Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branilac okrivljenog Saše Stojića – advokat Vladimir Đuričić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, te da shodno odredbi člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači pobijana rešenja tako što će zahtev za trajno oduzimanje imovine odbiti kao neosnovan, ili da zahtev odbaci kao neblagovremen, ili da ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahtev Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Saše Stojića – advokat Vladimir Đuričić, ističe da je nižestepenim rešenjima o trajnom oduzimanju imovine od okrivljenog povređen Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, konkretno član 38. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kojim je propisano da se rok od 6 meseci za podnošenje zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela računa od dana dostavljanja pismenog otpravka pravnosnažne presude javnom tužiocu. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je presuda Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja Spk – Po1 broj 38/18 od 22.05.2018. godine rezultat sporazuma o priznanju krivičnog dela između TOK i okrivljenog Saše Stojića koji je zaključen dana 15.05.2018. godine, dok je presuda kojom je prihvaćen taj sporazum doneta dana 22.05.2018. godine, te je navedena presuda postala pravnosnažna danom njenog donošenja, odnosno 22.05.2018. godine (obzirom da su se i javni tužilac i okrivljeni Saša Stojić saglasno odrekli prava na žalbu). Zbog toga je prema stavu branioca nepravilno shvatanje prvostepenog suda da je presuda Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja Spk – Po1 broj 38/18 od 22.05.2018. godine postala pravnosnažna dana 02.07.2018. godine, a neprihvatljiv je i stav prvostepenog i drugostepenog suda da se prijem dopisa kojim sud obaveštava Tužioca za organizovani kriminal o pravnosnažnosti presude računa kao dan početka roka iz člana 38. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine, obzirom da ovaj zakon kao početak roka nedvosmisleno opredeljuje dan prijema pravnosnažne presude, što je u konkretnom slučaju bilo 28.05.2018. godine, kada je tužilaštvu dostavljena presuda bez klauzule pravnosnažnosti. Stoga je, prema navodima zahteva, dana 30.11.2018. godine, kada je Tužilac za organizovani kriminal podneo zahtev za trajno oduzimanje imovine od okrivljenog, već bio protekao rok od 6 meseci za podnošenje ovog zahteva, a zbog čega su nižestepene odluke donete uz povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Stojića – advokata Vladimira Đuričića su po oceni ovoga suda neosnovani, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima predmeta, presudom Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Spk Po1 broj 38/18 od 22.05.2018. godine, prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela Sk broj 40/18 od 15.05.2018. godine, zaključen između Tužioca za organizovani kriminal i okrivljenog Saše Stojića, te je okrivljeni Saša Stojić oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 8 meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal, branilac i okrivljeni, saglasno su se odrekli prava na žalbu protiv navedene presude, koja je doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela.

Tužilac za organizovani kriminal je dana 30.11.2018. godine Višem sudu u Beogradu – Posebnom odeljenju za organizovani kriminal, podneo zahtev za trajno oduzimanje imovine od okrivljenog Oik broj 4/18.

Odredbom člana 38. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, propisano je da javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela u roku od 6 meseci od dana dostavljanja pravnosnažne presude, kojom je utvrđeno da je učinjeno krivično delo iz člana 2. tog zakona.

Shodno citiranoj zakonskoj odredbi, rok od 6 meseci za podnošenje zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela računa se od dana dostavljanja pismenog otpravka prvnosnažne presude javnom tužiocu, te se blagovremenost podnošenja zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela ceni upravo u odnosu na činjenicu kada je javni tužilac primio pismeni otpravak pravnosnažne presude, od kog dana počinje da teče rok od 6 meseci za podnošenje navedenog zahteva.

Odredbom člana 275. stav 1. ZKP, presuda postaje pravnosnažna kada se više ne može pobijati žalbom ili kada žalba nije dozvoljena.

Uvidom u spise predmeta, utvrđuje se da je Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal presudu Spk Po1 broj 38/18 doneo i objavio 22.05.2018. godine, pa kako je u istoj, u pouci o pravnom leku, naveo da je protiv te presude dozvoljena žalba u roku od 8 dana od dana prijema pismenog prepisa presude, iz ograničenih razloga (zbog postojanja osnova iz člana 338. stav 1. ZKP ili ako se presuda ne odnosi na predmet sporazuma), jasno je da je pogrešan i neosnovan stav podnosioca zahteva da je ova presuda postala pravnosnažna danom donošenja, odnosno dana 22.05.2018. godine.

Suprotno tome, ova presuda je postala pravnosnažna, u skladu sa citiranom odredbom člana 275. stav 1. ZKP, kada se više ne može pobijati žalbom, odnosno istekom roka za žalbu (od 8 dana). Kako je ova presuda Tužiocu za organizovani kriminal dostavljena 28.05.2018. godine, a u konkretnom slučaju žalbe na presudu nije bilo, to presuda izvesno nije postala pravnosnažna (niti je mogla postati) pre isteka roka za žalbu od osam dana, dakle pre 05.06.2018. godine, pa je rok od 6 meseci iz člana 38. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela još tekao na dan 30.11.2018. godine.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da iz naredbe za izvršenje presude Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja od 20.07.2018. godine proizilazi da pravnosnažna presuda nije dostavljena Tužiocu za organizovani kriminal, već je Tužilac za organizovani kriminal obavešten dopisom Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja Spk – Po1 broj 38/18 od 20.07.2018. godine da je presuda tog suda Spk – Po1 broj 38/18 od 22.05.2018. godine postala pravnosnažna dana 02.07.2018. godine, a koje obaveštenje je tužilac primio dana 28.07.2018. godine, to je po oceni ovoga suda zahtev Tužioca za organizovani kriminal za trajno oduzimanje imovine koji je podnet dana 30.11.2018. godine, podnet u zakonom propisanom roku od 6 meseci, shodno odredbi člana 38. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Stojića – advokata Vladimira Đuričića, kojima se ukazuje da je navedeni zahtev Tužioca za organizovani kriminal neblagovremen, ocenjen je neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić