Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Toi 5/24 od 27.06.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca za organizovani kriminal i okrivljenog AA, kao i žalba advokata Nemanje Janićijevića i Aleksandra Stevanovića, branilaca okrivljenog - vlasnika AA i punomoćnika trećeg lica – vlasnika BB, izjavljene protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su advokati Nemanja Janićijević i Aleksandar Stevanović, branioci okrivljenog - vlasnika AA i punomoćnici trećeg lica – vlasnika BB, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi člana 441. stav 3. ZKP i člana 3. tačka 2) u vezi člana 26. u vezi člana 38. stav 3. i člana 43. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijana rešenja i spise predmeta vrati nekom od nižestepenih sudova na ponovno suđenje ili da ista preinači.

Vrhovni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Nemanje Janićijevića i Aleksandra Stevanovića, branilaca okrivljenog - vlasnika AA i punomoćnika trećeg lica – vlasnika BB, je nedozvoljen.

Članom 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac, a odredbom člana 483. stav 3. ZKP propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, ovlašćena lica za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti su Vrhovni javni tužilac, branilac i okrivljeni i to okrivljeni isključivo preko branioca.

Dakle, ovo ovlašćenje nije dato drugim procesnim subjektima nijednom zakonskom odredbom, pa iz navedenog jasno proizilazi da treća lica i vlasnici u smislu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kao ni njihovi punomoćnici, ne spadaju u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je podneti zahtev u odnosu na treće lice – vlasnika BB, odbačen kao nedozvoljen.

Nadalje, a kako su u konkretnom slučaju advokati Nemanja Janićijević i Aleksandar Stevanović podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti, navodeći da i u odnosu na okrivljenog AA isti podnose u svojstvu angažovanih punomoćnika, što nije u skladu sa odredbom člana 483. stav 1. ZKP, to je ovaj sud imenovane advokate, u odnosu na okrivljenog AA, tretirao kao njegove branioce, u skladu sa prethodno pomenutim zakonom.

Međutim, i pored toga, a imajući u vidu da predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti ne sadrži potpis branilaca okrivljenog AA, advokata Nemanje Janićijevića i Aleksandra Stevanovića, što je obavezan element na osnovu koga se utvrđuje da li je zahtev podnet od ovlašćenog lica, to je Vrhovni sud našao da je i u odnosu na okrivljenog AA, podneti zahtev nedozvoljen.

Okolnost što je podneti zahtev u gornjem levom delu, na prvoj strani, overen pečatima advokata Nemanje Janićijevića i Aleksandra Stevanovića, po nalaženju Vrhovnog suda, ne ukazuje da je zahtev podnet preko branilaca, s obzirom na to da zahtev za zaštitu zakonitosti treba da bude i sačinjen i potpisan od strane branioca. Ovo posebno kada se ima u vidu odredba člana 483. stav 3. ZKP, kojom je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca, a čiji je smisao u tome da pred najvišim sudom u postupku u kojem se raspravlja o povredi zakona, okrivljeni bude zastupan od strane pravno kvalifikovanog lica, što podrazumeva i to da branilac okrivljenog dostavi punomoćje za zastupanje okrivljenog i sačini zahtev za zaštitu zakonitosti, a ne da se nadležnom sudu dostavi zahtev za zaštitu zakonitosti koji je eventualno napisao sam okrivljeni ili neko drugo lice.

Imajući u vidu sve napred navedeno, to je Vrhovni sud na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 482. stav 1. i 483. stav 1. i 3. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja i predmetni zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković