Presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 1/21 od 09.06.2021. godine, prvim stavom izreke presude usvojena je žalba Tužioca za organizovani kriminal u odnosu na okrivljene Stašu Momčilović, Jelenu Momčilović i Draganu Pejić, kao i delimična žalba branioca okrivljenog Radomira Vujovića, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1-33/2020 od 16.07.2020. godine između ostalog i u odnosu na okrivljene Stašu Momčilović, Jelenu Momčilović i Draganu Pejić samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal okrivljenima Staši Momčilović, Jeleni Momčilović i Dragani Pejić prethodno uzeo kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne zatvora za krivična dela za koja su prvostepenom presudom oglašene krivima, pa ih osudio na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 10 meseci u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenima Staši Momčilović i Dragani Pejić od 13.01.2020. godine do 12.03.2020. godine, a okrivljenoj Jeleni Momčilović od 13.01.2020. godine do 11.03.2020. godine i na novčane kazne u iznosu od po 40.000,00 dinara koje su dužne da plate u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko ne plate novčanu kaznu u navedenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Drugim stavom izreke presude, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca za origanizovani kriminal u pogledu odluke o kazni u odnosu na okrivljene Darka Todorovića, Sašu Glišića, Miloša Tanaskovića, Nemanju Radojkića, Zorana Jolića, Nemanju Stojića, Srđana Golubovića, Danijela Klarla i Maju Ivanović, kao i u celosti žalbe branilaca okrivljenog Darka Todorovića, advokata Sonje Manojlović i Rista Lekića, branioca okrivljenog Saše Glišića, advokata Nikole Dumnića, branioca okrivljenog Miloša Tanaskovića, advokata Miloša Mitrovića, branioca okrivljenog Nemanje Radojkića, advokata Mome Botorića, okrivljenog Zorana Jolića i njegovog branioca advokata Jakše Pekovića, branioca okrivljenog Danijela Klarla, advokata Svetislava Jovanovića i branioca okrivljenog Marka Žarkovića, advokata Dušice Jovanović i žalba branioca okrivljenog Radomira Vujovića, advokata Jovane Jovanović, u preostalom delu, pa je prvostepena presuda u odnosu na ove okrivljene u nepreinačenom delu potvrđena. Trećim stavom izreke drugostepene presude usvojene su žalbe Tužioca za organizovani kriminal i branioca okrivljenog Gorana Stankovića, advokata Miloša Mitrovića, pa je presuda Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1-33/2020 od 16.07.2020. godine, ukinuta u odnosu na okrivljenog Gorana Stankovića u stavu tri i četiri izreke presude i predmet u ovom delu je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Darka Todorovića, advokat Risto Lekić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud drugostepenu presudu ukine u stavu jedan izreke presude i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenih Staše Momčilović, Jelene Momčilović i Dragane Pejić, advokat Miloš Bubanja zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovnu odluku, s tim da predmet dodeli u rad potpuno izmenjenom veću;

- branilac okrivljenog Saše Glišića, advokat Nikola Dumnić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem, kao i da shodno članu 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene iznetih navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Todorovića i branioca okrivljenog Saše Glišića, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, su neosnovani, dok su u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Glišića i branioca okrivljenog Darka Todorovića kao i zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenih Staše Momčilović, Jelene Momčilović i Dragane Pejić u celosti, odbačeni.

Branilac okrivljenog Darka Todorovića, advokat Risto Lekić, kao i branilac okrivljenog Saše Glišića, advokat Nikola Dumnić u podnetim zahevima za zaštitu zakonitosti ukazuju da je u pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa obrazloženjem da je Apelacioni sud u Beogradu presudu Kž1 Po1 1/21 od 09.06.2021. godine doneo u veću sastavljenom između ostalog i od sudija Milimira Lukića i Bojane Paunović, koji su učestvovali u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2 Po1 br. 82/20 od 02.04.2020. godine kojim su između ostalog odbijene kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih Darka Todorovića i Saše Glišića na rešenje o produženju pritvora.

Osim toga u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Todorovića istaknuta povreda iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP ogleda se i u činjenici da je Apelacioni sud u Beogradu presudu Kž1 Po1 1/21 od 09.06.2021. godine doneo u veću sastavljenom između ostalog i od sudija Milimira Lukića i mr Sretka Jankovića koji su bili sastavni deo veća Apelacionog suda u Beogradu kada su rešenjem Kž2-Po1 113/20 od 26.05.2020. godine odbijene kao neosnovane žalbe, između ostalog i žalba branioca okrivljenog Darka Todorovića, izjavljene na rešenje o produženju pritvora.

Po navodima branilaca, u obrazloženjima navedenih rešenja izražen je visok stepen jasnoće u pogledu krivice svih okrivljenih kao pripadnika organizovane kriminalne grupe, stav o postojanju opravdane sumnje da je okrivljeni Darko Todorović jedan od organizatora kriminalne grupe koji je koordinirao radom organizovane kriminalne grupe, te da je imao kontakte sa ostalim članovima grupe i da su ovakve aktivnosti bile usmerene na pribavljanje znatne imovinske koristi kroz prostituciju većeg broja ženskih osoba, u kom smislu je iskazana upornost u vršenju inkriminisanih radnji, usled čega je po navodima branioca nepristrasnost sudija Milimira Lukića, Bojane Paunović i mr Sretka Jankovića dovedena u pitanje i oni su u skladu sa zakonskim odredbama morali biti izuzeti od odlučivanja u drugostepenom postupku prilikom donošenja presude.

Izneti navodi se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Najpre, uvidom u spise predmeta utvrđuje se da je u rešenju Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2 Po1 br. 82/20 od 02.04.2020. godine, kojim su između ostalog odbijene kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Darka Todorovića, advokata Rista Lekića i branioca okrivljenog Saše Glišića, advokata Nikole Dumnića, navedeno da je pritvor prema okrivljenima produžen i žalbe su odbijene jer je postojala osnovana sumnja da su lica učinila krivična dela, a ne stoji da je postojala opravdana sumnja, i da su se sudije kao članovi veća o tome izjašnjavali, kako to branioci neosnovano navode u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti.

Navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Todorovića po pitanju rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2- Po1 113/20 od 26.05.2020. godine, kojim su odbijene kao neosnovane žalbe izjavljene na rešenje o produženju pritvora, takođe su ocenjeni kao neosnovani iz sledećih razloga:

Nesporna je činjenica da je u obrazloženju navedenog rešenja, kada su sudije Milimir Lukić, Nada Zec i Sretko Janković, kao članovi veća odlučivali po žalbi na rešenje o produženju pritvora konstatovano „da postoji opravdana sumnja da su okrivljeni izvršili krivično delo“, međutim ovo samo po sebi ne znači da su se navedene sudije-članovi veća izjasnili sa većim stepenom jasnoće u pogledu krivice okrivljenih. Naime, prilikom prethodnog odlučivanja o produženju pritvora potpuno identični razlozi od strane suda obrazloženi su kao „osnovana sumnja“ da bi u citiranom rešenju bez dodatnog izjašnjenja ili obrazloženja identični razlozi bili označeni kao „opravdana sumnja“. Dakle, poređenjem obrazloženja navedenih odluka jasno je vidljivo da prilikom donošenja odluke u citiranom rešenju, sudije čije se izuzeće traži, kao članovi veća, nisu cenili niti obrazlagali nove činjenice u vezi opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo, potrebne za optuženje, već su cenjene okolnosti u vezi obeležja krivičnog dela ali bez bavljenja dokaznim razlozima i bez izjašnjenja u pogledu krivice koja bi bila izvan granice ispitivanja osnovane sumnje, pa su suprotni navodi zahteva u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Saše Glišića u podnetom zahtevu ukazao je i da je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 4) ZKP učinjena i time što je u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2-Po1 br. 156/20 od 21.07.2020. godine, povodom žalbe odbrane na meru zabrane napuštanja boravišta, donetu nakon donošenja prvostepene presude, učestvovala sudija Bojana Paunović, što dovodi u sumnju nepristrastnost ove sudije, jer je po navodima branioca izražen stav o opravdanoj sumnji da su okrivljeni izvršili krivična dela i odlučivano je o već presuđenoj stvari. Takođe, istaknuta povreda iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP se po stavu branioca ogleda i u činjenici da je po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi. Po1. br. 4/2020 od 11.12.2020. godine kojim je privremeno oduzeta imovina od okrivljenog Saše Glišića odlučivao Apelacioni sud u Beogradu u veću sastavljenom od sudija Marka Jocića, Bojane Paunović i mr Sretka Jankovića, a potom su iste sudije odlučivale o žalbi na prvostepenu presudu te je jasno da su sudije imale uvid u spise predmeta i da su se izjašnjavali o opravdanoj sumnji da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret i kod sudija je već bilo formirano predubeđenje u odnosu na krivično dela u odnosu na okrivljenog Sašu Glišića, što dovodi sve u sumnju nepristrasnost sudija Marka Jocića, Bojane Paunović i mr Sretka Jankovića.

Vrhovni kasacioni sud, suprotno navodima iz zahteva, nalazi da su napred izneti navodi neosnovani iz razloga što prilikom ocene da li su ispunjeni uslovi za određivanje mere zabrane napuštanja boravišta u smislu člana 199. ZKP, nije od značaja stepen sumnje u pogledu izvršenja dela, već se samo ceni da li su ispunjeni uslovi za određivanje ove mere, a osim toga nakon donošenja prvostepene presude nema više neizvesnosti po pitanju opravdane sumnje te se ne može govoriti o bilo kakvoj pristrasnosti i formiranom predubeđenju kod sudija. Takođe, neosnovana su isticanja u pogledu učinjene bitne povrede odredbe člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u postupku oduzimanja imovine, jer ovaj postupak je odvojen postupak u odnosu na krivični postupak, gde je za odlučivanje o oduzimanju imovine potrebno samo da se vodi postupak za jedno od krivičnih dela propisanih članom 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, da postoji osnovana sumnja o kriminalnom poreklu imovine i da postoje opravdani razlozi za oduzimanje imovine, tako da se u ovom postupku ne odlučuje o postojanju opravdane sumnje i uticaju skupa činjenica koje opravdavaju postojanje optužbe na izuzeće sudija koji su se o tome izjašnjavali pa su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih Staše Momčilović, Jelene Momčilović i Dragane Pejić, advokat Miloš Bubanja, ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, pa je nejasno iz kog razloga je drugostepenom odlukom uvećana izrečena kazna i zanemarena činjenica da ove okrivljene nisu do sada osuđivane, niti se protiv istih vodio drugi krivični postupak, da su priznale krivično delo koje im je stavljeno na teret i provele u pritvoru po 2 meseca, pa je izricanjem efektivne kazne zatvora prema njima u odnosu na prvobitnu uslovnu osudu više nego neprimereno izrečena kazna od strane drugostepenog suda na koji način ukazuje i na povredu krivičnog zakona i člana 441. stav 1. KZ.

Branilac okrivljenog Saše Glišića je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac navodi da u presudi nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, a razlozi koji su navedeni su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprave ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, usled čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, te suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Preostalim delom zahteva se ukazuje da iako su odbrane okrivljenih prihvaćene kao verodostojne i uprkos tome što je većina pripadnika navodno organizovane kriminalne grupe u svojoj odbrani navela da su radnje preduzimali na dobrovoljnoj bazi, neopravdano sud zaključuje da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi, pri čemu se ne može zaključiti da postoji odnos hijerarhije i subordinacije između navodnih organizatora i pripadnika grupe. Takođe, sud je propustio da ceni iskaz svedoka AA koja je ukazivala na činjenicu da je okrivljeni Saša Glišić istu od prostitucije čak i odgovarao, pa se po braniočevim navodima ne može govoriti o okrivljenom Saši Glišiću kao organizatoru organizovane kriminalne grupe. Osim toga iz presude su izostale i jasno definisane uloge članova, kontinuitet članstva i razvijena struktura, a nema ni jasnih razloga da li je reč o saizvršilaštvu ili o grupi, te je pogrešnom ocenom izvedenih dokaza sud pogrešno utvrdio činjenično stanje i na temelju tako utvrđenog činjeničnog stanja doneo pogrešan zaključak o postojanju organizovane kriminalne grupe (u smislu člana 112. stav 35. KZ). Ovakvim navodima branilac iako numerički označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, suštinski osporava ocenu dokaza i daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, osporava utvrđeno činjenično stanje, te ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih Staše Momčilović, Jelene Momčilović i Dragane Pejić, kao i zahtev branioca okrivljenog Saše Glišića u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenog Darka Todorovića u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanom drugostepenom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, međutim prilikom obrazlaganja označene povrede ne navodi u čemu se istaknuta povreda zakona ogleda, te u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP. S obzirom da je odredbom člana 484. ZKP, propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, a kako Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Todorovića i Saše Glišića u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u preostalom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Darka Todorovića i Saše Glišića, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Staše Momčilović, Jelene Momčilović i Dragane Pejić odbacio na osnovu odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić