Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Maje Kovačević- Tomić i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zdravka Petrovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K- Po1 br.210/2010 od 03.09.2018. godine i K-Po1 br.210/2010, Kv-Po1 br.424/2018 od 05.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 27.02.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zdravka Petrovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br.210/2010 od 03.09.2018. godine i K-Po1 br.210/2010, Kv-Po1 br.424/2018 od 05.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br.210/2010 od 03.09.2018. godine, između ostalih, okrivljeni AA je obavezan da na ime dela naknade troškova krivičnog postupka koji je okončan presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br.210/2010 od 24.11.2016. godine, a koja je postala pravnosnažna presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 br.6/17 od 16.06.2017. godine u odnosu na krivična dela za koja je okrivljeni pravnosnažno osuđen, isplati sudu i to na ime izdataka za 43 sprovođenja iz pritvorske jedinice Okružnog zatvora u Beogradu ukupan iznos od 20.640,00 dinara, na ime troškova lečenja na KCS - Institut za pulmologiju dok se okrivljeni nalazio u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu ukupan iznos od 118.291,31 dinar, na ime troškova psihijatrijskog veštačenja obavljenog dana 19.05.2010. godine od strane dr Branka Mandića - psihijatra iznos od 20.563,76 dinara, na ime troškova komisijskog veštačenja od 24.09.2010. godine obavljenog od strane veštaka Ane Najman - specijaliste kliničke psihologije, dr Branka Mandića - psihijatra i Bojane Kecman - mr.sci. iznos od 61.691,28 dinara, na ime troškova psihijatrijskog veštačenja obavljenog dana 04.04.2014. godine od strane dr Branka Mandića iznos od 23.937,87 dinara i na ime nagrade i nužnih izdataka branioca okrivljenog - advokata Branke Golubović postavljene okrivljenom po službenoj dužnosti rešenjem Višeg suda u Beogradu VIII SU 43/12-931 od 07.11.2012. godine ukupan iznos od 481.875,00 dinara, a okrivljeni je obavezan i da plati sudu na ime paušala iznos od 35.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti tog rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br.210/2010, Kv-Po1 br.424/2018 od 05.10.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Zdravka Petrovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br.210/2010 od 03.09.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Zdravko Petrović, zbog povrede odredbe člana 261. stav 2. tačka 5) ZKP i povrede odredbe člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja, tako što će okrivljenog AA osloboditi plaćanja troškova na koje je ukazano u podnetom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog AA kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi da je Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, obavezujući pobijanim pravnosnažnim odlukama okrivljenog da plati troškove lečenja na KCS - Institut za pulmologiju dok se nalazio u pritvoru, nepravilno primenio odredbu člana 261. stav 2. tačka 5) ZKP, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Po stavu branioca navedena zakonska odredba je nepravilno primenjena iz razloga jer kako je okrivljeni vojni penzioner i po tom osnovu njegovo lečenje plaća Fond za zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika u Beogradu, to stoga on nije ni mogao biti obavezan na naknadu ovih troškova.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 5) ZKP je predviđeno da troškovi krivičnog postupka obuhvataju troškove lečenja okrivljenog za vreme dok se on nalazi u pritvoru, osim troškova koji se naplaćuju iz Fonda za zdravstveno osiguranje. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da okrivljeni ne može biti obavezan na naknadu onih troškova njegovog lečenja za vreme dok se nalazio u pritvoru koji se naplaćuju iz Fonda za zdravstveno osiguranje.

Međutim, kako činjenica da je neko lice osiguranik Fonda za zdravstveno osiguranje ne znači automatski i da sve troškove njegovog lečenja plaća taj Fond, već je stvar ocene, odnosno stvar činjeničnog utvrđenja suda, u svakom konkretnom slučaju, da li se svi troškovi lečenja okrivljenog koji je osiguranik Fonda za zdravstveno osiguranje, a za vreme dok se on nalazio u pritvoru, naplaćuju iz tog Fonda ili samo neki od tih troškova i koji, a u vezi sa tim i koliko isti iznose, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog iznoseći u podnetom zahtevu sopstvenu činjeničnu tvrdnju da kako je okrivljeni vojni penzioner to sve njegove troškove lečenja plaća Fond za zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika u Beogradu, zapravo osporava činjenična utvrđenja suda vezano za zaključak da je okrivljeni dužan da naknadi sve troškove njegovog lečenja na KCS - Institut za pulmologiju dok se nalazio u pritvoru, a samim tim branilac osporava i tačnost utvrđenog činjeničnog stanja vezano za visinu troškova krivičnog postupka koje je okrivljeni obavezan da naknadi sudu.

Dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, ali da zapravo u obrazloženju zahteva iznosi sopstvene činjenične tvrdnje kojima osporava tačnost utvrđenog činjeničnog stanja vezano za visinu troškova krivičnog postupka na koje je sud obavezao okrivljenog, a što je u konkretnom slučaju po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda činjenično pitanje, a ne pravno. Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim, jer isti suštinski nije podnet zbog zakonskog razloga zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je odbačen kao neblagovremen u delu u kome branilac pobija odluke Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal vezano za troškove prevoza i privođenja okrivljenog (misli se na troškove sprovođenja okrivljenog iz pritvorske jedinice Okružnog zatvora u Beogradu), a na čiju naknadu je pobijanim odlukama obavezan okrivljeni.

Naime, branilac okrivljenog svoju tvrdnju da okrivljeni AA pobijanim rešenjima nije mogao biti obavezan na plaćanje troškova njegovog sprovođenja iz pritvorske jedinice Okružnog zatvora u Beogradu, jer nije odgovoran za prouzrokovanje istih pošto nije ni trebalo da bude u pritvoru, izvodi iz činjenice da je okrivljenom odlukama Ustavnog suda Republike Srbije broj Už- 3131/2014 i broj Už-751/2012 utvrđena povreda prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 3. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti iz razloga propisanih u stavu 1. tačka 2) i 3) tog člana može podneti u roku od 3 meseca od dana kada je licu (član 483. stav 1.) dostavljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da iz dopisa Ustavnog suda Republike Srbije Su.br.24/92 od 19.02.2019. godine, dostavljenom ovom sudu dana 21.02.2019. godine, proizilazi da je odluka Ustavnog suda Už- 751/2012 od 28.03.2013. godine okrivljenom AA, kao podnosiocu ustavne žalbe u tom predmetu, dostavljena dana 25.04.2013. godine, a da je odluka Ustavnog suda Už-3131/2014 od 26.04.2018. godine okrivljenom AA kao podnosiocu ustavne žalbe i njegovom punomoćniku - advokatu Veliboru Čvoru dostavljena dana 05.06.2018. godine, a da je branilac okrivljenog AA - advokat Zdravko Petrović zahtev za zaštitu zakonitosti podneo neposredno sudu dana 25.10.2018. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Vrhovnog kasacionog suda, dakle nakon proteka roka od 3 meseca koji je propisan odredbom člana 485. stav 3. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zdravka Petrovića u ovom delu odbacio kao neblagovremen, jer je isti u ovom delu podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 485. stav 3. i 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zdravka Petrovića.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                 Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić