Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 27/21 od 15.06.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenog Uroša Jankovića i njegovih branilaca, advokata Dragana Palibrka, advokata Saše Milovanovića i advokata Momčila Minića, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 114/20 od 29.09.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Uroša Jankovića i to:

- advokat Dragan Palibrk, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači presudu drugostepenog suda, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine presudu drugostepenog suda i predmet vrati na ponovno odlučivanje tom sudu, uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem,

- advokat Saša Milovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede odredaba zakona iz člana 68. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili ukine presudu drugostepenog suda i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje o redovnom pravnom leku.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Uroša Jankovića dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Branioci okrivljenog Uroša Jankovića, advokat Dragan Palibrk i advokat Saša Milovanović, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je prvostepenom presudom prekoračena optužba.

Prema navodima zahteva, sud je povredio objektivni identitet optužbe na taj način što je u izreci pobijane prvostepene presude u stavu I tačka 1. do 6. izmenio činjenični opis radnji izvršenja za koje je okrivljenog Uroša Jankovića oglasio krivim, i to u pogledu činjenica i okolnosti koje nisu bile predmet optužbe, a samim tim ni predmet dokazivanja.

Sud je, prema navodima zahteva branioca okrivljenog Uroša Jankovića, advokata Dragana Palibrka, u pogledu radnji opisanih u stavu I tačka 1. izreke presude (koje su u dispozitivu optužnog akta navedene u stavu II tačka 2.), dodao navode da je okrivljeni Uroš Janković „saopštio oštećenom AA da je pronašao predmetnu parcelu“, što u postupku nije dokazano niti okrivljenom optužnim aktom stavljeno na teret, obzirom da mu je u pogledu ovog dela optužnim aktom stavljeno na teret da je oštećenom lažno prikazao da poznaje suvlasnike parcele 11792/2 u Beogradu, ukupne površine 4399 kvm, upisane u Listu nepokretnosti .... U tački 2. izreke presude, sud je, prema navodima zahteva advokata Dragana Palibrka, naveo da je okrivljeni saopštio oštećenom da „ni slučajno ne propušta takvu priliku“ iako mu optužnim aktom (u stavu II tačka 6. dispozitiva) takva radnja nije stavljena na teret niti je dokazana.

U pogledu činjeničnog opisa datog u tački 3. izreke presude (stav II tačka 1. dispozitiva optužnog akta), advokat Dragan Palibrk ističe da je sud naveo da je „AA kontaktirao Uroša Jankovića kako bi mu dao informaciju da li će parcela 11998, površine 3980 kvm, u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost, pa je nakon pozitivnog mišljenja Uroša Jankovića, AA na ime kapare za kuporpodaju te parcele...“, iako takva radnja nije ni navedena u optužnom aktu, niti dokazana. U pogledu tačke 3. izreke presude, branilac okrivljenog Uroša Jankovića, advokat Saša Milovanović, ističe da je sud u činjenični opis dela dodao navode „da je AA Urošu Jankoviću predao iznos od 20.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti 2.398.836,00 dinara, na ime dogovorenih 500 evra po kupljenom aru za plaćanje navodnog vršenja prenamene zemljišta, nakon čega je Uroš Janković polovinu tog iznosa predao okrivljenom Miroslavu Stefanoviću“. Prema mišljenju advokata Saše Milovanovića, dodavanje iznetog činjeničnog opisa ne predstavlja samo drastično prekoračenje optužbe već izmišljenu činjenicu za koju nema utemeljenja ni u optužnom aktu, koji takve navode na sadrži, niti u utvrđenom činjeničnom stanju.

Prema navodima zahteva branilaca okrivljenog Uroša Jankovića, advokata Dragana Palibrka i advokata Saše Milovanovića, u pogledu činjeničnih opisa radnji izvršenja dela iz tačke 4, 5. i 6. izreke presude (koje su u opisane u stavu II tačka 3, 4. i 5. dispozitiva optužnog akta) sud unosi navode da je oštećeni AA „kontaktirao Uroša Jankovića kako bi mu ovaj dao informaciju da li će ta parcela u narednom periodu menjati status i time uvećati vrednost, pa je nakon pozitivnog mišljenja Uroša Jankovića....“. Optužnim aktom u tačkama 3, 4. i 5 navedene radnje okrivljenom Urošu Jankoviću nisu stavljene na teret već mu je stavljeno na teret da je zajedno sa osuđenima Vladimirom Đurkovićem i Miroslavom Stefanovićem oštećenog AA doveo u zabludu u pogledu vlasništva, veličine i samog postojanja predmetnih parcela.

Postupajući na prethodno opisne načine, prvostepeni sud je, prema mišljenju branilaca okrivljenog, po sopstvenom nahođenju, improvizovao opise dela koja su ušla u sastav produženog krivičnog dela prevare i pored činjenice da radnje koje je dodao, okrivljenom nisu stavljene na teret optužnim aktom niti su dokazane, i tako učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju drugostepeni sud nije otklonio.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Uroša Jankovića, advokata Dragana Palibrka i advokata Saše Milovanovića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 6, strani 7 i na strani 8, u stavu prvom, drugom i trećem obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

I prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je u pogledu obeležja produženog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. i 61. KZ, uskladio činjenični opis dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, ostajući u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se zasniva optužnica TOK Kto 95/17 od 07.12.2017. godine, poslednji put izmenjena 13.05.2021. godine.

Iz spisa predmeta proizlazi da je optužnicom TOK Kto 95/17 od 07.12.2017. godine, koja je poslednji put izmenjena 13.05.2021. godine, okrivljenom Urošu Jankoviću, između ostalog, u stavu II tačka 1. do 6. dispozitiva, stavljeno na teret produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ.

Pobijanom presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 114/20 od 29.09.2021. godine, između ostalog, okrivljeni Uroš Janković je u stavu I tačka 1. do 6. oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. i člana 61. KZ.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je tokom dokaznog postupka utvrdio da je okrivljeni Uroš Janković prilikom preduzimanja radnji krivičnog dela prevare postupao po prethodnom dogovoru sa okrivljenima Miroslavom Stefanovićem i Vladimirom Đurkovićem, prema kojima je krivični postupak pravnosnažno okončan, nalazeći da su sva trojica imala podeljene uloge usmerene na ostvarenje zajedničkog cilja, odnosno izvršenje produženog krivičnog dela prevare. Utvrđujući da je okrivljeni Uroš Janković postupao kao saizvršilac u izvršenju produženog krivičnog dela prevare, prvostepeni sud je pravilno na osnovu rezultata dokaznog postupka, shodno ovlašćenjima iz člana 420. stav 2. ZKP, okrivljenog Uroša Jankovića oglasio krivim zbog produženog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. i 61. KZ i u tom smislu u stavu I tačka 1. do 6. izreke presude konkretizovao radnje koje je ovaj okrivljeni preduzeo.

Postojanje prethodnog dogovora između okrivljenih Uroša Jankovića i osuđenih Miroslava Stefanovića i Vladimira Đurkovića, kao saizvršilaca, i uloge koje je svaki od njih imao u izvršenju krivičnog dela prevare u produženom trajanju, opisane su u uvodu stava I izreke prvostepene presude, u kojoj je jasno opisana i radnja izvršenja-lažno prikazivanje činjenica kojim je oštećeni AA doveden i održavan u zabludi, koja se navodi u optužnici, a čiji opis je sud u svojoj presudi konkretizovao, izmenio redosled reči i terminološki usaglasio sa zakonskim opisom krivičnog dela u pogledu preduzetih radnji navodeći da su okrivljeni i osuđeni „lažno prikazivali činjenice“ kojima je oštećeni doveden i održavan u zabludi umesto navoda optužnog akta u kojem su u pogledu istih činjenica koristi glagol „predstavljati“, pri čemu je sud naveo i da je oštećeni AA na štetu svoje imovine isplatio iznos koji prelazi 1.500.000,00 dinara, a koji iznos ulazi u zakonski okvir težeg oblika krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ koje je okrivljenom stavljeno na teret.

Prema navodima uvoda stava I izreke prvostepene presude, Miroslav Stefanović je ostvario kontakt sa AA i rekao mu da je u dobrim odnosima sa Urošem Jankovićem, zamenikom predsednika GO Čukarica, i lažno mu prikazao da će od njega dobijati informacije o zemljištu koje će u skorijem periodu promeniti status iz poljoprivrednog zemljišta, u kom se trenutno nalazi, u gradsko građevinsko zemljište i postati komercijalno zemljište, da je to odlična prilika da se po jefitinijoj ceni kupi zemljište, a kasnije po znatno višoj ceni proda, i da se na taj način može dobro zaraditi, da ima mogućnost da dođe do informacija o licima koja žele da prodaju zemljište, te da se kontakt sa eventualnim prodavcima i budućim kupcima ostvaruje preko Uroša Jankovića, odveo ga u kancelariju Uroša Jankovića u opštini Čukarica, koji mu je takođe lažno prikazao da ima informacije o zemljištu koje će promeniti status, potvrđujući mu celokupnu priču Miroslava Stefanovića oko kupoprodaje i prenamene zemljišta, kojom prilikom je Uroš Janković rekao AA da je radi vršenja prenamene zemljišta potrebno da plati iznos od 500 evra po kupljenom aru, pa su mu Miroslav Stefanović i Uroš Janković rekli da će mu svu papirologiju oko prodaje parcela raditi lice za koje su naveli da je advokat, Vladimir Đurković, iako to nije bio, a potom Miroslav Stefanović upoznao AA sa Vladimirom Đurkovićem, koji mu se takođe predstavio kao advokat, i obećao da će mu pomoći oko pravnih stvari vezanih za zaključivaanje eventualnih ugovora o kupovini, a zatim i sačinio lažne ugovore o kupoprodaji parcela i lažne javnobeležničke solemnizacije, pa je na štetu imovine AA, okrivljeni Uroš Janković pribavio protivpravnu imovinsku korist u izosu od 4.551.471,60 dinara i to tako što je preduzeo radnje koje su opisane u tački 1. do 6. istog stava izreke presude, prema činjeničnom stanju utvrđenom tokom dokaznog postupka.

Prvostepeni sud je u stavu I tačka 1. do 6. izreke svoje presude konkretizovao pojedine radnje za koje je okrivljenog Uroša Jankovića, kao saizvršioca, oglasio krivim i individualizovao visinu imovinskopravne koristi koju je ovaj okrivljeni pribavio (u uvodu stava I i tačkama 1. do 3. stava I izreke presude), obzirom da su poslednjom izmenom optužice TOK Kto 95/17, radnje izvršenja predstavljene zajednički i u pogledu okrivljenog Uroša Jankovića i osuđenih Miroslava Stefanovića i Vladimira Đurkovića, a imovinska korist zbirno u odnosu na svu trojicu u iznosu od 23.584.012,29 dinara. Postupajući na taj način prvostepeni sud nije povredio ni subjektivni niti objektivni identitet optužbe, o čemu je drugostepeni sud u svojoj presudi dao detaljne razloge u pogledu svakog dela koje je ušlo u sastav produženog krivičnog dela učinjeno u saizvršilaštvu za koje je okrivljeni Uroš Janković osuđen, a na koje ovaj sud upućuje.

Prema tome, izmene izreke prvostepene presude na koje ukazuju branioci u podnetim zahtevima, nisu od uticaja na pravnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela i krivičnu sankciju, obzirom da, u konkretnom slučaju, u izreci prvostepene presude sud nije dodao druge radnje izvršenja u odnosu na one koje su okrivljenom Urošu Jankoviću već stavljene na teret izmenjenom optužnicom, već je iste samo jasnije opisao prema utvrđenom činjeničnom stanju, pojašnjavanjjući šta tačno znači za svaku radnju da je ovaj okrivljeni postupao „zajedno“ sa navedenim okrivljenima i na koji način, a onda izostavio pojedine navode koji su u dispozitivu optužnice suvišno ponavljani i jezički logično sumirao navode koji su nepotrebno preopširno opisani, pa takvim izmenama optužba nije prekoračena na štetu okrivljenog.

Prvostepeni sud nije narušio identitet optužbe ni izmenama kojima je u izreci svoje presude individualizovao visinu protivpravne imovinske koristi koju je okrivljeni Uroš Janković pribavio za sebe.

Prema stanju u spisima predmeta, prvostepeni sud je na osnovu dokaza izvedenih tokom glavnog pretresa, a imajući u vidu cenu od 500 evra za prenamenu zemljišta koja je od strane okrivljenog Uroša Jankovića predočena AA, što se navodi u optužnici, utvrdio da je za radnje opisane u stavu I tačka 1. izreke presude okrivljeni Uroš Janković zajedno sa osuđenim Miroslavom Stefanovićem primio od AA iznos od 22.000 evra, što je u dinarskoj protivvredosti iznosilo 2.633.756,40 dinara, koji iznos su podelili na jednake delove tako da je okrivljenom Urošu Jankoviću pripao iznos od 1.316.878,20 dinara, zatim da je za radnje opisane u stavu I tačka 2. izreke presude, takođe zajedno sa osuđenim Miroslavom Stefanovićem od AA primio iznos od 34.000 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 4.070.350,80 dinara, koji su podelili na pola, tako da je okrivljenom Urošu Jankoviću pripao iznos od 2.035.175,40 dinara, dok su za radnje opisane u stavu I tačka 3. izreke presude, na koju branioci u zahtevu ukazuju, od AA primili iznos od 20.000 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 2.398.836,00 dinara, koji su podelili na jednake delove tako da je okrivljenom Urošu Jankoviću pripao iznos od 1.199.418,00 dinara. Shodno navedenom, prvostepeni sud je utvrdio da je okrivljeni Uroš Janković izvršenjem krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 4.551.471,60 dinara i u tom smislu, u odnosu na dispozitiv optužnog akta, izmenio visinu protivpravne imovinske koristi u stavu I izreke, koju je od okrivljenog oduzeo u skladu sa članom 91. i 92. KZ.

Prvostepeni sud je dakle, shodno rezultatima dokaznog postupka, utvrdio da je okrivljeni Uroš Janković preduzimanjem radnji opisanih u stavu I tačka 1, 2 i 3. izreke presude, pribavio za sebe protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 4.551.471,60 dinara i u tom smislu precizirao izreku svoje presude, na šta je, prema nalaženju ovog suda, bio ovlašćen, posebno imajući u vidu da je navedeni iznos manji od iznosa protivpravne imovinske koristi koja je u optužnici navedena u iznosu od 193.800 evra, odnosno 23.584.012,29 dinara, pa je takva izmena povoljnija po okrivljenog, što pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da navodima koje je u pogledu raspodele protivpravne imovinske koristi između okrivljenog Uroša Jankovića i osuđenog Miroslava Stefanovića i njene visine, sud uneo u tačku 3. stava I izreke presude, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Uroša Jankovića neosnovano ukazuje.

Branilac okrivljenog, advokat Dragan Palibrk, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud prekoračio optužbu i „u pogledu dela opisanog na strani 87. obrazloženja prvostepene presude, a kasnije i u drugim delovima presude“ u kojima navodi da je okrivljeni Uroš Janković lažno prikazao oštećenom da će od njega dobijati informacije o zemljištu koje će u skorijem periodu promeniti status iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP može se učiniti samo u izreci presude, a ne u činjeničnom opisu radnji u obrazloženju presude, kako to branilac okrivljenog, advokat Dragan Palibrk, pogrešno smatra, pa Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva ocenjuje kao neosnovane.

Branilac okrivljenog Uroša Jankovića, advokata Saša Milovanović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog pravnog leka. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže sopstvenom ocenom iskaza oštećenog AA i odbrane okrivljenog Uroša Jankovića i analizom prirode novčanog davanja u iznosu od 500 evra, izvodeći zaključak da okrivljeni Uroš Janković nije imao nameru da pribavi protivpravnu imovinsku korist i da samim tim, u konkretnom slučaju, usled nepostojanja navedenog bitnog obeležja krivičnog dela, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo.

Polemišući na iznet način sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama, iznošenjem svoje ocene dokaza i na bazi toga zaključka o postojanju bitnog obeležja dela, na način koji je suprotan oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac okrivljenog, advokat Saša Milovanović, suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju ovaj sud nije cenio jer navedena povreda zakona, i povreda zakona - odredbe člana 68. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, zbog koje ovaj branilac takođe podnosi zahtev, nisu razlozi u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Uroša Jankovića, advokata Dragana Palibrka i advokata Saše Milovanovića, pa je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić