U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Radoslava Petrovića i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Predraga Martinovića i dr, zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića, advokata Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića, advokata Miluna Dragutinovića i advokata Živojina Jokanovića, branioca okrivljenog AA, advokata Ljubodraga Vukovića i branioca okrivljenog BB, advokata Nikole Stanojevića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.195/10 od 12.07.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine i zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, advokata Dragana Pašića, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 19.02.2020.godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

I ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića, Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.195/10 od 12.07.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a tako i u celosti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, advokata Dragana Pašića podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine, dok se u preostalom delu zahtevi branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića, Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića ODBACUJU.

II ODBACUJU SE zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Miluna Dragutinovića i Živojina Jokanovića, branioca okrivljenog AA, advokata Ljubodraga Vukovića i branioca okrivljenog BB, advokata Nikole Stanojevića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.195/10 od 12.07.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.195/10 od 12.07.2018.godine, između ostalih, oglašeni su krivim okrivljeni Predrag Martinović, VV, AA i BB i to okrivljeni Predrag Martinović zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, a okrivljeni VV, AA i BB zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, pa su okrivljeni osuđeni i to okrivljeni Predrag Martinović na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.10.2008.godine do 05.02.2010.godine, okrivljeni VV i AA na kazne zatvora u trajanju od po 2 (dve) godine, a okrivljeni BB na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, a u koje kazne se okrivljenima VV i BB uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.10.2008.godine do 20.11.2009.godine.

Istom presudom od okrivljenih je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to od okrivljenog VV u iznosu od 659.000,00 dinara, od okrivljenog AA u iznosu od 430.000,00 dinara i od okrivljenog BB u iznosu od 300.000,00 dinara. Od okrivljenog Predraga Martinovića je oduzet poklon primljen izvršenjem krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ i to iznos od 10.000,00 dinara i iznos od 1.500 eura. Okrivljeni su obavezani da na ime sudskog paušala plate sudu iznose od po 50.000,00 dinara svaki okrivljeni u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, a obavezani su i da sudu nadoknade troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine u stavu prvom izreke odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Miluna Dragutinovića, branilaca okrivljenog VV, advokata Dragana Pašića i advokata Zorice Petronijević-Gajić, branioca okrivljenog AA, advokata Miluna Dragutinovića, branioca okrivljenog BB, advokata Nikole Stanojevića, branioca okrivljenog GG, advokata Nikole Stanojevića, branioca okrivljenog DD, advokata Željka Serdara, okrivljenog DD lično, branilaca okrivljenog ĐĐ, advokata Danice Spasić i advokata Borislava Šušnjara, branioca okrivljenog EE, advokata Momira Kordića i branioca okrivljene ŽŽ, advokata Olivere Perišić, pa je u odnosu na okrivljene Predraga Martinovića, VV, AA, BB, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.195/10 od 12.07.2018.godine potvrđena. U stavu drugom izreke presude usvajanjem žalbe Tužioca za organizovani kriminal preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.195/10 od 12.07.2018.godine u pogledu odluke o kazni okrivljenom Milanu Zlatanoviću, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje okrivljenog Milana Zlatanovića za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, dok je žalba branioca okrivljenog Milana Zlatanovića, advokata Željka Serdara odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Dragan Pašić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 33. stav 4. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijane pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog Predraga Martinovića i predmet u tom delu vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači drugostepenu presudu donošenjem oslobađajuće presude u odnosu na ovog okrivljenog, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, s obzirom na sadržaj zahteva, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži;

- branioci okrivljenog Predraga Martinovića, advokati Zdravko Krstić i Novica Zdravković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.195/10 od 12.07.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Milun Dragutinović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.195/10 od 12.07.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu; - branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Živojin Jokanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine presude nižestepenih sudova i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje, te da okrivljenog i branioca obavesti o sednici veća radi prisustva i po potrebi dopunskih objašnjenja zahteva, kao i da primenom člana 488. stav 3. ZKP okrivljenom odloži izvršenje kazne do okončanja postupka po podnetom zahtevu;

- branilac okrivljenog AA, advokat Ljubodrag Vuković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) i člana 439. tačka 2) ZKP, te zbog povreda odredaba članova 18, 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje o izjavljenim žalbama ili da ukine presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.195/10 od 12.07.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine i naloži održavanje ponovnog suđenja pred prvostepenim sudom;

- branilac okrivljenog BB, advokat Nikola Stanojević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. ZKP usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br.195/10 od 12.07.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine;

Protiv pravnosnažne drugostepene presude zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo:

- branilac okrivljenog VV, advokat Dragan Pašić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da primenom člana 420. stav 2. ZKP pravno prekvalifikuje krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ u krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i preinači pobijanu pravnosnažnu presudu tako što će na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP prema okrivljenom VV odbiti optužbu za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, jer je za ovo delo pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, s obzirom na sadržaj zahteva, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, uz primenu člana 604. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 od 28.09.2011.godine koji se u predmetnom krivičnom postupku primenjuje od 15.01.2012.godine) (u daljem tekstu: ZKP) kojim je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br.58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP), našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića i advokata Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u celosti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV su neosnovani, dok se u preostalom delu zahtevi branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića i advokata Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića, kao i u celosti zahtevi branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Miluna Dragutinovića i advokata Živojina Jokanovića i branilaca okrivljenih AA i BB, odbacuju.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Dragan Pašić u podnetom zahtevu ističe da su nižestepene presude u odnosu na okrivljenog Predraga Martinovića zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na transkriptima snimljene telefonske komunikacije - telefonskim razgovorima snimljenim pod šiframa „Morava 32 U“ i „Morava 10“, a koje nezakonite dokaze je sud, s obzirom da isti shodno odredbama članova 16. stav 1. i 84. ZKP ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku, trebalo da u skladu sa članom 237. ZKP izdvoji iz spisa predmeta, stavi u poseban zapečaćeni omot i preda sudiji za prethodni postupak do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, da bi potom isti bili uništeni. Kao razlog nezakonitosti transkripata snimljene telefonske komunikacije branilac okrivljenog navodi da kako u konkretnom slučaju ne postoji naredba suda za prisluškivanje telefona okrivljenog Predraga Martinovića, to se navedeni transkripti ne mogu koristiti kao dokaz u odnosu na okrivljenog Predraga Martinovića.

Pored toga i branioci okrivljenog Predraga Martinovića, advokati Zdravko Krstić i Novica Zdravković, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, navode bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da su nižestepene presude u odnosu na okrivljenog Predraga Martinovića zasnovane na dokazu koji je pribavljen na nezakonit način i to na traskriptima snimljene telefonske komunikacije između svedoka saradnika ZZ i osuđenog II. Po stavu branilaca ovaj dokaz je kao nezakonit morao biti izdvojen iz spisa predmeta, obzirom da u konkretnom slučaju ne postoji naredba sudije za prethodni postupak za prisluškivanje telefona okrivljenog Predraga Martinovića.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića i advokata Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Naime, transkripti snimljenih telefonskih razgovora ZZ kome je u ovom postupku dat status svedoka saradnika i osuđenog II i tonski zapisi istih, koje je sud izveo kao dokaz na glavnom pretresu čitanjem, odnosno njihovim reprodukovanjem, su nastali kao rezultat zakonito sprovedene mere nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica, a koja mera je izvršena na osnovu obrazloženih naredbi istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu izdatih za okrivljenog II i svedoka saradnika, a tada okrivljenog ZZ, za koje u tom trenutku postoje osnovi sumnje da vrše, između ostalih, i krivično delo primanje mita iz člana 367. KZ, a koje naredbe su donete na pismeni i obrazloženi predlog Specijalnog tužioca OJT u Beogradu, tako da navedeni transkripti po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavljaju zakonit dokaz i na istima se može zasnivati presuda, pa samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa predmeta. Naime, mera nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica je izvršena na zakonit način i određena u svemu u skladu sa odredbama člana 232. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme donošenja navedenih naredbi i vreme sprovođenja prema ovim licima mere određene tom naredbom („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br.58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon ).

Pored toga, navedeni transkripti su u vreme njihovog izvođenja (glavni pretres održan dana 22.09.2011.godine i dana 07.07.2016.godine) izvedeni zakonito po odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji se tada primenjivao i to u odnosu na okrivljenog Predraga Martinovića po osnovu člana 504z stav 5. u vezi člana 504a stav 5. ranije važećeg ZKP (glavni pretres od 22.09.2011.godine), odnosno po odredbi člana 164. u vezi člana 162. stav 1. tačka 2) ZKP (glavni pretres od 07.07.2016.godine). Dakle, kako, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedeni transkripti snimljenih telefonskih razgovora i tonski zapisi istih predstavljaju zakonito pribavljene dokaze na kojima se presuda može zasnivati, to su iz navedenih razloga neosnovani navodi branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića i advokata Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića kojima se ukazuje da je izvođenjem ovih dokaza i zasnivanjem presude na istima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Imajući u vidu da se, i po oceni ovoga suda, navedeni transkripti snimljenih telefonskih razgovora i tonski zapisi istih, smatraju zakonitim dokazima na kojima se presuda može zasnivati, to su shodno tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića u kojima ističe da nezakonite dokaze predstavljaju iskaz svedoka saradnika ZZ i sporazumi o priznanju krivičnog dela osuđenih II, JJ i KK, jer su ovi dokazi proistekli iz, po stavu branioca, nezakonito pribavljenih transkripata snimljene telefonske komunikacije, pa se po principu „plodovi otrovnog drveta“ ne mogu koristiti kao dokazi u krivičnom postupku i na njima se ne može zasnivati presuda.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića u kojima ističe da sud nije mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu na sporazumima o priznanju krivičnog dela osuđenih II, JJ i KK i iz razloga jer se navedeni sporazumi ne mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku u odnosu na lica koja nisu zaključila takve sporazume, konkretno u odnosu na okrivljenog Predraga Martinovića, obzirom da sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja jedan odnos „inter partes“ i ni na koji način ne sme uticati na druge okrivljene protiv kojih se vodi postupak povodom istog događaja, jer okrivljeni sporazumom o priznanju krivičnog dela može i da lažno prizna krivično delo, tj. da ne govori istinu, ne snoseći pri tome nikakve posledice.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer u konkretnom slučaju u ovom krivičnom postupku kao dokaz nisu izvedeni sporazumi o priznanju krivičnog dela, pa samim tim i pobijane presude nisu zasnovane na istima (kako to netačno u zahtevu navodi branilac okrivljenog), već su kao dokaz u dokaznom postupku izvedene presude koje su donete na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela zaključenih između tužioca i okrivljenih II, JJ i KK, a koje presude su donete u zakonitom postupku od strane nadležnog suda, a nakon ocene svih uslova iz člana 317. ZKP kojima se sud rukovodio prilikom donošenja navedenih presuda, pri čemu je pravnosnažna osuđujuća presuda u odnosu na okrivljenog Predraga Martinovića uglavnom zasnovana na iskazu svedoka saradnika ZZ i transkriptima snimljene telefonske komunikacije.

Odredbe članova 405. i 406. ZKP omogućavaju sudu da na glavnom pretresu izvede dokaze putem vršenja uvida ili čitanja sadržine pismena i snimaka, odnosno zapisnika o iskazima. Upoznavanjem sa sadržinom napred navedenih pravnosnažnih presuda, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno navedenim procesnim odredbama, te je izveo dozvoljen dokaz upoznavanjem na glavnom pretresu sa sadržinom isprava - pravnosnažnih presuda donetih protiv drugih okrivljenih na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga ni u ovom delu nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovan je i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, advokata Dragana Pašića u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP učinjenu na štetu okrivljenog od strane drugostepenog suda, isticanjem da kako je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a što je od strane branioca okrivljenog isticano i u žalbi i na sednici veća drugostepenog suda, to je drugostepeni sud bio u obavezi da na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP preinači prvostepenu presudu i prema okrivljenom VV odbije optužbu, a ne da u odnosu na njega potvrdi prvostepenu presudu. Po stavu branioca, kako je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci prvostepene presude, a za koje delo je okrivljeni VV oglašen krivim, navedeno da je ovaj okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist za sebe u iznosu od 659.119,00 dinara, dakle u iznosu manjem od 1.500.000,00 dinara, to je drugostepeni sud trebalo da, bez menjanja objektivnog identiteta optužbe, izvrši pravnu prekvalifikaciju krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret i da njegove radnje pravno kvalifikuje kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa kako je za ovo krivično delo zaprećena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina, a okrivljeni je izrekom presude oglašen krivim da je krivično delo izvršio u periodu od februara do septembra meseca 2008.godine, to je shodno članu 103. tačka 5) u vezi člana 104. stav 6. KZ dana 01.10.2018.godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a što je pre donošenja drugostepene presude dana 13.09.2019.godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV su neosnovani iz razloga jer kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog VV stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja kvalifikovanog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a ne kvalifikovanog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ kako to u podnetom zahtevu neosnovano ističe branilac okrivljenog, a koji u zahtevu ukazuje samo na pribavljanje od strane ovog okrivljenog protivpravne imovinskopravne koristi za sebe, a ne i za druge pripadnike kriminalne grupe, to dakle u konkretnom slučaju nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo za koje je okrivljeni VV optužen i oglašen krivim. Naime, kako je kod krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ inkriminisano pribavljanje protivpravne imovinske koristi sebi ili(i) drugom fizičkom ili pravnom licu, te kako je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da su poimenično navedeni okrivljeni, a među kojima je i okrivljeni VV, opisanim radnjama, zajedno sa pravnosnažno osuđenim licima bliže navedenim u izreci (strana 36 stav 2 prvostepene presude), svedokom saradnikom ZZ i sada pokojnim LL, kao organizovana kriminalna grupa, na štetu budžeta Republike Srbije pribavili sebi, jedni drugima i drugim pripadnicima kriminalne grupe imovinsku korist u iznosu od 275.553.992,00 dinara, dakle kako je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da vrednost pribavljene protivpravne imovinske koristi sebi i drugima u konkretnom slučaju prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, to su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u opisanim radnjama okrivljenog VV ostvarena sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića i advokata Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića su u preostalom delu odbačeni, dok su u celosti odbačeni zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Miluna Dragutinovića i advokata Živojina Jokanovića i branilaca okrivljenih AA i BB.

Naime, branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Milun Dragutinović u svom zahtevu navodi da „iskaz svedoka saradnika ZZ“, „presuda doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela u odnosu na okrivljenog II Spk Po1 br.45/13“ i „prisluškivani razgovori između istih lica, bez učešća okrivljenog“ predstavljaju dokaze koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se konkretno sastoji nezakonitost navedenih dokaza i to samih po sebi ili prema načinu njihovog pribavljanja tj. suprotno kojim zakonskim odredbama su isti pribavljeni, već samo navodi da ovi dokazi nisu relevantni za dokazivanje krivičnog dela i krivice okrivljenog Predraga Martinovića, iz razloga jer okrivljeni Predrag Martinović nije optužen za krivično delo organizovanog kriminala u svojstvu pripadnika organizovane kriminalne grupe, te da u slučaju da je ovaj okrivljeni optužen „individualno lično“ za predmetno krivično delo, bez uključivanja u „grupu“, a kako je po mišljenju branioca jedino mogao biti zakonito optužen, to ne bi ni bilo zakonitog osnova za korišćenje navedenih nezakonitih dokaznih sredstava u odnosu na ovog okrivljenog, a sve kako bi se lakše dokazala njegova navodna krivica, čime je po oceni branioca povređeno i pravo na odbranu okrivljenog Predraga Martinovića. Imajući u vidu da svoj stav o nezakonitosti napred navedenih dokaza branilac okrivljenog izvodi iz sopstvenog zaključka da okrivljeni Predrag Martinović nije mogao biti optužen zajedno sa ostalim okrivljenima u ovom predmetu, niti je protiv njih mogao biti vođen jedinstveni postupak, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog ovim svojim navodima ne osporava zakonitost navedenih dokaza, već suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 266. stav 3. ranije važećeg ZKP, odnosno povredu odredbe člana 332. stav 3. sada važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 od 28.09.2011.godine koji se u predmetnom krivičnom postupku primenjuje od 15.01.2012.godine), a zbog koje povrede ZKP-a podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca nije dozvoljeno.

Pored toga, branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Živojin Jokanović kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati (nepodobnim dokazima kako ih u zahtevu naziva branilac okrivljenog) i to na iskazima ZZ, vlasnika preduzeća u čiju korist je navodno izvršena kažnjiva radnja propuštanja utvrđivanja zaliha sirovina na stovarištu, a kome je tužilaštvo dalo status svedoka saradnika i osuđenog II, organizatora kriminalne grupe koji je sa tužilaštvom zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela, kao i na presretnutim telefonskim razgovorima između njih dvojice. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva ne osporava samu zakonitost ovih dokaza, jer ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji njihova nezakonitost, već zapravo samo osporava ocenu suda o prihvatljivosti ovih dokaza i u vezi sa tim pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, dajući sopstvenu ocenu da navedene dokaze nije trebalo prihvatiti iz razloga jer se radi o svedocima bez kredibiliteta, obzirom da su oni direktni izvršioci krivičnih dela i kao takvi ne mogu biti pouzdani svedoci pošto imaju motiv da sebi obezbede povoljniji položaj predstavljajući događaj na bilo čiju štetu, pri čemu tonsko praćenje - telefonski ragovori između njih dvojice nisu ni u kakvoj vezi sa okrivljenim Predragom Martinovićem, a sredstva koja davaoci mita preko posrednika daju za neko službeno lice u preko 60% slučajeva ne stižu do onog kome su namenjena,

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog Predraga Martinovića, advokati Milun Dragutinović i Živojin Jokanović u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuju na razloge zbog kojih u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona i to advokat Milun Dragutinović ukazuje na povredu odredbe člana 332. stav 3. ZKP, a advokat Živojin Jokanović na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Miluna Dragutinovića i Živojina Jokanovića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Dragan Pašić u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude u delu koji se odnosi na okrivljenog Predraga Martinovića protivrečna sama sebi, obzirom da se u tom delu izreke presude najpre navodi da je svedok saradnik ZZ u više navrata predao okrivljenom Predragu Martinoviću novac u ukupnom iznosu od 1.500 evra, da bi zatim u izreci bilo navedeno da je okrivljeni Predrag Martinović primio u više navrata novac i to u iznosu od 10.000,00 dinara, a potom i 1.500 evra.

Pored toga, branioci okrivljenog Predraga Martinovića, advokati Zdravko Krstić i Novica Zdravković u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog njegovog podnošenja, navode bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Osim toga, ovi branioci u obrazloženju zahteva navode i da iz dokaza izvedenih tokom postupka nije na pouzdan način utvrđeno da je okrivljeni Predrag Martinović primio bilo kakav novac od svedoka saradnika ZZ i da je učinio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, jer iz odbrane okrivljenog Predraga Martinovića i iskaza svedoka LJLJ i MM koje su, kao inspektorke Poreske uprave iz ..., bile zadužene da izvrše kontrolu poslovanja u preduzeću „NN“ u selu ..., proizilazi da je zapisnik o poslovanju ovog preduzeća trebalo da sačine njih dve, a ne okrivljeni Predrag Martinović, te da je popis radila popisna komisija, da su u prepodnevnim časovima u preduzeću bile inspektorke, a u popodnevnim satima je bio okrivljeni koji je bio u obavezi da nakon završetka merenja pečatom zatvori objekat, što je i učinio, a da između njih nije bilo nikakve primopredaje i nije utvrđeno koliko je otpadnog metala evidentirano u prepodnevnoj, a koliko u popodnevnoj smeni, a koji navodi branilaca okrivljenog Predraga Martinovića po nalaženju ovoga suda predstavljaju osporavanje i polemisanje sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Osim toga, branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Milun Dragutinović u obrazloženju zahteva navodi i da sud nije dao nijedan argumentovan razlog vezano za ocenu direktnog umišljaja ovog okrivljenog, već je u obrazloženju presude naveo samo zakonski tekst definicije direktnog umišljaja, te da nije dao ni ocenu svih izvedenih dokaza, a posebno iskaza svedoka LJLJ i MM, kao ni ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza, već je u obrazloženju presude naveo samo uopštene formulacije i svoje proizvoljne zaključke, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Milun Dragutinović u podnetom zahtevu ističe i da kako nije pouzdano i nesumnjivo utvrđeno kojim radnjama i na koji način je ovaj okrivljeni učinio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, niti je dokazano postojanje uzročne veze sa navodno nastalom štetnom posledicom, to je sud, imajući u vidu s jedne strane jasne i istinite iskaze svedoka LJLJ i MM, poreskih inspektorki koje su imale ista ovlašćenja i preduzimale su iste službene radnje kao i okrivljeni, a iz kojih proizilazi da je u istoj službenoj stvari okrivljeni postupao identično kao i njih dve, a sa druge strane paušalan i neodređen iskaz svedoka saradnika ZZ, trebalo da reši u korist okrivljenog Predraga Martinovića i da ga oslobodi od optužbe. Izneti navodi branioca okrivljenog po nalaženju ovoga suda predstavljaju osporavanje i polemisanje sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Živojin Jokanović u podnetom zahtevu ističe i da tokom krivičnog postupka nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljeni Predraga Martinović izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, obzirom da iz izvedenih dokaza proizilazi da je popis u kome je samo pet kalendarskih dana učestvovao ovaj okrivljeni izvršen na uobičajen i uredan način i da je završavanjem konačne kontrole utvrđeno da je stanje po popisu odgovaralo stvarnom stanju na stovarištu, a koji navodi branioca okrivljenog po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova.

Branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude u delu koji se odnosi na ovog okrivljenog nerazumljiva i nejasna i to u pogledu načina na koji je okrivljeni AA sebi i drugom pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 11.926.328,97 dinara, te na čiju štetu je to učinio, kao i na koji način je kupio i zatim prodao robu na „crno“. Pored toga, branilac ovog okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da prvostepena presuda ne sadrži valjano obrazloženje u pogledu toga koje činjenice je sud utvrdio u krivičnom postupku, iz kojih razloga ih uzima kao dokazane ili nedokazane, iz kojih razloga nije prihvatio odbranu okrivljenog i dokazne predloge odbrane, te da sud nije dao ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza, kao i razloge kojima se rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja i pri donošenju odluke o krivičnoj sankciji koju će izreći ovom okrivljenom, dok drugostepeni sud u obrazloženju drugostepene presude nije dao valjanu ocenu žalbenih navoda branioca okrivljenog i argumentovane razloge zbog čega je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog. Osim toga, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Takođe, branilac ovog okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni AA kao vlasnik SR „NJNJ“ iskoristio svoja ovlašćenja i sačinio „neistinite isprave“ o navodnom prometu robe i te isprave upotrebio u pravnom saobraćaju, pribavljajući tako sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od nekih 430.000,00 dinara, obzirom da brojni materijalni dokazi ukazuju da je bilo stvarnog prometa robe u količinama i vrednostima koje su bliže iskazane u računima-fakturama, te se navodi i da nije pouzdano dokazano da je okrivljeni sa poslovnog računa SR „NJNJ“ podigao novac u gotovom i predao na ruke osuđenom II i svedoku saradniku ZZ, a osporava se i utvrđenje suda da je okrivljeni u vreme preduzimanja radnji koje su mu stavljene na teret postupao kao vlasnik SR „NJNJ“ iz ...sa određenim ovlašćenjima, a koji navodi branioca okrivljenog AA po nalaženju ovoga suda predstavljaju osporavanje i polemisanje sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Dragan Pašić i advokat Milun Dragutinović i branilac okrivljenog AA nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, branioci okrivljenog Predraga Martinovića, advokati Zdravko Krstić i Novica Zdravković i branilac okrivljenog AA zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, te branilac okrivljenog AA i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a branioci okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Milun Dragutinović, advokati Zdravko Krstić i Novica Zdravković i advokat Živojin Jokanović i branilac okrivljenog AA i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve svih branilaca okrivljenog Predraga Martinovića i branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Navodima branilaca okrivljenog Predraga Martinovića - advokata Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića kojima ovi branioci obrazlažu stav da iskaz svedoka saradnika ZZ predstavlja nezakonit dokaz se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne osporava zakonitost ovog dokaza, jer se ne ističe konkretan razlog njegove nezakonitosti, već se osporava ocena suda o prihvatljivosti ovog dokaza i u vezi sa tim pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, davanjem sopstvene ocene da iskaz svedoka saradnika ZZ nije trebalo prihvatiti iz razloga jer je on tokom postupka stalno menjao svoj iskaz, a posebno u pogledu novca, odnosno valute u kojoj je isti dat okrivljenom Predragu Martinoviću na ime mita, zbog čega je po braniocima sud morao da pokloni veru odbrani okrivljenog Predraga Martinovića i iskazima svedoka LJLJ i MM, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pri čemu branilac okrivljenog samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ova povreda zakona tačno sastoji, pa je stoga i ovaj razlog nedozvoljen.

Pored toga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je odbačen i u delu u kome je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda podnet zbog povrede zakona koja nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Naime, branilac okrivljenog AA ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u zahtevu ističe da ovaj okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim i osuđen za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, jer Krivičnim zakonikom koji je važio u vreme izvršenja protivpravnih radnji koje su stavljene na teret okrivljenom (radnje izvršene u 2007. i 2008. godini) nije bilo propisano ovo krivično delo, već je isto u krivičnopravno zakonodavstvo Republike Srbije kao novo krivično delo uvedeno tek Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 121/12 od 24.12.2012.godine, sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013.godine), pri čemu kako po nalaženju branioca ne postoji pravni kontinuitet između tog krivičnog dela i ranije postojećeg krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, to stoga sud nije mogao da u konkretnom slučaju primeni krivični zakon retroaktivno, već je shodno odredbi člana 5. stav 1 KZ trebalo da u odnosu na radnje okrivljenog primeni zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 486. stav 2. ZKP propisano da o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1.) Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, te imajući pri tome u vidu da se o pravnom pitanju da li krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 121/12 od 24.12.2012.godine, sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013.godine) predstavlja novo krivično delo ili ne, odnosno o postojanju pravnog kontinuiteta između krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ pre navedenih izmena zakona i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, Vrhovni kasacioni sud već izjasnio u svojim ranijim presudama Kzz 467/2014 od 19.06.2014.godine, Kzz 384/2014 od 08.05.2014.godine, Kzz 460/2014 od 21.05.2014.godine, Kzz 795/15 od 24.09.2015.godine i Kzz 551/15 od 02.07.2015.godine (koje presude su dostupne licima koja za to imaju pravni interes i značajne su za ujednačenu primenu prava), nalazeći da se ne radi o novom krivičnom delu, već da između gore navedenih krivičnih dela postoji pravni kontinuitet, te odbijajući kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih donošenjem meritorne odluke o pitanju od značaja za pravilnu primenu prava, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izneta povreda zakona nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, te nije potrebno ponovno odlučivanje o istom pravnom pitanju.

Osim toga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića i advokata Miluna Dragutinovića i branioca okrivljenog AA su odbačeni i u delu u kome isti nemaju propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Dragan Pašić kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu odredbe člana 33. stav 4. Ustava Republike Srbije, a branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da su okrivljenom u postupku povređena prava zajemčena odredbama člana 18, 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije. I branilac okrivljenog Predraga Martinovića, advokat Milun Dragutinović u podnetom zahtevu navodi da su od strane drugostepenog suda učinjene povrede odredbe člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja okrivljenom garantuje pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku i odredbe člana 2. stav 1. dodatnog protokola broj 7. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda kojom se okrivljenom garantuje pravo na žalbu u krivičnim stvarima, kao i povreda odredbe člana 14. stav 5. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine kojom je propisano da svako ko je oglašen krivim za neko krivično delo ima pravo da njegovu krivicu i osudu razmotri viši sud u skladu sa zakonom.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosioci zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahteve nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda navedeni zahtevi za zaštitu zakonitosti nemaju propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahteve odbacio.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB je odbačen kao neblagovremen.

Naime, odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom BB, prema povratnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/19 od 13.09.2019.godine uredno dostavljena dana 31.10.2019.godine, a da je njegov branilac - advokat Nikola Stanojević zahtev za zaštitu zakonitosti podneo neposredno sudu dana 05.12.2019.godine, a što proizilazi iz službenog pečata Vrhovnog kasacionog suda, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Nikole Stanojevića odbacio kao neblagovremen, jer je isti podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića i advokata Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića, kao i da drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog VV, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića i advokata Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u celosti zahtev branioca okrivljenog VV odbio kao neosnovane, dok je u preostalom delu zahteve branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića i advokata Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića, kao i u celosti zahteve branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Miluna Dragutinovića i advokata Živojina Jokanovića, branioca okrivljenog AA, advokata Ljubodraga Vukovića i branioca okrivljenog BB, advokata Nikole Stanojevića odbacio i to zahteve branilaca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Dragana Pašića i advokata Miluna Dragutinovića na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP, zahteve branioca okrivljenog Predraga Martinovića, advokata Zdravka Krstića i Novice Zdravkovića i advokata Živojina Jokanovića na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev branioca okrivljenog AA na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2), 3) i 4) ZKP u vezi članova 484, 485. stav 4. i 486. stav 2. ZKP, a zahtev branioca okrivljenog BB na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić