Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpp Po1 2/18, Kv – Po1 378/18 od 26.09.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Simića, izjavljena protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpp Po1 2/18 od 29.08.2018. godine, kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Simić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja preinači, tako što će okrivljenog pustiti na slobodu, odnosno da ista ukine i predmet vrati sudiji za prethodni postupak na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Simića, je osnovan.

Osnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog, jer je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se ne može primeniti odnosno nije primenjena odredba člana 215. ZKP.

Naime, rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpp Po1 2/18 od 02.03.2018. godine, prema okrivljenom AA određen je pritvor koji se računa od 01.03.2018. godine, kada je lišen slobode. Po tom rešenju okrivljeni je lišenje slobode izdržavao u pritvorskoj jedinici do donošenja rešenja Kpp Po1 2/18 od 29.08.2018. godine, kojim je pritvor zamenjen merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, koja mera prema okrivljenom i dalje traje.

Odredbom člana 2. tačka 23. ZKP propisano je da se pod „lišenjem slobode“ podrazumeva hapšenje, zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor i boravak u ustanovi koji se uračunava u pritvor. Iz navedene odredbe jasno je da pritvor koji se izdržava u pritvorskoj jedinici kao i lišenje slobode koje se izdržava u kućnim uslovima predstavljaju mere kojima se postiže isti cilj.

Iz pobijanih rešenja jasno proizilazi da sud, odlučujući o donošenju rešenja kojim se mera pritvora zamenjuje merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora nije primenio odredbu člana 2. tačka 23) ZKP, odnosno nije cenio da se i u slučaju ove blaže, nove određene mere takođe radi o lišenju slobode koje ne može trajati duže od šest meseci, a shodno odredbi člana 215. ZKP u situaciji kada Tok nije podigao optužnicu, iako je dana 02.03.2018. godine doneo naredbu Kti 2/18 od 02.03.2018. godine zbog postojanja opravdane sumnje da je okrivljeni AA izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Dakle, u konkretnom slučaju okrivljeni je lice koje je lišeno slobode dana 01.03.2018. godine i protiv koga je podneta navedena naredba dana 02.03.2018. godine, a optužnica nije podignuta u roku iz člana 215. ZKP, koji je protekao dana 01.09.2018. godine.

Odredbom člana 215. ZKP izričito je propisano da se okrivljeni u istrazi može zadržati u pritvoru najviše tri meseca po rešenju sudije za prethodni postupak, da veće iz člana 21. stav 4. ZKP pritvor može produžiti najviše za još tri meseca, te da se okrivljeni mora pustiti na slobodu ukoliko do isteka navedenih rokova ne bude podignuta optužnica.

Imajući u vidu da je okrivljeni lišen slobode dana 01.03.2018. godine i da je dana 01.09.2018. godine protekao zakonski rok od šest meseci, a da optužnica protiv njega nije podignuta, to sudija za prethodni postupak shodno napred navedenom prema okrivljenom nije mogao meru pritvora da zameni merom zabrane napuštanja stana.

Zbog svega napred navedenog rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpp Po1 2/18 od 29.08.2018. godine, koje je potvrđeno rešenjem istog suda Kv – Po1 378/18 od 26.09.2018. godine, je povređen zakon na štetu okrivljenog, a ista povreda učinjena je i drugostepenim rešenjem, jer veće iz člana 21. stav 4. ZKP, umesto da navedenu povredu zakona otkloni, je odbilo žalbu branioca okrivljenog, čime je u širem smislu reči učinjena povreda iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer nije primenjen zakon koji se morao primeniti.

Sa navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kao osnovan usvojio, pobijana rešenja ukinuo i predmet vratio sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, koji će prilikom ponovnog odlučivanja imati u vidu kako primedbe iznete u ovoj presudi tako i okolnosti vezane za mogućnost primene odredbi članova 188. i 189. ZKP, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković, s.r.                                                                                                             Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić