Na osnovu člana 246. stav 7. Krivičnog zakonika u vezi člana 87. Krivičnog zakonika prema okrivljenima Bogomiru Laziću i Senadu Babiću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, pa je od okrivljenog Bogomira Lazića oduzeto 6 PVC paketa opojne droge – marihuana, koju čine osušeni delovi biljke cannabis (konoplje), koja sadrži psihoaktivnu kontrolisanu supstancu THC (tetrahidrokanabinol), a od okrivljenog Senada Babića 9 PVC paketa opojne droge – marihuana, koju čine osušeni delovi biljke cannabis (konoplje), koja sadrži psihoaktivnu kontrolisanu supstancu THC (tetrahidrokanabinol), a na osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK broj Ku 87/16 od 22.06.2016. godine.

Na osnovu čana 87. Krivičnog zakonika, između ostalih, prema okrivljenima Vadijet Arifiju, Bogomiru Laziću i Senadu Babiću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta pa je od okrivljenog Vadijet Arifija oduzet jedan mobilni telefon marke „...“ model ..., sa pripadajućom SIM karticom, bliže opisani u izreci prvostepene presude, a od okrivljenog Bogomira Lazića jedna metalna tacna sa jednim uloškom SIM kartice i jednom slamčicom roze boje, jedan mobilni telefon crne boje marke „...“ model ..., sa SIM karticom mobilnog operatera ... i pripadajućom baterijom i jedan mobilni telefon crne boje marke „...“ model ..., sa SIM karticom mobilnog operatera ..., koji telefoni i SIM kartice su bliže opisani u izreci prvostepene presude, a od okrivljenog Senada Babića je oduzet jedan mobilni telefon marke „...“ model ... sa SIM karticom i jedan mobilni telefon marke „...“ ... sa SIM karticom, jedan mobilni telefon marke „...“ ... sa SIM karticom, jedan mobilni telefon marke „..“ model ..., bez baterije i SIM kartice, jedan mobilni telefom marke „...“ sa baterijom i bez SIM kartice, jedna SIM kartica ... operatera, jedna memorijska kartica „...“ ... i dva držača SIM kartice, koji telefoni, SIM i memorijske kartice i držači su bliže opisani u izreci prvostepene presude, a na osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK broj Ku 87/16 od 22.06.2016. godine.

Na osnovu odredbe člana 262. ZKP, pored ostalih, okrivljeni Vadijet Arifi, Bogomir Lazić i Senad Babić obavezani su da snose sve troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem, kao i da plate troškove sudskog paušala u iznosu od po 15.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Stavom drugim izreke, pored ostalog, okrivljeni Vadijet Arifi, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika.

Na osnovu člana 348. stav 6. Krivičnog zakonika u vezi člana 87. Krivičnog zakonika i člana 535. stav 1. ZKP, prema okrivljenom Vadijetu Arifiju izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to jednog metka kalibra ... i jednog metka kalibra ... mm, a na osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, SBPOK, broj Ku 87/16 od 22.06.2016. godine, dok je na osnovu člana 265. ZKP odlučeno da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 13/19 od 03.10.2019. godine, između ostalih odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog Vadijeta Arifija, advokata Petra Stojanovića, branioca okrivljenog Bogomira Lazića, advokata Mirka Stojanovića i branioca okrivljenog Senada Babića, advokata Danijele Stojanović i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Senada Babića, advokat Danijela Stojanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i zbog povrede članova 16. stav 2. i 4., 68. stav 10. i 419. ZKP, kao i člana 441. stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i preinači pobijane presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o kazni, tako što će okrivljenog Senada Babića osuditi zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ za koje će mu izreći minimalnu kaznu zatvora i doneti odluku da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, primenom člana 264. stav 4. ZKP ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak,

- branilac okrvljenog Bogomira Lazića, advokat Mirko Stojanović zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a u obrazloženju zahteva ukazuje i na povredu člana 266. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i preinači prvostepenu presudu tako što će okrivljenog Bogomira Lazića oglasiti krivim zbog produženog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ učinjenog u saizvršilaštvu i izreći mu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i na meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor, kao i da okrivljenog Bogomira Lazića oslobodi plaćanja troškova krivičnog postupka i odredi da isti padaju na teret budžetskih sredstava, shodno članu 264. stav 4. ZKP ili da obe pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog Vadijeta Arifija, advokat Petar Stojanović, „zbog povrede člana 18., 21. stav 3. i člana 32. stav 2. Ustava RS i Zakonika o krivičnom postupku u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i 2) i člana 85. stav 1. tačka 3) u vezi stava 2. istog zakonskog propisa“, te člana 11. stav 3. i 4. ZKP, a u obrazloženju ukazuje i na povredu članova 6., 10., 297., 441. stav 1., 454., i 467. stav 4. ZKP kao i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) i 10) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da odloži izvršenje kazne i naplate troškova postupka do donošenja konačne odluke.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Senada Babića, advokata Danijele Stojanović i branioca okrivljenog Bogomira Lazića, advokata Mirka Stojanovića, su neosnovani, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vadijeta Arifija, advokata Petra Stojanovića, nedozvoljen odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano branioci okrivljenih Senada Babića i Bogomira Lazića u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da se u konkretnom slučaju ne radi o izvršenju krivičnog dela od strane grupe, u smislu člana 112. tačka 22. KZ. U prilog svojoj tvrdnji branioci okrivljenih ukazuju na prijateljske i kumovske odnose između okrivljenih, kao i da se u opisu radnji izvršenja krivičnog dela (u stavu prvom izreke pravnosnažne presude, za koje radnje su između ostalih, ovi okrivljeni oglašeni krivim), izuzev navoda da su okrivljeni postupali u grupi, uošte ne navode okolnosti iz člana 112. stav 22. KZ, koje određuju pojam grupe, tj. da se radi o licima povezanim radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela, već se opisuje saizvršilaštvo iz člana 33. KZ. Nadalje, prema navodima zahteva branioca okrivljenog Bogomira Lazića, u radnjama opisanim u izreci pobijane presude (posredovanje u prodaji opojne droge) za koje je okrivljeni Bogomir Lazić oglašen krivim, stiču se elementi krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, a ne iz stava 3. istog člana, kako je to utvrđeno od strane nižestepenih sudova.

Prema odredbi člana 112. tačka 22. KZ grupa je najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnog dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu.

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ čini lice koje neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži, prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, a krivično delo iz stava 3. istog člana 246. KZ postoji ukoliko je delo izvršeno od strane grupe ili je učinilac tog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika.

Imajući u vidu napred citirane odredbe krivičnog zakonika, Vrhovni kasacioni sud suprotno iznetim navodima u zahtevima branilaca okrivljenih Senada Babića i Bogomira Lazića, nalazi da radnje okrivljenih bliže opisane u izreci prvostepene presude sadrže sve bitne elemente krivičnog dela iz člana 246. stav 3. KZ u vezi člana 61. KZ.

Naime, navode sadržane u podnetim zahtevima, u pogledu istaknute povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branioci okrivljenih isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da su okrivljeni kritičnom prilikom postupali zajedno kao grupa, svesni svojih i tuđih obaveza, u istoj delovali sporazumno u cilju vršenja neovlašćenog prometa opojne droge (strana 9. stav 3. i 7. drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Takođe su neosnovana isticanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bogomira Lazića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a naime da se presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. U konkretnom slučaju branilac okrivljenog osporava izveštaje prikrivenih islednika, navodeći da su isti proizašli iz nezakonitog postupanja prikrivenih islednika, obzirom da je do prodaje droge i situacionog povezivanja okrivljenih došlo upravo usled insistiranja prikrivenih islednika da od okrivljenih kupe drogu, zbog čega se, po stavu branioca ti izveštaji ne mogu koristiti kao dokaz u ovom krivičnom postupku.

Na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog Bogomira Lazića ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, kao drugostepeni, je u svojoj presudi Kž1 Po1 13/19 od 03.10.2019. godine, na strani 9. stav 5. izneo razloge zbog čega radnje koje su preduzeli prikriveni islednici ne predstavljaju podstrekavanje, dok je na istoj strani u stavu 4. izneo razloge zbog kojih tokom postupka isti nisu ispitani, što branilac okrivljenog u vezi navedene povrede postupka, takođe ističe u podnetom zahtevu.

Kako ove razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao jasne i dovoljne, to u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje, a navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bogomira Lazića i u ovom delu ocenjuje neosnovanim, obzirom da navedeni izveštaji, ne predstavljaju nezakonite dokaze.

