O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 40/20 od 18.05.2021. godine, okrivljeni Mladen Novaković, Saša Nikolić i Velibor Cvetkov oglašeni su krivim da su izvršili produženo krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, pa je okrivljenom Mladenu Novakoviću za produženo krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika utvrđena kazna zatvora u trajanju od 15 godina i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine na koju je osuđen presudom Višeg suda u Nišu K br. 70/14 od 04.04.2017. godine, koja je postala pravnosnažna dana 20.02.2018. godine, i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.11.2019. godine. Okrivljeni Saša Nikolić je za navedeno delo osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, a okrivljeni Velibor Cvetkov na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina te je od okrivljenih na osnovu člana 246. stav 7. Krivičnog zakonika oduzeta opojna droga, a shodno članu 535. ZKP oduzeti su predmeti, kako je to precizno navedeno u izreci prvostepene presude. Istom presudom okrivljeni su obavezani da snose troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž1-Po1 28/21 od 24.06.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, branilaca okrivljenog Mladena Novakovića, advokata Nemanje Vasiljevića, advokata Saše Milovanovića i advokata Uroša Andrejića, okrivljenog Saše Nikolića i njegovih branilaca advokata Vladimira Ostojića i advokata Selimira Antonića, kao i branioca okrivljenog Velibora Cvetkova, advokata Marka Mitića, pa je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 br. 40/20 od 18.05.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku su podneli:

- branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Saša Milovanović, sa predlogom da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukinu i spisi predmeta vrate na ponovni postupak prvostepenom sudu ili da se ukine drugostepena presuda i predmet vrati na ponovno odlučivanje po izjavljenim žalbama;

- branilac okrivljenog Velibora Cvetkova, advokat Marko Mitić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači, tako da okrivljenog Velibora Cvetkova oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje;

- branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Uroš Andrejić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje po podnetim žalbama;

- branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Nemanja Vasiljević, sa predlogom da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukinu i spisi predmeta vrate prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da se ukine samo drugostepena presuda i spisi predmeta vrate drugostepenom sudu da pred potpuno izmenjenim većem odluči o podnetim žalbama ili da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i pobijane presude preinače, tako da se okrivljeni Mladen Novaković i Saša Nikolić oglase krivim za produženo krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, a okrivljeni Velibor Cvetkov za produženo krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika;

- branilac okrivljenog Saše Nikolića, advokat Selimir Antonić, sa predlogom da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukinu i spisi predmeta vrate prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Neosnovani su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mladena Novakovića, advokata Uroša Andrejića i advokata Nemanje Vasiljevića u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, advokata Uroša Andrejića i u odnosu na član 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a advokata Nemanje Vasiljevića i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP; branioca okrivljenog Velibora Cvetkova, advokata Marka Mitića, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok su u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mladena Novakovića, advokata Uroša Andrejića i advokata Nemanje Vasiljevića, nedozvoljeni, odnosno nemaju zakonom propisan sadržaj; zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mladena Novakovića, advokata Saše Milovanovića, u celosti nedozvoljen, a branioca okrivljenog Saše Nikolića, advokata Selimira Antonića neblagovremen.

U podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mladena Novakovića, advokata Uroša Andrejića i advokata Nemanje Vasiljevića navodi se da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP time što je u veću koje je odlučivalo po izjavljenim žalbama učestvovalo dvoje sudija koji su morali biti izuzeti. Naime, po navodima ovih branilaca, s obzirom da je u ranijem toku ovog krivičnog postupka prilikom odlučivanja o pritvoru okrivljenima Mladenu Novakoviću, Saši Nikoliću i Veliboru Cvetkovu, veće Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje, u čijem sastavu je bio sudija Milimir Lukić, kao predsednik veća, i sudija Bojana Paunović, kao član veća, rešenjem Kž-R Po1 9/20 od 30.03.2020. godine produžilo pritvor za još jedan mesec, to je učestvovanjem istih sudija u donošenju odluke po izjavljenim žalbama na prvostepenu presudu, učinjena označena bitna povreda odredaba krivičnog postupka. Ovo stoga što su, po braniočevim navodima, sudije Milimir Lukić i Bojana Paunović već prethodno odlučivali o krivici okrivljenih budući da su prilikom donošenja spornog rešenja ocenjivali postojanje skupa činjenica koje potkrepljuju osnov sumnje do nivoa osnovane sumnje potrebne za određivanje pritvora, a koje utvrđivanje stepena sumnje može se upodobiti procesnoj ulozi sudije za prethodni postupak, te su tako prestali biti nepristrasni i u istom predmetu su već imali formirana ubeđenja i pre nego što su odlučivali po podnetim žalbama.

Suprotno iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudija o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog. To proizilazi kako iz prakse Evropskog suda za ljudska prava tako i prakse Ustavnog suda Srbije. Naime, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući odluke o pritvoru, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je u takvom slučaju važno jesu opseg i priroda tih odluka, jer po pravilu učestvovanje sudija u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru sudija zauzeo jasan stav o krivici ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (Dragojević protiv Hrvatske od 15.01.2015. godine - Predstavka broj 68955/11) sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio pretpretresne odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati bojazan o njegovoj nepristrasnosti, već samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda pretpretresnih mera koje je preduzeo sudija. Stoga, po nalaženju Evropskog suda za ljudska prava (Jasinski protiv Poljske, Fey protiv Austrije, Sainte-Marie protiv Francuske, Nortier protiv Holandije) ocena postojanja zakonskih uslova za produženje pritvora, a koje uključuju i ocenu postojanja „osnovane sumnje“ o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog, ne može predstavljati formiranje stava sudije o krivici tog istog okrivljenog ili kazni koju mu treba odrediti, a koje dovodi u sumnju pretpostavku nepristrasnosti sudije.

U konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da su sudija Milimir Lukić, kao predsednik veća i sudija Bojana Paunović, kao član veća, najpre učestvovali u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž-R Po1 9/20 od 30.03.2020. godine, a potom su iste sudije učestvovale u donošenju drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1-Po1 28/21 od 24.06.2022. godine kojom su odbili kao neosnovane žalbe i presudu Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K. Po1. br. 40/20 od 18.05.2021. godine potvrdili. Primenjujući sve napred navedeno na konkretan slučaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sama činjenica da su sudije koje su odlučivale po redovnom pravnom leku podnetom na presudu kojom su okrivljeni oglašeni krivim, u ranijoj fazi postupka učestvovali u donošenju odluke o pritvoru ne znači da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a kako se to neosnovano tvrdi u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mladena Novakovića, jer su se iste sudije u rešenju kojim su odlučivali o produženju pritvora izjašnjavali samo o razlozima za produženje pritvora a da nisu vršili ocenu dokaza niti su se izjašnjavali o krivici okrivljenih. Na taj način, imajući u vidu standard Evropskog suda za ljudska prava i sudsku praksu u vezi sa izuzećem sudija, ovakvim postupanjem navedenih sudija ne dovodi se u pitanje pretpostavka njihove nepristrasnosti.

Dalje, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Uroš Andrejić naveo je da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP time što se prvostepena presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava nalaz i mišljenje sudskog veštaka Slobodana Jovičića, koji prilikom veštačenja glasova okrivljenih nije koristio glasove snimljene na glavnom pretresu u ovom krivičnom postupku, već je koristio glasove snimljene u postupku finansijske istrage, koji je u odnosu na ovaj, odvojen i samostalan postupak.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani iz razloga što je veštak prilikom postupanja po naredbi za veštačenje imao tri uzorka snimljenih glasova uzetih u različitim fazama postupka, a kod izjašnjenja koristio je snimak iz finansijskog postupka, s obzirom da se radilo o najkvalitetnijem snimku. Predmetni zvučni snimak iz finansijske istrage potiče sa saslušanja, gde je na zapisniku konstatovano da se saslušanje okrivljenog tonski snima i koji snimak čini sastavni deo zapisnika. Dakle, radi se o uzorku zvučnog signala koji je sačinjen u skladu sa zakonskim propisima, a ne eventualno o tajnom snimku čija bi validnost bila dovedena u pitanje. Činjenica da je korišćen i snimak iz drugog postupka protiv okrivljenog Mladena Novakovića ne znači da je nalaz veštaka iz drugog postupka, već se zapravo radi o veštačenju obavljenom 22.03.2021. godine u ovom krivičnom postupku protiv okrivljenog Mladena Novakovića, obavljenom po naredbi predsednika veća od 31.12.2020. godine.

Branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Nemanja Vasiljević je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na taj način što se u izreci prvostepene presude navodi opis radnje i vremenski okvir delovanja, ali bez konkretizacije ko je preduzimao koje radnje u tom vremenskom periodu, s obzirom da po navodima branioca postojanje produženog krivičnog dela podrazumeva postojanje najmanje dva krivična dela koja ulaze u sastav produženog krivičnog dela, što uslovljava navođenje subjektivnog elementa za svaku preduzetu radnju.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani. Najpre, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenima Mladenu Novakoviću, Saši Nikoliću i Veliboru Cvetkovu izrekom prvostepene presude u stavu I stavljeno na teret da su izvršili krivično delo u vreme i na mestu opisanom u izreci „..okrivljeni Mladen Novaković sposoban da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno i hteo njegovo izvršenje, organizovao kriminalnu grupu... okrivljeni Saša Nikolić, Velibor Cvetkov i NN lice, sposobni da shvate značaj svoga dela i da je isto zabranjeno i hteli njegovo izvršenje, postali pripadnici organizovane kriminalne grupe...“, a potom su radnje koje su okrivljeni preduzimali precizirane u tačkama 1) do 4) izreke presude a za okrivljene Mladena Novakovića i Sašu Nikolića i u stavu II izreke presude.

Dakle, u izreci, i to u uvodnom delu, takozvanoj „kapi“ izreke, opisana su sva subjektivna obeležja krivičnog dela, zbog čega nije bilo neophodno subjektivni element ponavljati i u tačkama izreke presude, a pored toga, u pogledu objektivnog elementa radnje izvršenja dela, iz izreke prvostepene presude proizilazi da su precizno opisane radnje koje su okrivljeni preduzimali te da su neovlašćeno radi prodaje kupovali opojnu drogu, neovlašćeno prenosili (prevozili), držali (skladištili) i stavljali u promet, a sve po prethodnom dogovoru i nalogu okrivljenog Mladena Novakovića, pa su stoga neosnovani navodi branioca okrivljenog Mladena Novakovića, advokata Nemanje Vasiljevića kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Velibora Cvetkova, advokat Marko Mitić je ukazao da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s obzirom da je, po navodima branioca, u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 246. stav 5. KZ, a ne stav 4. istog člana, budući da se okrivljenima sudi da su izvršili delo kao organizovana kriminalna grupa.

Ovakvi navodi izneti u zahtevu ocenjeni su kao neosnovani, s obzirom da je pravilno prvostepeni sud prema vremenu izvršenja dela koje se okrivljenima stavlja na teret (vremenski period od 02.08.2019. godine do 13.11.2019. godine) izvršio kvalifikaciju krivičnog dela te okrivljene oglasio krivim za krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, budući da je u vreme izvršenja krivičnog dela važio Krivični zakonik „Službeni glasnik RS“ br. 72/09 sa primenom od 11.09.2009. godine do 30.11.2019. godine, a koji je i blaži po okrivljene, to su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Uroš Andrejić je u preostalom delu podnetog zahteva kao nedozvoljen dokaz u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP označio DNK trag fiksiran na „plavoj torbi“, za koji smatra da je podmetnut, na koji način branilac u ovom delu osporava validnost i dokaznu vrednost obavljenog DNK veštačenja čime se suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U podnetom zahtevu branioca okrivljenog Mladena Novakovića, advokata Saše Milovanovića, navodi se da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog u pogledu navođenja mesta izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim, time što se navodi „šire područje Mladenovca, Niša i južne Srbije“, da tokom postupka nije izveden ni jedan dokaz na osnovu koga bi se moglo utvrditi da je bilo koja inkriminisana radnja koja je predmet optužbe preduzeta „na širem području južne Srbije“, da nije izveden ni jedan dokaz, niti je utvrđena bilo koja činjenica kojom bi se dokazalo da je okrivljeni Mladen Novaković organizator kriminalne grupe, te da je u okviru plana koji je osmislio neovlašćeno kupovao radi prodaje opojnu drogu heroin. Takođe, navodi da osim što nema dokaza da je okrivljeni Mladen Novaković kupovao radi stavljanja u promet opojnu drogu, nema prodavca, niti novca, nema svedoka niti mesta kupoprodaje, ne postoji nikakva telefonska komunikacija niti bilo kakve druge činjenice koje bi išle u prilog optužbe, da nema dokaza da je okrivljeni Velibor Cvetkov ostvarivao kontakt u blizini državne granice sa Republikom Bugarskom, te da je preuzeo opojnu drogu heroin u blizini državne granice sa Republikom Bugarskom i ostvario kontakt sa NN licem, od koga je preuzeo opojnu drogu heroin, da nisu utvrđeni detalji u pogledu osobe od koje je preuzeo opojnu drogu, s kim se sastajao i gde se kretao kombi okrivljenog Velibora Cvetkova. Ovakvim navodima branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, na osnovu sopstvene verzije događaja izvlači zaključak o ulozi okrivljenog Mladena Novakovića, te suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

Dalje branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Saša Milovanović navodi da iako je okrivljeni Mladen Novaković oglašen krivim da je kupio drogu u vrednosti od 2.000.000 evra, sud nije ušao u trag bilo kakvom transferu tolike količine novca, niti je sud pojasnio ulogu okrivljenog te da li je kao organizator kriminalne grupe kupio opojnu drogu za 2.000.000 evra ili je u ulozi uličnog dilera rasturao drogu po ulici, a uz to osporava i činjenicu da je okrivljeni Velibor Cvetkov deo kriminalne grupe, jer ne zna se po čijim nalozima je isti postupao, na koji način ukazuje da su ove činjenice pogrešno utvrđene u prvostepenoj presudi te da je i u ovom delu pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

Branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Uroš Andrejić je preostalim delom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac osporava zaključak suda da je okrivljeni Velibor Cvetkov postupao kao član organizovane kriminalne grupe, osporava ocenu dokaza i na osnovu sopstvene ocene dokaza i svoje verzije predmetnog događaja izvlači zaključak da nije postojala organizovana kriminalna grupa, te suštinski činjenično osporava u ovom delu presudu i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Takođe se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ovog branioca ukazuje, da iako prvostepeni sud nije obrazložio na kom dokazu zasniva opis krivičnog dela koje je okrivljenima stavljeno na teret, drugostepeni sud u svojoj presudi daje još oskudnije obrazloženje za ovakvu kvalifikaciju krivičnog dela, te ukazuje da nema razloga o odlučnim činjenicama u pogledu postojanja organizovane kriminalne grupe, jer ne postoji ni jedan dokaz da je okrivljeni Mladen Novaković izdavao naloge, ni okrivljenom Veliboru Cvetkovu, niti bilo kom drugom NN licu, te iako se u drugostepenoj odluci u obrazloženju navodi iz kojih dokaza se utvrđuje činjenično stanje, nigde se ne navode dokazi iz kojih bi proizilazilo da postoji organizovana kriminalna grupa, niti koja je uloga svakog okrivljenog u njenom delovanju, na koji način ukazuje da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog Velibora Cvetkova, advokat Marko Mitić je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka koja se ogleda u tome da je izreka presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, u njoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude i iskazima svedoka i drugim izvedenim dokazima u spisima predmeta, te ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog Mladena Novaković, advokat Nemanja Vasiljević u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer se u konkretnom slučaju po navodima branioca okrivljeni mogao eventualno oglasiti krivim samo za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, a ne za stav 4. navedenog člana, i prilikom obrazlaganja istaknute povrede navodi da prethodni sporazum nije postojao između okrivljenog Mladena Novakovića i Saše Nikolića s jedne strane i okrivljenog Velibora Cvetkova sa druge strane, da je utvrđeno da nije bilo kontakta, odnosno razgovora između okrivljenog Velibora Cvetkova i Mladena Novakovića i Saše Nikolića, kao i da nema svesti kod okrivljenog Velibora Cvetkova da je on pripadnik grupe koja vrši krivična dela a da je u izreci presude pod II utvrđeno da su okrivljeni Mladen Novaković i Saša Nikolić kao saizvršioci neovlašćeno prodavali opojnu drogu, da su isključivo njih dvojica znali i učestvovali u skladištenju predmetne opojne droge na teritoriji opštine Mladenovac. Iznetim navodima branilac faktički polemiše sa zaključkom suda u pogledu uloge okrivljenog Velibora Cvetkova i činjenicom da li je postojao prethodni sporazum između okrivljenih za radnje izvršenja opisane u izreci prvostepene presude, te na osnovu sopstvene verzije događaja izvlači zaključak o nepostojanju organizovane kriminalne grupe i činjenično osporava u ovom delu pobijane presude (član 440. ZKP).

Branilac okrivljenog Velibora Cvetkova, advokat Marko Mitić u podnetom zahtevu ukazao je da je sud morao da utvrdi o kom NN licu se radi, jer je nejasno kako je sud zaključio da je NN lice bilo svesno svoga dela, da je delo zabranjeno i da je hteo njegovo izvršenje, da je sud zanemario činjenicu da okrivljeni nije znao da prevozi drogu, za čiji prevoz se uzima više novca nego što je on u konkretnom slučaju uzeo (150 evra). Dalje navodi da svedok AA u svom iskazu nije pomenuo okrivljenog Velibora Cvetkova, da se prilikom navođenja izveštaja MUP-a i službenih beleški, kao i zapisnika o veštačenju i uviđaju, odnosno svih dokaza koje sud izvodi, potvrđuje odbrana okrivljenog Velibora Cvetkova i utvrđuje da je odbrana tačna i istinita, da ovog okrivljenog nema u transkriptima razgovora Mladena Novakovića i Saše Nikolića. Branilac smatra da je sud činjenice pogrešno i nepotpuno utvrdio, te okrivljenog Velibora Cvetkova oglašava krivim iako je kao jedini dokaz u odnosu na ovog okrivljenog imao zapisnik o uviđaju sa foto-dokumentacijom iz koga se po navodima branioca može utvrditi samo da se na navedenom mestu nalazi opojna droga, a ne može utvrditi da je okrivljeni Velibor Cvetkov doneo robu i predao okrivljenom Saši Nikoliću džak u kom se nalazila opojna droga, jer takve činjenice ne proizilaze ni iz razgovora između okrivljenih Saše Nikolića i Mladena Novakovića niti je na bilo koji način utvrđena činjenica da je okrivljeni Velibor Cvetkov bio član organizovane kriminalne grupe, da je primao naloge i imao kontakt sa okrivljenim Mladenom Novakovićem, već se iz mere trajnog praćenja i snimanja utvrđuje samo da je okrivljeni Velibor Cvetkov izvadio nešto iz vozila, a nema dokaza da je u pitanju opojna droga, niti da je pronađena opojna droga ikada bila u vozilu okrivljenog Velibora Cvetkova ili u njegovom posedu. Od ukupno 97 paketa utvrđeno je samo na jednom paketu da postoji DNK trag ovog okrivljenog, pri čemu je okrivljeni obrazložio po kom osnovu je pronađen navedeni trag, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog Velibora Cvetkova, advokat Marko Mitić je u podnetom zahtevu ukazao da je odmerena kazna ovom okrivljenom previsoka, da nisu cenjene sve olakšavajuće okolnosti da se radi o starijem porodičnom čoveku, kao i njegovo držanje pred sudom i tužilaštvom i stepen krivice na koji način se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud napred navedene zahteve za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenio kao nedozvoljene.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojim su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom Saši Nikoliću prema dostavnici koja se nalazi u spisima predmeta presuda Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž1-Po1 28/21 od 24.06.2022. godine uredno dostavljena 08.08.2022. godine, a da je zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, advokat Selimir Antonić podneo 03.10.2022. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Nikolića, advokata Selimira Antonića ocenio kao neblagovremen, jer je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Branilac okrivljenog Mladena Novakovića, advokat Uroš Andrejić je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao i da je pobijanim presudama učinjena povreda Ustavom garantovanog prava na odbranu okrivljenog, kao i prava na pravno sredstvo (dvostepenost), koji su propisani odredbom člana 33. Ustava Republike Srbije a pobijanom drugostepenom presudom povređeno je po navodima branioca pravo na pravno sredstvo garantovano Ustavom Republike Srbije u članu 36. kao i Protokolom 7. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 2.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se prema odredbi člana 484. ZKP uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajamčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim Protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. i 484. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić