U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Bate Cvetkovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.879/21 od 28.10.2021. godine, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 broj 71/11 od 18.02.2021. godine i K-Po1 broj 71/11, Kv-Po1 broj 187/21 od 09.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 16.10.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.879/21 od 28.10.2021. godine, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 broj 71/11 od 18.02.2021. godine i K-Po1 broj 71/11, Kv-Po1 broj 187/21 od 09.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 broj 71/11 od 18.02.2021. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka BB i VV, sina i ćerke sada pokojnog AA koji je podnet preko punomoćnika - advokata Bojana Pantovića dana 10.02.2021. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 broj 71/11, Kv-Po1 broj 187/21 od 09.04.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika BB i VV, advokata Bojana Pantovića koja je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 broj 71/11 od 18.02.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac) podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ.br.879/21 od 28.10.2021. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 262. u vezi člana 265. stav 1. i člana 20. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP usvoji podneti zahtev, te da ukine u celosti rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 broj 71/11 od 18.02.2021. godine i K-Po1 broj 71/11, Kv-Po1 broj 187/21 od 09.04.2021. godine i predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu u Beogradu, Posebnom odeljenju za organizovani kriminal.

Vrhovni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, smatrajući da njegovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda neosnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da su pobijanim pravnosnažnim rešenjima Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal učinjene bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda zakona iz člana 262. u vezi člana 265. stav 1. i člana 20. ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal doneo rešenje K-Po1. broj 71/11 od 11.06.2020. godine o obustavi krivičnog postupka protiv okrivljenog AA zbog dva krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi članova 33. i 61. KZ, po optužnici Tužioca za organizovani kriminal KT.br.9/11 od 04.11.2011. godine koja je izmenjena 03.09.2012. godine i 18.12.2013. godine, a usled smrti okrivljenog AA, te da je nakon toga zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, koji je podnet od strane zakonskih naslednika, BB i VV, sina i ćerke sada pokojnog AA, pobijanim rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal odbijen kao neosnovan, sa obrazloženjem da u spisima predmeta ne postoje dokazi da je okrivljeni izvršio plaćanja prema angažovanom braniocu u skladu sa važećom Advokatskom tarifom za bilo koju procesnu radnju koja se navodi u zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka, niti postoje dokazi da su novčana sredstva u ukupnom iznosu od 3.306.000,00 dinara, koje sin i ćerka okrivljenog traže na ime troškova krivičnog postupka, uplaćena na račun advokata koji je angažovan u toku postupka.

Odredbom člana 20. ZKP propisano je da ako se u toku krivičnog postupka utvrdi da je okrivljeni umro, organ postupka će rešenjem obustaviti postupak.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka.

Odredbama člana 262. ZKP propisano je, pored ostalog, da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.) kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu napred navedeno, te raniju sudsku praksu Vrhovnog kasacionog suda izraženu kroz pravne stavove u presudama Kzz 1165/2016 od 19.10.2016. godine, Kzz 839/2017 od 14.09.2017. godine, Kzz RZ 2/2018 od 07.02.2018. godine i Kzz OK 1/2019 od 29.01.2019. godine, nesporno je da naslednici pokojnog okrivljenog, prema kojem je krivični postupak obustavljen usled smrti, imaju pravo na naknadu troškova krivičnog postupka kako na ime nagrade za angažovanje branioca tokom postupka, tako i na ime ostalih troškova koji su opredeljeni u odredbi člana 265. stav 1. ZKP, ukoliko ih je okrivljeni i platio. Nesporno je da je odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda u određenim procesnim situacijama, a pored ostalog i kada je krivični postupak obustavljen usled smrti okrivljenog.

Međutim, troškovi krivičnog postupka su samo oni troškovi koji su učinjeni od njegovog početka do njegovog okončanja (član 261. ZKP), odnosno troškovi koji su nastali povodom postupka, ali u toku i za vreme trajanja istog, a koji postupak je u konkretnom slučaju okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1. broj 71/11 od 11.06.2020. godine o obustavi krivičnog postupka. Iz same zakonske odredbe, koja precizno opredeljuje da su troškovi krivičnog postupka oni troškovi koji su „učinjeni“, to se jezičkim tumačenjem navedene odredbe nesporno može zaključiti da su to isključivo troškovi koji su nastali do okončanja krivičnog postupka. To dalje znači da su troškovi krivičnog postupka samo stvarni troškovi (u konkretnom slučaju nužni izdaci i nagrada branioca) koji su nastali, ali i isplaćeni do njegovog okončanja.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilan je stav Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal iznet u pobijanim pravnosnažnim rešenjima da u troškove krivičnog postupka ulaze oni troškovi branioca okrivljenog koje je branilac i naplatio do trenutka smrti okrivljenog, odnosno koje je sam okrivljeni platio braniocu do trenutka smrti, dakle svi oni troškovi koji su nastali i koji su i plaćeni predstavljaju troškove krivičnog postupka, a na koje bi naslednici pokojnog okrivljenog imali pravo na naknadu. Shodno tome, po oceni Vrhovnog suda, neosnovan je stav Republičkog javnog tužioca iznet u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti da ukoliko naslednici okrivljenog imaju pravo da im se nadoknade plaćanja okrivljenog koja predstavljaju troškove postupka, jer ta plaćanja umanjuju ostavinsku masu, samim tim naslednici okrivljenog imaju pravo i na naknadu troškova postupka, čak i ako te troškove nije isplatio okrivljeni za života, jer će potraživanje tih troškova od naslednika umanjiti ostavinsku masu.

Pored iznetog, po stavu ovoga suda, braniočevo potraživanje troškova od naslednika pokojnog okrivljenog izlazi iz okvira krivičnog prava, jer se više ne postavlja pitanje utvrđivanja visine i isplate troškova krivičnog postupka, već „postojanje duga“, a što predstavlja pitanje nekog drugog sudskog postupka (npr. ostavinskog postupka ili parničnog postupka).

U skladu sa Zakonom o nasleđivanju nasleđuje se zaostavština, koju čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti, a naslednici odgovaraju za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Imajući u vidu navedeno, eventualna potraživanja branioca prema nasledncima pokojnog okrivljenog mogu se ostvarivati u nekim drugim postupcima, a kako je to već napred navedeno, obzirom da okrivljeni za života nije isplatio troškove braniocu za zastupanje u toku krivičnog postupka, tako da to braniočevo potraživanje prema naslednicima nakon smrti okrivljenog, ne može da predstavlja troškove krivičnog postupka.

Pri tome, mora se imati u vidu da je u pitanju konkretna i specifična krivičnopravna situacija, koja se odnosi samo na primenu člana 20. ZKP u vezi člana 265. ZKP, odnosno na situaciju kada je krivični postupak obustavljen usled smrti okrivljenog. Isplata troškova krivičnog postupka naslednicima pokojnog okrivljenog prema kojem je postupak obustavljen, bez dokaza da je te troškove zaista i platio okrivljeni, bila bi protivna i pravnom shvatanju Vrhovnog suda zauzetom na Opštoj sednici Vrhovnog suda održanoj dana 23.08.2023. godine.

Sledstveno svemu napred navedenom, a imajući pri tome u vidu da je Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal za svoju odluku da u konkretnom slučaju odbije kao neosnovan zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka BB i VV, sina i ćerke sada pokojnog AA koji je podnet preko punomoćnika - advokata Bojana Pantovića dana 10.02.2021. godine, u obrazloženjima pobijanih pravnosnažnih rešenja dao jasne i neprotivrečne razloge, to se stoga, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovano u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijanim rešenjima učinjene bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda zakona iz člana 262. u vezi člana 265. stav 1. i člana 20. ZKP.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev Republičkog javnog tužioca odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić