U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Rajka Jelušića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 52/2010 – Kv Po1 272/20 od 30.11.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2-Po1 249/20 od 25.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.03.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Rajka Jelušića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 52/2010 – Kv Po1 272/20 od 30.11.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2-Po1 249/20 od 25.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 52/2010 – Kv Po1 272/20 od 30.11.2020. godine, odbijena je kao neosnovana molba za sudsku rehabilitaciju okrivljenog AA, podneta od strane advokata Rajka Jelušića dana 29.06.2020. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2-Po1 249/20 od 25.12.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Rajka Jelušića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 52/2010 – Kv Po1 272/20 od 30.11.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Rajko Jelušić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja preinači tako što će usvojiti molbu za sudsku rehabilitaciju okrivljenog AA ili ista ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbe o sudskoj rehabilitaciji iz člana 99. i člana 100. KZ u vezi člana 98. i člana 99. KZ, kada su našli da nisu ispunjeni uslovi za sudsku rehabilitaciju osuđenog AA, na koji način, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. U vezi sa iznetom povredom zakona, branilac navodi da okrivljeni AA nije ispunjavao uslove za zakonsku rehabilitaciju iz člana 98. KZ, ali da to nije smetnja da se na njega primene odredbe člana 99. i člana 100. KZ, kojima su regulisani uslovi za sudsku rehabilitaciju, da se ne može u roku od 10 godina koji je zakonodavac s pravom predvideo za kazne zatvora preko 3 godine (odredba člana 99. KZ) primenjivati na uslovne osude i na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, kod kojih su rokovi za primenu zakonske rehabilitacije daleko kraći. U konkretnom slučaju, uslov za rehabilitaciju u odnosu na izrečene uslovne osude je nastupio protekom jedne godine od isteka roka provere. Rok provere je istekao 2011. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi, u obrazloženju rešenja na strani dva, stav tri i četiri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić