga ne predstavlja krivično delo organizovanog kriminala u smislu člana 2. tačka 1) i člana 3. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, kojim navodima branioci ukazuju da je pobijanu pravnosnažnu presudu doneo stvarno nenadležan sud i da je na taj način pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Nenada Mitrovića navodi da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, što predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP; zatim da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi i razlozima presude i da u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, dok se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari ističe da nižestepeni sudovi nisu dali razloge u pogledu postojanja organizovane kriminalne grupe, odnosno nisu naveli kakav je bio plan delovanja grupe, koje su uloge članova grupe, da li je postojao prethodni dogovor, na koji način je okrivljeni Dželjalj Kadriu izdavao naloge pripadanicima grupe, a okrivljeni Isa Miftari postupao po tim nalozima, te da li su, na koji način i u kom iznosu ovi okrivljeni pribavili finansijsku ili drugu korist. Navedeni nedostaci presude na koje zahtevima ukazuju branioci okrivljenih Nenada Mitrovića, Dželjalja Kadriu i Ise Miftari, propisani su kao povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti i to: branioca okrivljenog Aleksandra Milosavljevića da se krivičnopravni događaj opisan u stavu III tačka 1. izreke prvostepene presude uopšte nije desio jer ovaj okrivljeni dana 23.11.2014. godine od okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari, nije primio bilo kakvu količinu rezanog duvana, jer ih on ne poznaje niti je bio član njihove organizovane kriminalne grupe tako da sve što je ovom okrivljenom stavljeno na teret optužbom u ovom krivičnom postupku nije dokazano; branioca okrivljenog Nenada Mitrovića, da u ovom krivičnom postupku nije utvrđeno kojim konkretnim radnjama je okrivljeni zloupotrebio službeni položaj i kakvu korist je pribavio sebi ili drugom, da iz izvedenih dokaza ne proizlazi da je okrivljeni Nenad Mitrović, prenosio informacije do kojih je došao kao policijski službenik okrivljenom Dželjalju Kadriu, niti da je imao bilo kakve veze sa organizovanom kriminalnom grupom i da je sud pogrešno utvrdio da je ovaj okrivljeni zaposlen kao službenik dežurne službe u Policijskoj stanici Preševu kao i branilaca okrivljenih Dželjalja Kadriu i Ise Miftari da sud uzima u obzir samo pojedine delove telefonske komunikacije iz kojih se ne može zaključiti da su okrivljeni izvršili krivično delo za koje su oglašeni krivim pravnosnažnom presudom, po nalaženju ovoga suda branioci okrivljenih cene izvedene dokaze i iznose sopstvene činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama, čime se pravnosnažne presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Nenada Mitrovića, ukazuje i na povrede zakona iz člana 15. i 16. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 2), tačka 5) i tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i čl.15. i 16. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića, Nenada Mitrovića, Dželjalja Kadriu i Ise Miftari, ovom delu ocenio kao nedozvoljene.

Branioci okrivljenih Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića, Dželjalja Kadriu i Ise Miftari u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da je pobijanom pravnosnažnom presudom odlukom o krivičnoj sankciji na štetu ovih okrivljenih povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP, a branilac okrivljenog Nenada Mitrovića da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba i da je time učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali ne obrazlažu u čemu se sastoje istaknute povrede zakona.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branioci okrivljenih Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića, Nenada Mitrovića, Dželjalja Kadriu i Ise Miftari, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti pored ostalog ističu povrede zakona, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva ne navode u čemu se ove povrede sastoje, pa kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja, koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogledaju povrede zakona na koje se zahtevima ukazuje, to je ocenjeno da zahtevi branilaca okrivljenih Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića, Nenada Mitrovića, Dželjalja Kadriu i Ise Miftari u ovom delu nemaju zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                    Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić