Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje rešenjem Kž2 PO1 br. 422/14 od 04.11.2014. godine, u stavu I izreke, odbio je kao neosnovanu žalbu okr. Dragomira Jovanovića izjavljenu protiv stava I izreke rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K- PO1. br.18/2013 – Kv- PO1. br.398/2014 od 25.09.2014. godine.

Branilac okr. Dragomira Jovanovića, adv. S.R., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv stava I rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-PO1 br.18/2013, Kv-PO1. br. 398/2014 od 25.09.2014. godine i stava I rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 PO1. br.422/14 od 04.11.2014. godine zbog razloga iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i u celosti preinači pobijane odluke i odbije kao neosnovan predlog Tužilaštva za organizovani kriminal KTO br.1/13 od 09.07.2014. godine dopunjen dana 16.09.2014. godine, usvojen u pravnosnažnom stavu I rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K – PO1 br.18/2013, Kv-PO1 br. 398/2014 od 25.09.2014. godine koji je potvrđen i stavom I rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 PO1 br.422/14 od 04.11.2014. godine ili iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je nakon dostavljanja primerka zahteva Republičkom javnom tužiocu, u sednici veća održanoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Dragomira Jovanovića, adv. S.R., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka (član 483. stav 1 ZKP). Između ostalog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, predviđena je povreda zakona.

Članom 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti po osnovu povrede zakona, kako vremenski, tako i u pogledu povreda zakona koje mogu biti razlog za podnošenje zahteva i propisano da okrivljeni može podneti ovaj vanredni pravni lek samo zbog povreda tog zakonika iz člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač.7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tač. 1) do 3) i člana 441. st. 3. i 4. učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom. Imajući u vidu da je odredbom člana 71. tačka 5) ZKP propisano da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzme sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, branilac okrivljenog može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo iz razloga propisanih članom 485. stav 4. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okr. Dragomira Jovanovića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je, prema navodima zahteva, učinjena na štetu okrivljenog time što je prvostepeni sud, pozivajući se na odredbu člana 540. ZKP, našao da ima mesta oduzimanju imovinske koristi od okrivljenog i u tom smislu primenio odredbe čl. 293. i 294. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i odredbe člana 257. st. 2. do 4. ZKP, zanemarujući činjenicu da je protiv okrivljenog pred istim sudom vođen postupak za oduzimanje imovine – iste nepokretnosti koja je predmet i pobijanih rešenja, a na osnovu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i doneseno pravnosnažno rešenje Poi PO1 3/13, Kv PO1 650/13 od 03.10.2013. godine, prema kojem nema dokaza o postojanju sumnje da predmetna nepokretnost proističe iz krivičnog dela, odnosno ne postoji nikakva mogućnost da predmetna nepokretnost bude predmet namirenja imovinskopravnog zahteva oštećenog. Na taj način, po stavu branioca, prvostepeni sud, kao i drugostepeni sud potvrđujući prvostepeno rešenje sa obrazloženjem da se u ova dva postupka radi o različitim pravnim osnovima za oduzimanje imovine, u istoj pravnoj stvari u dva odvojena postupka donose različite odluke i u pobijanim rešenjima, suprotno ranije donetoj pravnosnažnoj odluci, zaključuju da se u konkretnom slučaju radi o imovinskoj koristi koja je pribavljena izvršenjem konkretnog krivičnog dela za koje se okrivljenom sudi, odnosno da je privremena mera određena na imovinu okrivljenog koja je proistekla iz konkretnog krivičnog dela, a što je netačno.

Prema izloženom, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, po pitanju da li je odlukom o imovinskopravnom zahtevu povređen krivični zakon, dakle zbog povrede zakona koja je, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno branioca okrivljenog, ali to ovde nije slučaj iz sledećih razloga:

Odredbama člana 541. ZKP predviđeni su uslovi za donošenje odluke o oduzimanju imovinske koristi i u stavu 1. tog člana, propisano je da oduzimanje imovinske koristi sud može izreći u osuđujućoj presudi ili u rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

Pobijanim pravnosnažnim rešenjima, u delovima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, samo je određena privremena mera obezbeđenja oduzimanja imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela, primenom člana 540. ZKP, koja mera ima za cilj da se obezbedi neometano oduzimanje nezakonito stečene imovinske koristi u slučaju eventualnog donošenja osuđujuće presude. Samim tim, rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K –PO1 br.18/2013, Kv-PO1 br.398/2014 od 25.09.2014. godine, u stavu I izreke, kojim je određena privremena mera obezbeđenja oduzimanja imovinske koristi iz člana 540. ZKP u odnosu na označenu nepokretnost okr. Dragomira Jovanovića i rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 PO1 422/14 od 04.11.2014. godine, u stavu I izreke, kojim je odbijena kao neosnovana žalba okr. Dragomira Jovanovića izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja, nemaju pravni karakter odluke o oduzimanju imovinske koristi u smislu člana 541. stav 1. ZKP, s obzirom da se oduzimanje imovinske koristi u smislu navedene zakonske odredbe može izreći samo u osuđujućoj presudi ili rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, primenom čl. 91. i 92. Krivičnog zakonika, kojim sudskim odlukama je utvrđeno da je izvršeno krivično delo i da je imovisnka korist pribavljena krivičnim delom. Sledstveno tome, u konkretnom slučaju se ne radi o odlukama koje mogu biti predmet ispitivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa čl.91. i 92. Krivičnog zakona, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, tako što je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Dragomira Jovanovića odbacio kao nedozvoljen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                               Janko Lazarević,s.r.