Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-PO1 broj 17/15; Kv-PO1 broj 398/18 od 19.09.2018. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K- PO1 broj 17/15 od 06.09.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 2. i 3. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Marko Kljajević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, odredbe člana 441. stav 4. u vezi sa članom 265. stav 1. i članom 261. stav 1. i 2. tačka 7) ZKP sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev i preinači pobijana rešenja tako što će okrivljenom AA na ime troškova krivičnog postupka dosuditi traženi iznos ili da pobijana rešenja ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA, advokata Marka Kljajevića, se najpre ukazuje na povredu zakona odredbu člana 441. stav 4. u vezi sa odredbom člana 265. stav 1. i člana 261. stav 1. i 2. tačka 7) ZKP uz obrazloženje da je sud zauzeo pogrešno shvatanje da okrivljenom AA ne pripada naknada troškova krivičnog postupka na ime prisustva izabranog branioca glavnim pretresima, čime su mu nezakonito uskraćeni troškovi za 21 održan i jedan neodržan glavni pretres, uz obrazloženje suda da je na ovim pretresima okrivljenog zastupao branilac po službenoj dužnosti advokat Milan Birman, kome je sud nagradu isplatio. Zahtevom se ukazuje da je okrivljenom AA branilac po službenoj dužnosti nametnut protivustavnim rešenjem tadašnjeg predsednika Višeg suda u Beogradu VIII Su broj 43/12-1057; KPO1 63/10 od 11.12.2012. godine.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu branioca ocenjuje kao neosnovane. Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je, tokom krivičnog postupka iz određenih procesnih razloga, u cilju nesmetanog odvijanja postupka okrivljenom AA postavljen branilac po službenoj dužnosti - advokat Milan Birman, te da je isti advokat u tom svojstvu prisustvovao 21 održanom i jednom neodržanom glavnom pretresu, na koji način je bila obezbeđena odbrana okrivljenog za koje mu je sud rešenjem K-PO1 63/10 od 15.01.2014. godine dosudio i isplatio nagradu prema važećoj Advokatskoj tarifi, te okrivljenom AA, po istom osnovu, ne pripadaju ovi troškovi koji bi bili ponovo naplaćeni na teret budžetskih sredstava. Osim toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ukazivanje branioca okrivljenog na pitanje zakonitosti rešenja Višeg suda u Beogradu VIII Su broj 43/12-1057; KPO1 63/10 od 11.12.2012. godine - kojim je okrivljenom AA postavljen branilac po službenoj dužnosti, nije predmet odlučivanja po predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti, s`obzirom na to da je isti podnet protiv napred navedenih pravnosnažnih rešenja (kao u izreci presude), kojima je odlučeno o troškovima krivičnog postupka, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. i člana 261. stav 1. i 2. tačka 7) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se podnetim zahtevom branioca okrivljenog neosnovano ukazuje i na istu povredu, odredbe člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. i člana 261. stav 1. i 2. tačka 7) ZKP, navodima da je sud pogrešnim tumačenjem propisa, koji se odnose na odbranu više okrivljenih, naneo štetu okrivljenom AA kada mu je za odbranu pruženu od strane advokata Rada Mićunovića i dr, umesto punog iznosa troškova dosudio 50% od punog iznosa troškova.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su okrivljenog AA na određenom broju glavnih pretresa, po zameničkim punomoćjima zastupali advokati: Rade Mićunović i dr, koji su u istom krivičnom postupku već bili branioci drugih okrivljenih lica i za koje radnje su tim okrivljenim licima dosuđeni troškovi krivičnog postupka u punom iznosu. Prvostepeni sud je AA, po nalaženju ovog suda, pravilnom primenom Tarifnog broja 7. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, smanjio dosuđene iznose, odnosno dosudio iznose od po 50% za odbranu advokata Rada Mićunovića i dr, koji su postupajući po zameničkim punomoćjima branili okrivljenog AA. Kako je navedena povreda isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 6 drugostepenog rešenja, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti se na istu povredu zakona, odredbu člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. i člana 261. stav 1. i 2. tačka 7) ZKP, ukazuje i navodima:

- Da u pobijanim rešenjima „uopšte nema razloga“ zašto okrivljenom AA pored dosuđenih 855.000,00 dinara nije dosuđen i iznos od 270.000,00 dinara na ime sastava žalbi na rešenja o određivanju i produženju pritvora te na rešenja o sprovođenju istrage, čime se po stavu ovog suda suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP;

- Da je sud pobijanim rešenjima okrivljenom AA, uz dosuđenu nagradu za 81 posetu uskratio nagradu za 401 posetu pritvoreniku, okrivljenom AA u Centralnom zatvoru u Beogradu, uz detaljno iznošenje sopstvenog viđenja i sopstvenih razloga zašto su navedene posete bile opravdane, suprotno činjeničnim zaključcima suda u pogledu navedenih okolnosti čime se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osporavaju činjenična utvrđenja vezano za broj poseta pritvoreniku, odnosno ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP;

- Da je sud pobijanim rešenjima odbio, kao neosnovan, zahtev za naknadu troškova za „ostale podneske“ i to 33 obrazložena i 30 neobrazloženih podnesaka, takođe uz detaljno iznošenje sopstvenog stava zašto su navedeni podnesci bili nužni i inkorporirani u svrhu zakonite odbrane okrivljenog AA, suprotno činjeničnim zaključcima suda čime se, po stavu Vrhovnog kasacionog suda osporavaju činjenična utvrđenja u pogledu načina obračuna i visne dosuđenog iznosa odnosno ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako povreda odredaba člana 483. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonski razlog, predviđen članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca, to je podneti zahtev, u odnosu na ove povrede, odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                     Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                                Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić