Na osnovu člana 87. KZ, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela, koji su detaljno navedeni na stranama 6, 7 i 8 izreke presude.

Istovremeno, okrivljeni su obavezani da sudu nadoknade troškove krivičnog postupka o čijoj će visini biti odlučeno posebnim rešenjem, te da plate na ime sudskog paušala iznose od po 100.000,00 dinara svaki, u roku 30 dana od pravnosnažnosti presude.

Stavom II iste presude, okrivljeni Branislav Čolević je na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2.) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Sl. glasnik RS“, broj 85 od 06.10.2005. godine), a stavom III, na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3.) ZKP, prema okrivljenima Ivanu Pavloviću, Radošu Zečeviću, Branislavu Čoleviću i Radoju Raduloviću odbijena je optužba, i to da su okrivljeni Radoš Zečević, Branislav Čolević i Radoje Radulović izvršili krivično delo zločinačkog udruživanja iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Sl. glasnik RS“, broj 85 od 06.10.2005. godine, a okrivljeni Ivan Pavlović, Branislav Čolević i Radoje Radulović da su izvršili krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ („Sl. glasnik RS“, broj 85 od 06.10.2005. godine).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 Po1 br.17/16 od 02.06.2016. godine, stavom I, odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, te okrivljenog Velimira Krivokapića i njegovog branioca – advokata Miljane Perendije, pa je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 br. 2/10 od 10.12.2015. godine, u delu u kojem je okrivljeni Velimir Krivokapić oglašen krivim, te u delu u kojem je okrivljeni Branislav Čolević oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ i pod tačkom 3 u delu u kojem je odbijena optužba u odnosu na okrivljene Radoša Zečevića, Branislava Čolevića i Radoja Radulovića, potvrđena.

Stavom II iste presude, usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog Ivana Pavlovića – advokata Zorana Jakovljevića i advokata Dragoslava Ognjanovića, te žalbe branioca okrivljenog Radoša Zečevića – advokata Biljane Dragaš i žalbe branioca okrivljenog Radoja Radulovića – advokata Jelene Stojić, presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 br. 2/10 od 10.12.2015. godine ukinuta je u odnosu na okrivljenog Ivana Pavlovića u delu u kojem je navedenom presudom oglašen krivim, zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a u odnosu na Radoša Zečevića i Radoja Radulovića u delu u kojem su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ, i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Stavom III iste presude, povodom žalbe branioca okrivljenog Ivana Pavlovića – advokata Zorana Jakovljevića i advokata Dragoslava Ognjanovića, a po službenoj dužnosti, presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 br. 2/10 od 10.12.2015. godine preinačena je samo u odnosu na okrivljenog Ivana Pavlovića, tako što je okrivljeni zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, na osnovu odredaba članova 60. i 63. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od devet godina i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 15.07.2009. do 24.05.2013. godine, dok su žalbe branilaca okrivljenog Ivana Pavlovića i Tužioca za organizovani kriminal u odnosu na ovo krivično delo odbijene kao neosnovane.

Protiv navedenih presuda, u osuđujućem delu u kojem su postale pravnosnažne, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Ivana Pavlovića – advokat Miodrag Glomazić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1.) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3,) 4.) i 11.) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1,) 2.) i 3.) ZKP, te zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2.) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i da okrivljenom odloži izdržavanje kazne zatvora, uz istovremeni predlog da Vrhovni kasacioni sud održi sednicu veća na koju će pozvati okrivljenog Ivana Pavlovića i njegovog branioca. Isti branilac podneo je i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1,) 2.) i 3.) ZKP, te povrede odredaba člana 83. stav 1. i 2, člana 119. „i člana 248. stav 1. tačka 2. ZKP“, sa predlogom da se pravnosnažne presude ukinu ili da Vrhovni kasacioni sud donese oslobađajuću presudu u odnosu na okrivljenog;

-branilac okrivljenog Ivana Pavlovića – advokat Dragoslav Ognjanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1.) u vezi stava 4. ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4.) i stav 2. tačka 1.) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2.) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu, uz istovremeni zahtev da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažnog osuđujućeg dela presude odlaže do donošenja odluke po zahtevu, te da okrivljeni i njegov branilac budu obavešteni o danu i času održavanja sednice veća, radi prisustvovanja istoj;

-branioci okrivljenog Velimira Krivokapića – advokat Dragoslav Ognjanovića i advokat Miloš Mršović na osnovu člana 485. stav 1. i 4. ZKP, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4.) i 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2.) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude a predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, uz istovremeni predlog da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažnog dela presude odlaže do donošenja odluke po zahtevu, te da okrivljeni i njegovi branioci budu obavešteni o danu i času održavanja sednice veća, radi prisustvovanja istoj.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi su neosnovani u delu u kojem se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4.) ZKP.

U vezi sa bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4.) ZKP, u svim podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističe se da je sudija Apelacionog suda u Beogradu Milena Rašić, kao član veća učestvovala u donošenju pobijane presude Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 br.17/16 od 02.06.2016. godine, iako se morala izuzeti, obzirom da je prethodno, kao član pretresnog veća, učestvovala u postupku KPo1 br.2/10 u dužem vremenskom periodu (branilac Miodrag Glomazić), odnosno u periodu od 03.06.2010. godine, kada je održan prvi glavni pretres u predmetu KPo1 br.2/10 zaključno sa 25.11.2011. godine (branioci Dragoslav Ognjanović i Miloš Mršović). Branioci Dragoslav Ognjanović i Miloš Mršović ističu i da je sudija Milena Rašić u svojstvu predsedavajućeg Kv veća Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu donela odluku o produženju pritvora prema okrivljenima, kao i da je pretresno veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu u čijem sastavu je bila i sudija Milena Rašić, donelo odluku o saslušanju svedoka AA, na čijem svedočenju su i prvostepeni i drugostepeni sud utemeljili svoje odluke u osuđujućem delu, a što je prema stavu branilaca okrivljenih „stvorilo nesporno značajnu sumnju u njenu nepristrasnost“ te na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka „iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, u vezi člana 37. stav 4. ZKP“.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Ivana Pavlovića i Velimira Krivokapića ocenjeni su neosnovanim, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4.) ZKP postoji ukoliko je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti, dakle ukoliko je reč o postojanju nekog od razloga za izuzeće predviđenih u članu 37. stav 1. tačka 1.) do 4.) ZKP, a ne ukoliko je reč o postojanju okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost, što bi eventualno mogao biti razlog za izuzeće sudije, odnosno sudije porotnika od sudijske dužnosti u smislu odredbe člana 37. stav 2. ZKP.

Kako branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da je učestvovanjem sudije Milene Rašić u donošenju odluke Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu prekršen princip nepristrasnosti, čime ukazuju na razlog za izuzeće iz člana 37. stav 2. ZKP, a ne na razloge za obavezno izuzeće sudije koji su propisani u članu 37. stav 1. tačka 1.) do 4.) ZKP koji u konkretnom slučaju i ne stoje, pa sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4.) ZKP, to su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu odbijeni kao neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Pavlovića – advokata Dragoslava Ognjanovića i zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Velimira Krivokapića – advokata Dragoslava Ognjanovića i Miloša Mršovića, ističe se da se pobijane presude zasnivaju na snimljenim telefonskim razgovorima i njihovim transkriptima na osnovu naredbe Kri.Pov.br.409/08, koji su morali biti izdvojeni iz spisa jer su prema stavu branilaca „u konkretnom slučaju podaci prikupljeni primenom ovih mera primenjivani po isteku roka od 6 meseci od dana prestanka primene ovih mera“, te zbog toga što je u konkretnom slučaju jedan broj naredbi donet isključivo primenom odredaba člana 232. ZKP, iz koji razloga su ove mere mogle trajati najduže šest meseci, a ne godinu dana.

U vezi sa istom povredom, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Pavlovića – advokata Dragoslava Ognjanovića ističe se i da je u konkretnom slučaju protiv ovog okrivljenog zahtev za sprovođenje istrage podnet nakon proteka roka od 6 meseci koji je propisan odredbom člana 504lj tada važećeg ZKP, a u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Pavlovića – advokata Miodraga Glomazića navodi se između ostalog da su mere nadzora i snimanja telefonskih razgovora okrivljenih nedozvoljene i nezakonite, jer nije označen datum donošenja naredbe istražnog sudije, a zatim branilac ističe i da je prema transkriptima izvedenim kao dokaz, prvi presretnuti razgovor obavljen dana 10.06.2008. godine, te da je imajući u vidu rokove propisane odredbom člana 232. tada važećeg ZKP, navedena mera mogla trajati najduže do 10.12.2008. godine, nakon čega prema stavu ovog branioca „dalje praćenje po odredbama ZKP nije bilo moguće“.

Ocenjujući zakonitost dokaza koji su predmet ispitivanja u smislu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je izložene navode zahteva ocenio neosnovanim, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP postoji ukoliko se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Odredbom člana 232. ZKP („Službeni list SRJ“, br. 70/2001, 68/2002, „Službeni glasnik RS“, br. 39/2003, 58/2004 ... 46/2006), koji je važio u vreme kada je obavljeno snimanje telefonskih razgovora okrivljenih, propisano je da istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koje postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivično delo, između ostalog, sa elementima organizovanog kriminala.

Odredbom člana 504lj tada važećeg ZKP, propisano je da istražni sudija na zahtev javnog tužioca može prema licu za koje postoje osnovi sumnje da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo organizovanog kriminala, između ostalog, odrediti primenu mere iz člana 232, ako se krivično delo organizovanog kriminala na drugi način ne bi moglo otkriti, dokazati ili sprečiti, ili bi to bilo povezano sa znatnim teškoćama.

Odredbom člana 504n istog zakonika, stavom 1, propisano je da primena mere iz člana 504lj prestaje kad istekne rok na koji je određena ili kada prestanu razlozi zbog kojih je bila određena, a stavom 2. istog člana propisano je da ako državni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci po prestanku mere iz člana 504lj, svi prikupljeni podaci moraju biti uništeni.

Prema stanju u spisima, mere nadzora i snimanja telefonskih razgovora okrivljenog Ivana Pavlovića (koje je obavljao sa ostalim okrivljenima i sa drugim licima), određene su naredbom istražnog sudije Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu Kri.Pov.br.409/08 od 26.05.2008. godine na osnovu člana 232. ZKP, po zahtevu Specijalnog tužioca Str.pov.S.48/08 od 26.05.2008. godine, pri čemu je određeno da ova mera može trajati najduže tri meseca i da se na obrazloženi predlog Specijalnog tužioca može produžiti za još tri meseca. Ova naredba je dopunjena više puta, s tim što je dana 22.08.2008. godine po predlogu Specijalnog tužioca Str.pov.S.br.48/08 od 22.08.2008. godine doneta i na osnovu člana 504lj ZKP, pri čemu je navedeno da ove mere mogu trajati najduže šest meseci, računajući od 26.05.2008. godine i da se na obrazloženi predlog Specijalnog tužioca mogu produžiti još dva puta po tri meseca. Nakon toga, ista naredba produžena je rešenjem od 26.11.2008. godine po zahtevu Specijalnog tužioca Str.pov.S.48/08 od 20.11.2008. godine i 24.11.2008. godine (takođe na osnovu člana 232. i člana 504lj ZKP) za još tri meseca, a poslednji put je produžena naredbom od 26.02.2009. godine, takođe za još tri meseca, po zahtevu Specijalnog tužioca od 25.02.2009. godine.

Dakle, iz svega navedenog proizilazi da su mere nadzora i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija okrivljenih u ovom krivičnom postupku određene inicijalno naredbom istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Kri.Pov.br.409/08 od 26.05.2008. godine, te da su saglasno odredbama članova 232. i 504lj ZKP trajale zaključno do 26.05.2009. godine. Stoga su po oceni ovoga suda transkripti sačinjeni na osnovu ovih naredbi, pribavljeni u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, koji se primenjivao u vreme primene ovih mera, te se pravnosnažne presude, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, ne zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati.

Pored toga, iz spisa predmeta se utvrđuje da je zahtev za sprovođenje istrage protiv okrivljenog Ivana Pavlovića podnet dana 16.07.2009. godine, dakle unutar roka od 6 meseci propisanog odredbom člana 504n stav 2. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da su mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora po naredbi istražnog sudije mogle trajati sve do 26.05.2009. godine. Kako je, prema tome, zahtev za sprovođenje istrage podnet u roku od 6 meseci od dana prestanka ovih mera, to su neosnovani suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Pavlovića- advokata Dragoslava Ognjanovića da je postupak protiv okrivljenog pokrenut po isteku roka od 6 meseci od dana prestanka mera nadzora i snimanja telefonskih razgovora, ali i navodi zahteva branioca istog okrivljenog – advokata Miodraga Glomazića, kojima se ističe da su ove mere mogle najduže trajati do 10.12.2008. godine.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Ivana Pavlovića i Velimira Krivokapića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP i s tim u vezi ističe da su transkripti, sačinjeni na osnovu naredbe istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Kri.Pov.br.409/08, nezakoniti, i da su kao takvi morali biti izdvojeni iz spisa predmeta na osnovu člana 504lj i 504n ZKP koji se primenjivao u vreme primene ovih mera, ocenjeni su kao neosnovani.

Pored toga, u zahtevima za zaštitu zakonitosti svih branilaca, u vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka (iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP), ističe se da su i prvostepena i drugostepena presuda zasnovane na nedozvoljenom dokazu – na stranim sudskim odlukama koje su pribavljene putem međunarodne pravne pomoći od pravosudnih organa Republike Italije, Kraljevine Belgije i Kraljevine Holandije.

S tim u vezi, u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Ivana Pavlovića i Velimira Krivokapića – advokata Dragoslava Ognjanovića i advokata Miloša Mršovića, ističe se da je čitanjem ovih sudskih odluka izvršen „negativan uticaj na stavove veća u odnosu na okrivljene u predmetnom krivičnom postupku“, a u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Pavlovića – advokata Miodraga Glomazića da u konkretnom slučaju „sud nije mogao da koristi dokumentaciju, niti iskaze svedoka iz tih postupaka,“ obzirom da se radi o iskazima svedoka u drugim postupcima, a na koji način je pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da strane sudske odluke koje je prvostepeni sud pročitao u toku dokaznog postupka, imaju karakter isprave u smislu odredbe člana 112. stav 26. KZ, odnosno člana 2. tačka 26. ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), te su kao takve podobne da služe kao dokaz činjenica koje se utvrđuju u postupku.

Prema odredbi člana 138. stav 1. ZKP, dokazivanje ispravom vrši se čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način, a prema odredbi člana 139. stav 1. ZKP, ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Prema stanju u spisima, Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje, kao prvostepeni, je u dokaznom postupku, pored ostalog, izvršio uvid u zamolnice za pružanje pravne pomoći pravosudnim organima Kraljevine Holandije, Kraljevine Belgije i Republike Italije, te uvid u originale stranih sudskih presuda iz navedenih zemalja koje su dostavljene po zamolnicama, te pročitao prevod ovih presuda na srpki jezik.

Kako su, dakle, strane sudske odluke u konkretnom slučaju pribavljene u skladu sa zakonom, zamolnim putem i putem međunarodne pravne pomoći, imajući u vidu da je prvostepeni sud dokazivanje ispravom izvršio uvidom u iste, dakle, saglasno odredbama članova 138. stav 1. i 139. stav 1. ZKP, to su po oceni ovoga suda neosnovani navodi zahteva da se navedene strane sudske odluke nisu u konkretnom slučaju mogle koristiti kao dokaz i da se na tako izvedenim dokazima nije mogla zasnovati pravnosnažna presuda.

Neosnovano se, po oceni ovoga suda, zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Ivana Pavlovića i Velimira Krivokapića – advokata Dragoslava Ognjanovića i advokata Miloša Mršovića, pravnosnažne presude pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2.) ZKP i s tim u vezi ističe da je u konkretnom slučaju primenjena odredba člana 60. KZ koja se nije mogla primeniti. U zahtevima se navodi da su okrivljeni oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te da stoga nije bilo mesta primeni člana 60. KZ, obzirom da u konkretnom slučaju nije bilo sticaja krivičnih dela.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2.) ZKP postoji ukoliko je u pogledu krivičnog dela koji je predmet optužbe, primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Prema stanju u spisima, okrivljeni Ivan Pavlović je pobijanom prvostepenom presudom (Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 br. 2/10 od 10.12.2015. godine) oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te je prvostepeni sud pravilno postupio kada je okrivljenog primenom člana 60. KZ, nakon što mu je utvrdio pojedinačne kazne zatvora za svako od učinjenih krivičnih dela, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora. U odnosu na okrivljenog Velimira Krivokapića član 60. KZ nije ni primenjen, jer je okrivljeni oglašen krivim samo zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je i osuđen na kaznu zatvora. Stoga, po oceni ovoga suda, prvostepeni sud nije učinio povredu krivičnog zakona na koju se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih neosnovano ukazuje.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, kao drugostepeni, stavom II, ukinuo je prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog Ivana Pavlovića u delu u kojem je oglašen krivim, zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te je po službenoj dužnosti stavom III preinačio prvostepenu presudu u odnosu na ovog okrivljenog, tako što ga je zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 6 meseci, s tim što je očiglednom omaškom naveo i član 60. KZ, obzirom da iz navedene presude jasno proizilazi da je okrivljeni Ivan Pavlović osuđen samo zbog jednog krivičnog dela, pa stoga nisu primenjene odredbe o sticaju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2.) KZ u vezi sa članom 60. KZ na štetu okrivljenog, te su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Ivana Pavlovića i Velimira Krivokapića, i u ovom delu odbijeni kao neosnovani.

Po oceni ovoga suda, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su u preostalom delu nedozvoljeni, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisani su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. stav 3. i 4).

Dakle, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeno je pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih okrivljeni može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa tako okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog napred navedenih povreda zakona.

Branioci okrivljenih Ivana Pavlovića i Velimira Krivokapića – advokati Dragoslav Ognjenović i Miloš Mršović u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da su pravnosnažne presude zasnovane na iskazu svedoka BB, radnika UKP – Službe za specijalne istražne metode – Odeljenje za elektronski nadzor, na kome se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati, jer je iskazu navedenog svedoka data snaga veštačenja, obzirom da je na više mesta u prvostepenoj presudi označen kao „stručno lice“. Nadalje, u istim zahtevima se navodi da, upoređujući transkribovane verzije telefonskih razgovora sa audio- zapisima istih, nije utvrđeno, niti ima pouzdanih podataka o identitetu učesnika tih razgovora, a iz kojih razloga prema mišljenju branilaca okrivljenih transkripti telefonskih razgovora i svedočenje svedoka BB predstavljaju nezakonite dokaze u smislu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP.

Po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih osporava se činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim presudama i polemiše sa ocenom iskaza svedoka BB, odnosno kritikuje ocena prvostepenog suda o stručnosti ovog svedoka da se izjašnjava o okolnostima vezanim za presretanje telefonske komunikacije okrivljenih a s tim u vezi osporava i ocena istinitosti transkripata telefonskih razgovora, jer nema podataka o baznim stanicama sa kojih su okrivljeni prisluškivani.

Kako se, dakle izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u suštini polemiše sa ocenom dokaza od strane prvostepenog suda, uz iznošenje sopstvene analaze i ocene izvedenih dokaza od strane branilaca, koja je drugačija od one koju vrši sud, a što sve u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog kojeg je okrivljenima i njihovim braniocima dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to su zahtevi u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

Takođe, u zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Pavlovića – advokata Dragoslava Ognjanovića i branilaca okrivljenog Velimira Krivokapića – advokata Dragoslava Ognjanovića i Miloša Mršovića, ističe se da je Apelacioni sud u Beogradu učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, tako što se u vezi transkripata koji su sačinjeni na osnovu naredbe istražnog sudije za nadzor i snimanje telefonskih razgovora okrivljenih, u nastojanju da obrazloži osuđujući deo prvostepene presude u odnosu na okrivljene, pozvao na odredbu člana 504e stav 1. ZKP, koja nije bila na snazi u vreme pokretanja krivičnog postupka protiv okrivljenih, jer je stupio na snagu 03.09.2009. godine („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009). Po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2.) ZKP, odnosno na protivrečnost i nejasnost razloga presude, koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenih i njihovih branilaca, te su zahtevi branilaca i u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

U zahtevu branioca okrivljenog Ivana Pavlovića – advokata Miodraga Glomazića, ukazuje se na nezakonitost transkripata telefonskih razgovora okrivljenih i s tim u vezi ističe da je u toku postupka okrivljeni Ivan Pavlović predložio da se izvrši veštačenje njegovog glasa, što je prvostepeni sud prema stavu branioca neosnovano odbio. U zahtevu se navodi i da na osnovu presretnutih poziva, bez podataka o baznim stanicama, prvostepeni sud nije dokazao da je bilo koji okrivljeni ili bilo koji svedok koji se nalazi u Srbiji komunicirao sa okrivljenim Ivanom Pavlovićem ili on sa njima pa je prvostepena presuda u suprotnosti sa sadržinom izvedenih dokaza. Kako se po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i na pogrešnu ocenu dokaza, kao i na protivrečnosti u pravnosnažnim presudama, iz kojih razloga okrivljenima i braniocima nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

U zahtevu istog branioca ističe se i da je izreka presude nerazumljiva i protivrečna samoj sebi te da u obrazloženju presude nisu izneti jasni razlozi, te i ovim ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11.) i stav 2. tačka 2.) i 3.) ZKP, a iz kojih razloga, podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona. Istim zahtevom se formalno ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2.) ZKP i da je primenjen zakon koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti. Međutim u zahtevu se ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, već se polimiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim presudama, a iz kojih razloga podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i braniocima takođe nije dozvoljeno, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Najzad, u dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Ivana Pavlovića – advokat Miodrag Glomazić, ukazuje se da je u konkretnom slučaju „sudio stvarno nenadležan sud“ te da je time učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2.) ZKP (koju povredu branilac pogrešno označava kao povredu „iz člana 248. stav 1. tačka 2. ZKP“), a ukazuje se i na povredu odredaba člana 73. ZKP, u vezi člana 438. stav 2. tačka 3.) ZKP, te na povrede odredaba članova 16, 83, 84. ZKP u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 3.) ZKP, kao i na povredu člana 69. i 89. ZKP, u vezi člana 438. stav 2. tačka 3.) ZKP, a iz kojih razloga u smislu člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku kao u izreci presude, i to u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2.) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

                                                                          Za tačnost otpravka

                                                                        Upravitelj pisarnice

                                                                             Marina Antonić

TT