Branilac okrivljenog Senada Babića u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu člana 419. ZKP, jer je suprotno navedenoj odredbi prilikom donošenja presude korišćen sporazum o priznanju krivice okrivljenog Alberta Arifija, koji se prema navodima zahteva u krivičnom postupku nije mogao koristiti kao dokaz, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Suprotno ovim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedena povreda postupka nije učinjena, a razloge za ovu ocenu dao je drugostepeni sud na strani 9. stav 6., prihvatajući u potpunosti razloge iz prvostepene presude (strana 32. stav 5.) za izvođenje ovog dokaza, na koje razloge kao jasne i dovoljne u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje. Naime, u krivičnom postupku sud je izvršio uvid u pravnosnažnu presudu donetu po sporazumu o priznanju krivičnog dela i naveo tačan obim u kom je koristio ovaj dozvoljen i zakonit dokaz.

Nadalje, ovaj branilac u podnetom zahtevu ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP i izvodi sopstveni zaključak da je odluka o troškovima nepravilna i nezakonita i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, u pogledu odluke o troškovima postupka.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Senada Babića ističe povredu člana 68. stav 10. ZKP, kao i povredu člana 16. stav 2. i 4. ZKP, te povredu člana 33. stav 5. Ustava RS i člana 6. stav 3. tačka d) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu iznetih navoda branioca okrivljenog nije upuštao, jer povrede člana 68. stav 10. i člana 16. stav 2. i 4. ZKP, nisu dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a pored toga, a kako uz zahtev, branilac okrivljenog Senada Babića nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava u smislu člana 484. ZKP - to se Vrhovni kasacioni sud ni u ocenu ovih povreda, nije upuštao.

Branilac okrivljenog Bogomira Lazića kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi da je u konkretnom slučaju doneta nepravilna odluka o troškovima, ali razlozi zahteva u ovom delu osporavaju činjenice na kojima se odluka zasniva.

Stoga se Vrhovni kasacioni sud u ocenu iznetih navoda branioca okrivljenog nije upuštao, jer isti suštinski nije podnet zbog zakonskog razloga zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona.

Najzad, branilac okrivljenog Vadijeta Arifija, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povrede člana 485. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP, koje su opšteg karaktera i okvirno propisuju razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, te nadalje formalno ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, kako navedena povreda suprotno odredbi člana 484. ZKP, nije konkretizovana, a Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi povrede zakona i postupka nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, te je isti zahtev u ovom delu odbačen, jer nema propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu branilac okrivljenog Vadijeta Arifija navodi da su pravnosnažne presude u suprotnosti sa članom 18., 21. i 32. Ustava RS, ali kako uz zahtev nije priložio presudu Evropskog suda za ljudska prava niti odluku Ustavnog suda, koje se odnose na okrivljenog Vadijeta Arifija ili drugog učesnika u postupku protiv ovog okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je i u ovom delu našao da je zahtev branioca okrivljenog bez sadržaja, shodno članu 484. ZKP, a u vezi člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP.

Istim zahtevom ukazuje se i na povrede zakona iz člana 6., 10., 85. stav 1. tačka 3) u vezi stava 2., 297., 454., i 467. stav 4. ZKP, kao i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te nadalje branilac okrivljenog Vadijeta Arifija kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe nesrazmernost kazne, kao i da je sud prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji trebalo da primeni „načelo jednakog vrednovanja dokaza“, čime zapravo ukazuje na pogrešnu ocenu činjenica i okolnosti, datu od strane suda, od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Takođe, navodima podnetog zahteva, ovaj branilac ukazuje da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje jer mu nije omogućeno da se koristi pismom i jezikom koji razume, čime branilac zapravo ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, a u vezi sa tom bitnom povredom ukazuje, pored povreda Ustava o kojima je već bilo reči, i na povredu člana 11. stav 3. i 4. ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog suštinski osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim odlukama, posebno ističući dokaze koje je prema stavu odbrane sud trebao da izvede radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, kao i da je u konkretnom slučaju povređena zabrana analogije prilikom izvođenja zaključaka o protivpravnim radnjama okrivljenog obzirom da, prema stavu branioca kažnjive radnje okrivljenog proističu iz optužnog akta, a ne iz nesumnjivo utvrđenih činjenica. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog Vadijeta Arifija ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredaba iz člana 6., 10., 85. stav 1. tačka 3) u vezi stava 2., 297., 441. stav 1., 454., i 467. stav 4. ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vadijeta Arifija, u ovom delu, odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Senada Babića i Bogomira Lazića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahteve branilaca ovih okrivljenih odbio kao neosnovane, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vadijeta Arifija odbacio na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i doneo odluku kao u stavu prvom i drugom izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                    Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić