Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene iznetih navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Sv. Đorđević, navodi da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 21/10 od 08.06.2022. godine, zahtev branioca okrivljenog za isplatu troškova odbrane na ime zastupanja u predmetnom postupku odbačen kao neblagovremen, uz obrazloženje da je zahtev za isplatu troškova odbrane podnet nakon isteka roka od godinu dana, a koji rok je bio propisan odredbom člana 262. stav 2. ZKP. Prema stavu odbrane, sud je prilikom donošenja ovakve odluke zanemario činjenicu da je Odlukom Ustavnog suda objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br. 27/21, utvrđeno da upravo gore pomenuta odredba člana 262. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom i time zauzeo stanovište da je navedena Odluka Ustavnog suda počela da važi tek dana 24.03.2021. godine i da se ne može primeniti retroaktivno. Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti odbrana je svoje pravo iskoristila prvi i jedini put tek 27.05.2022.godine, dakle nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda, te je postupajući sud bio dužan da primeni procesni zakon koji važi u trenutku kada je branilac prvi i jedini put zahtevao naknadu troškova.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u suštini se ukazuje na povredu odredbe člana 485. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i isti se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Ustavni sud je odlučujući o inicijativi za ocenu ustavnosti odredbe člana 262. stav 2. ZKP doneo odluku IUz – 134/19 koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“ br. 27 od 24.03.2021. godine i koja glasi: „Utvrđuje se da odredba člana 262. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19), u delu koji glasi: „Podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana“, nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom“, te je odredba člana 262.stav2. ZKP u tom delu prestala da važi danom objavljivanja u Službenom glasniku RS.

Odredbom člana 168.stav 3. Ustava Republike Srbije propisano je da zakon ili drugi opšti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasilu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 21/10 doneta dana 18.11.2011. godine, dok je branilac okrivljenog AA, zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade za branioca, na ime sastava odgovora na žalbu i prisustva sednici veća pred Apelacionim sudom u Beogradu u periodu od 07.11. do 17.11.2011. godine, podneo dana 27.05.2022. godine, dakle, očigledno nakon isteka roka od jedne godine, a shodno članu 262. stav 2. ZKP koji je bio na snazi u momentu donošenja pravnosnažne presude.

Prema tome, okrivljeni je pravo na naknadu troškova krivičnog postupka izgubio istekom roka od jedne godine, a s obzirom da je prvostepeni postupak povodom koga se traži naknada troškova pravnosnažno okončan 2011. godine, u vreme kada je zakonska odredba člana 262. stav 2. ZKP, kojom je bio propisan rok za podnošenje zahteva, važila.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu odredbu člana 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ali je ocenio da je pravo na naknadu troškova, i u smislu ove odredbe Zakona o Ustavnom sudu, prestalo istekom roka propisanog tada važećim Zakonikom o krivičnom postupku, jer naknada troškova do dana 27.05.2022. godine nije ni zahtevana, niti je o njoj odlučivano, te se shodno tome i ne radi o odnosu koji je nastao pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, citirana odluka Ustavnog suda proizvodi pravno dejstvo ubuduće, od trenutka kada je objavljena i ne može se primeniti retroaktivno, a objavljivanje odluke Ustavnog suda IUz – 134/19, time i prestanak važenja dela odredbe člana 262. stav 2. ZKP, u konkretnom slučaju, ne daje okrivljenom pravo da zahteva i ostvari naknadu troškova krivičnog postupka u situaciji kada je to pravo izgubio po odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji se tada morao primeniti, a čije odredbe su van domašaja Odluke Ustavnog suda IUz – 134/19. Naime, stečeno pravo na podnošenje zahteva za naknadu troškova pravnosnažno okončanog krivičnog postupka, prestalo je za okrivljenog i branioca istekom prekluzivnog roka tada propisanog važećim zakonom, te okolnost da je branilac okrivljenog zahtev za naknadu troškova podneo prvi put 27.05.2022.godine (nakon Odluke Ustavnog suda), nije od uticaja na drugačiju odluku ovog suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić