Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Bate Cvetkovića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u postupku za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela prema trećim licima AA, BB i VV, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG – advokata Milete Mitrovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Toi-Po1 br.16/21 od 28.10.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž-Po1-Toi 8/21 od 24.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 05.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG – advokata Milete Mitrovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Toi-Po1 br.16/21 od 28.10.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž-Po1-Toi 8/21 od 24.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Toi-Po1 br.16/21 od 28.10.2021. godine u stavu prvom izreke usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK broj 10/19 od 12.06.2020. godine za trajno oduzimanje imovine od trećih lica na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela okrivljenog GG, koji je presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje SPK-Po1 br.93/19 od 15.11.2019. godine, pravnosnažnom dana 21.02.2020. godine, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 6. KZ, te je određeno da se trajno oduzima i to trećem licu AA ½ idealnog dela poslovnog prostora PU2 u ulici ... broj ..., površine 411,93 m2, na katastarskoj parceli broj ... KO Stari grad, LN broj ... KO Stari grad, zajedno sa garažnim mestima u dvorištu PM broj 20, 21, 22 i 23 i pravo svojine na garažnim mestima u dvorištu PM broj 19, 24 i 25, na katastarskoj parceli broj .. KO Stari grad, LN broj .. KO Stari grad, te trećem licu BB poslovni prostor PU1 u ulici ... broj ..., površine 19,10 m2, na katastarskoj parceli broj .. KO Stari grad, LN broj .. KO Stari grad i trećem licu VV poslovni prostor površine 34,11 m2 u Beogradu, lokal broj 1 u prizemlju objekta u izgradnji u ulici ... broj .. na katastarskoj parceli broj ... . U stavu drugom izreke rešenja obavezana su treća lica AA, BB i VV da sudu na ime troškova postupka – veštačenja solidarno plate iznos od 279.184,43 dinara, a treće lice VV je obavezan i da na ime troškova punomoćnika po službenoj dužnosti plati iznos od 17.625,00 dinara, a sve u roku od 60 dana od pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž-Po1-Toi 8/21 od 24.01.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe trećih lica AA, BB i VV i žalba njihovog punomoćnika - advokata Sergeja Đuretića, a koje su izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Toi-Po1 br.16/21 od 28.10.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog GG – advokat Mileta Mitrović, zbog povreda odredaba člana 16, člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, povreda odredaba člana 3. stav 1. tačka 2) i 8) i člana 43. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, te povreda odredaba članova 6. i 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i odredbe člana 1. dodatnog Protokola 1. uz ovu Konvenciju, kao i povreda odredaba člana 171. stav 1. i člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji u celini podneti zahtev, te da preinači prvostepeno i drugostepeno rešenje tako što će odbiti zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal u celosti u odnosu na treća lica AA, BB i VV ili da ukine navedena rešenja u odnosu na sva treća lica i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje, ali pred potpuno izmenjenim većem, kao i da na sednicu veća pozove branioca okrivljenog i da postupi hitno u skladu sa odredbom člana 38. stav 5. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i odloži izvršenje pobijanog pravnosnažnog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su prilikom donošenja pobijanih rešenja o trajnom oduzimanju imovine od trećih lica AA, BB i VV nižestepeni sudovi povredili odredbe člana 3. stav 1. tačka 2) i 8) i člana 43. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi napred označenih članova Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog po njemu nepravilnu primenu od strane nižestepenih sudova navedenih odredaba Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela suštinski obrazlaže tako što osporava ocenu suda o ispunjenosti u konkretnom slučaju uslova za trajno oduzimanje imovine od trećih lica, odnosno osporava ocenu i činjenična utvrđenja nižestepenih sudova da imovina koja je oduzeta od trećih lica predstavlja imovinu okrivljenog GG proisteklu iz krivičnog dela čija je vrednost u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima okrivljenog i trećih lica i da je okrivljeni besteretno preneo tu imovinu na treća lica u nameri da osujeti njeno oduzimanje, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza iz kojih po tvrdnji branioca nesumnjivo proizilazi da se ne radi o imovini proistekloj iz krivičnog dela i da su u momentu sticanja predmetne imovine od strane trećih lica i okrivljeni GG i treća lica AA, BB i VV imali dovoljno zakonitih novčanih sredstava za njeno sticanje, kao i da u konkretnom slučaju nema nikakve namere prikrivanja imovine.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski osporava činjenična utvrđenja i ocenu nižestepenih sudova o ispunjenosti u konkretnom slučaju uslova za trajno oduzimanje imovine od trećih lica, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno dručačija od one date u pobijanim rešenjima, a što nije predviđeno kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu odredbe člana 16. ZKP, isticanjem da nižestepeni sudovi nisu sa jednakom pažnjom ispitali i utvrdili kako činjenice koje terete treća lica o čijim pravima se odlučuje, tako i one činjenice koje im idu u korist, već su tumačenju činjenica pristupali iz najnepovoljnijeg ugla za treća lica. Osim toga, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka rešenja protivrečna sama sebi, da su dati razlozi protivrečni izreci, te da u pobijanim rešenjima nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a posebno u pogledu materijalnih mogućnosti okrivljenog i činjenice da je predmetna imovina stečena značajno pre inkriminisanih radnji okrivljenog, a i oni razlozi koji su dati su nejasni, kao i da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima pobijanih rešenja i sadržine isprava i zapisnika. Takođe, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 440. ZKP, isticanjem da je sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, obzirom da tokom postupka nije utvrdio udele bračnih drugova trećih lica AA, BB i VV koji su svi bili u braku u momentu sticanja imovine koja im je pobijanim odlukama oduzeta, čime su po braniocu na štetu supružnika trećih lica povređene odredbe člana 171. stav 1. i člana 176. stav 2. Porodičnog zakona vezano za zajedničku imovinu supružnika.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažna rešenja pobija i zbog povreda odredaba člana 16, člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu i okrivljenom, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede odredbe člana 1. dodatnog Protokola 1. uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je trećim licima povređeno pravo na mirno uživanje svoje imovine. Pored toga, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je trećim licima povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na pretpostavku nevinosti. Osim toga, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 7. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je prema trećim licima povređeno načelo zakonitosti i zabrane retroaktivnosti u primeni propisa.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić