Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1 Poi 2/16 od 23.11.2016. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe branilaca okrivljenog Miće Nikolića, advokata Jovice Kovačevića i Slavka Berćana, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Posebno odeljenje Poi-Po1 3/16 - Kv Po1 478/16 od 07.10.2016. godine.

Protiv navedenih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi- Po1 3/16 - Kv Po1 478/16 od 07.10.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1 Poi 2/16 od 23.11.2016. godine, na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP, branilac okrivljenog Miće Nikolića, advokat Slavko Berćan, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog nepravilne odluke o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela iz člana 441. stav 3. ZKP, u vezi sa članom 23. stav 2. i članom 24. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 10), stava 2. tačka 1) u vezi sa članom 4. stav 1. i 2. ZKP i uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da preinači drugostepeno pobijano rešenje tako što će odbiti zahtev Tužioca za organizovani kriminal OIK 2/12 od 09.09.2016. godine, odnosno ukinuti pobijano rešenje u celini i predmet vratiti Apelacionom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Branilac okrivljenog Miće Nikolića u podnetom zahtevu ukazuje na povredu iz odredbe člana 441. stav 3. ZKP, u vezi sa odredbom člana 23. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Po nalaženju odbrane, predsednik veća, u ovoj fazi postupka, kada je doneta prvostepena presuda, nema ovlašćenje da donese rešenje o privremenom oduzimanju imovine.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da u zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine, u zavisnosti od faze postupka odlučuje: istražni sudija, sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća pred kojim se održava glavni pretres. Na dalje, odredbom člana 34. stav 2. istog zakona propisano je da privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela traje najduže dok sud ne odluči o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, dok je odredbom člana 34. stav 1. istog zakona predviđeno da privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela prestaje ako javni tužilac ne podnese zahtev za trajno oduzimanje u roku od tri meseca (kako je to predviđeno članom 38. stav 1. istog zakona) od dana dostavljanja pravnosnažne presude kojom je utvrđeno da je učinjeno krivično delo iz člana 2. ovog zakona.

Kod činjenice da u ovom krivičnom postupku, protiv okrivljenog Miće Nikolića koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odeljenje KPo1 56/12 nije doneta pravnosnažna presuda, te se nisu stekli uslovi za podnošenje zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, neosnovano se u podnetom zahtevu ukazuje da predsednik veća pred kojim se održava glavni pretres nije ovlašćen da odlučuje o zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, jer je za odlučivanje nadležan upravo predsednik veća, imajući u vidu fazu krivičnog postupka protiv okrivljenog.

Pored toga, ovaj sud vezano za navedenu povredu odredbe člana 441. stav 3. ZKP u vezi sa odredbom člana 23. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela koja je isticana u postupku po redovnom pravnom leku, prihvata razloge žalbenog suda date na strani 3 drugostepenog rešenja, te na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti povreda odredbe člana 441. stav 3. ZKP u vezi sa odredbom člana 24. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela je obrazložena navodima da je postupak privremenog oduzimanja imovine okončan donošenjem pravnosnažnog rešenja suda Poi-Po1 1/13 od 09.04.2013. godine, te se naknadne naredbe izdate katastru nepokretnosti od Tužioca za organizovani kriminal dana 26.05.2016. godine o zabrani vlasniku da raspolaže imovinom, ne mogu izvršavati upisima u registar nepokretnosti.

Vrhovni kasacioni sud, takođe i ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da je Viši sudu Beogradu, Posebno odeljenje donošenjem rešenja Poi-Po1 1/13 od 09.04.2013. godine pravnosnažno okončao postupak o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u odnosu na okrivljenog Miću Nikolića u predmetnom krivičnom postupku Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje KPo1 56/12, po zahtevu javnog tužioca u kom je tačno opredeljena imovina koja se privremeno oduzima, te sledstveno tome prvostepeni i drugostepeni sud nisu povredili odredbu člana 24. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kada je zbog postojanja opasnosti da će vlasnik raspolagati imovinom proisteklom iz krivičnog dela pre nego što sud odluči o zahtevu iz člana 23. stav 1. ovog zakona, javni tužilac doneo naredbu o zabrani raspolaganja imovinom koja je zabeležena u katastar nepokretnosti. Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog su ocenjeni kao neosnovani, a postupanje svih procesnih subjekata u smislu odredaba člana 24. pomenutog zakona je ocenjeno od ovog suda kao pravilno i zakonito.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog Miće Nikolića, advokata Slavka Berćana se u okviru istaknute povrede odredbe člana 441. stav 3. ZKP u vezi sa povredama odredaba člana 23. stav 2. i članom 24. Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 10), u vezi sa članom 4. stav 1. i 2. ZKP. Odbrana nalazi da je, u pogledu privremenog oduzimanja imovine vlasnika postupak okončan donošenjem pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi-Po1 1/13 od 09.04.2013. godine, te da je isti sud donošenjem rešenja Poi-Po1 3/16 od 15.09.2016. godine izmenio pravnosnažno rešenje, na štetu okrivljenog, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 10) u vezi sa članom 4. stav 1. i 2. ZKP (iako ovu odredbu branilac označava samo kao „član 4. stav 2. ZKP“).

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Pre svega, Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela javni tužilac nije ograničen na podnošenje samo jednog zahteva za privremeno oduzimanje imovine. Na dalje, okrivljeni Mića Nikolić je na nepokretnosti tj. stambeno-poslovnoj zgradi čiji je vlasnik (u ... u ulici ..., koja je predmet privremenog oduzimanja po zahtevimaTužioca za organizovani kriminal OIK 2/12 od 08.02.2013. i 09.09.2016. godine), naknadno izvršio adaptaciju tavanskog u stambeni prostor, stvorivši tako sebi mogućnost da novonastalim stanom nakon ozakonjenja i uknjiženja na svoje ime (u Republičkom geodetskom zavodu Službi za katastar nepokretnosti ... rešenjem od 20.05.2016. godine) raspolaže u pravnom saobraćaju, iz kog razloga mu je isti privremeno oduzet pobijanim rešenjima, te s`toga Vrhovni kasacioni sud nalazi da u postupku privremenog oduzimanja imovine od okrivljenog nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 10) u vezi sa članom 4. stav 1. i 2. ZKP, odnosno da se ne radi o presuđenoj stvari, niti je povređena odredba člana 453. ZKP, a sve to na štetu okrivljenog. Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda navedena povreda bi mogla da bude učinjena i o istoj bi moglo biti odlučivano u slučaju da je po drugom zahtevu javnog tužioca sud odlučio o istovetnom predmetu odlučivanja, a zatim po pravnom leku izjavljenom u korist okrivljenog odlučeno na štetu okrivljenog, a svakako u istom predmetu, ukoliko dođe do postupka trajnog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, može se razmatrati postojanje ovih povreda zakona.

Osim toga, branilac okrivljenog Miće Nikolića, advokat Slavko Berćan je i u postupku po redovnom pravnom leku ukazivao da se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, pa Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda date na strani 6 drugostepene odluke, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Takođe, podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti se u okviru istaknute povrede odredbe člana 441. stav 3. ZKP u vezi sa povredama odredaba člana 23. stav 2. i članom 24. Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se prvostepena i drugostepena odluka zasnivaju na dokazu na kome se odluke ne mogu zasnivati - službenoj belešci o obaveštenju primljenom od građana AA 39/16 od 26.08.2016. godine. Odbrana nalazi da je sud u odnosu na navedeni dokaz morao primeniti odredbu člana 237. stav 3. ZKP i istu izdvojiti iz spisa jer ona - službena beleška ne može egzistirati u korpusu dokaza koji će sudovi ceniti u toku postupka na bilo koji način.

Vrhovni kasacioni sud je i ove navode u zahtevu branioca okrivljenog ocenio kao neosnovane, nalazeći da je predmetna službena beleška MUP RS Direkcija policije, Uprava kriminalističke policije, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, Jedinica za finansijske istrage broj 39/16 od 26.08.2016. godine pribavljena u zakonito sprovedenom postupku u skladu sa odredbama člana 288. stav 1. i člana 286. stav 2. ZKP, pa samo po sebi nije nezakonit dokaz.

Međutim, shodnom primenom odredaba Zakonika o krivičnom postupku kojima je propisano koji dokazi su nedozvoljeni u krivičnom postupku, ovaj sud ocenjuje da se predmetna službena beleška ne sme koristiti za dokazivanje činjenica ni u ovom postupku, ali kako je sud zasnovao odluku o privremenom oduzimanju imovine od okrivljenog, na nizu drugih dokaza, to nije učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja bi dovela do ukidanja pobijanih pravnosnažnih rešenja.

S`obzirom na to da je navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka isticana i u postupku po redovnom pravnom leku - žalbi branioca okrivljenog Miće Nikolića, ovaj sud prihvatajući razloge žalbenog suda kao dovoljne, argumentovane i jasne, date na strani 7. drugostepenog rešenja, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                                    Radmila Dragičević-Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

JD-17