Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za oranizovani kriminal Kž1-Po1 17/21 od 10.11.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 108/20 od 06.05.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnele su branioci okrivljenog Rajka Šimšića - advokati Sonja Manojlović i Dragica Brajušković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za oranizovani kriminal Kž1-Po1 17/21 od 10.11.2021. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog odloži do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodeći da je presudom prekoračena optužba na taj način što je u izreci preciziranog optužnog akta, u stavu drugom, pod tačkom 2., okrivljenom stavljeno na teret da je „dana 22.09.2015. godine u 17,00 časova koristeći pristupnu karticu AA u informacionom sistemu MUP RS, aplikacija Primarni ID, aplikacija Matične knjige rođenih, izvršio provere svih postojećih lica rođenih 1983. godine u mestu ..., opština ..., odnosno svih lica koja su 1983. godine upisana u matične knjige rođenih u Mesnoj zajednici ... i utvrdio da u informacionom sistemu MUP RS zadnje upisano lice rođeno 1983. godine pod rednim brojem 2.“, dok je sud u izreci pravnosnažne presude promenio vreme navodnog izvršenja krivičnog dela pa je naveo da je okrivljeni „ u periodu od 16.59,25 do 17.01,02 ... vršio proveru lica upisanih pod brojevima 2,3,4 te utvrdio da je u informacionom sistemu MUP RS zadnje upisano lice rođeno 1983. godine pod rednim brojem 2.“ Na ovaj način je, prema navodima zahteva, sud prekoračio optužbu jer je promenio vreme preduzimanja navodne radnje koja je okrivljenom stavljena na teret, proširujući vreme na trajanje celokupnog snimka, a takođe i u pogledu količine kriminalnih aktivnosti, jer je navodno vršio proveru „ svih lica koja su upisana pod rednim brojem 2,3 i 4“, a što okrivljenom nije bilo stavljeno na teret optužnim aktom.

Nadalje, prekoračenje optužbe postoji i delu optužbe u stavu drugom, pod tačkom 4, gde sud menja činjenični opis. Naime, tužilac je okrivljenom stavio na teret da je „ dana 11.12.2015. godine, u 15,12 časova, koristeći pristupnu karticu AA u informacionom sistemu MUP RS, aplikacija „Primarni ID“, aplikacija Matične knjige rođenih, izvršio proveru svih lica rođenih 1981. godine u mestu ..., opština ..., odnosno svih lica koja su 1981. godine upisana u matične knjige rođenih u Mesnoj zajednici ... i utvrdio da je u informacionom sistemu MUP RS zadnje upisano lice rođeno 1981. godine pod rednim brojem 3...“, a presudom je okrivljeni oglašen krivim da je navedenom proverom utvrdio „ da je zadnje upisano lice u 1981.godini u mestu ..., opština ... upisano pod rednim brojem 2...“

Objektivni identitet optužbe, po navodima zahteva, suštinski je povređen i u delu izreke presude koji je označen pod III, obzirom da je tužilac svojim optužnim aktom okrivljenom stavio na teret da je na nezakonit način vršio proveru ličnih podataka lica BB putem „jedinstvenog matičnog broja“ za to lice koje je navedeno u izreci optužnog akta, dok je izrekom pravnosnažne presude okrivljeni oglašen krivim za navodnu proveru podataka za to lice, odnosno sud je izbacio iz izreke da je provera ličnih podataka lica BB vršena putem jedinstvenog matičnog broja.

Prema stavu branilaca izmenom činjeničnog opisa u izreci presude, unošenjem novih činjenica a izostavljanjem nekih, sud je prešao granice činjeničnog osnova optužbe jer je izmenio bitne činjenice u pogledu kako vremena, tako i načina izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Rajka Šimšića. Ovo stoga što sud može izmeniti opis dela dat u optužnici a da ne prekorači optužbu, sve dok izmenjeni opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice tj. u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

Izmenama pod II tačka dva izreke presude, umesto„ u 17.00 časova“ naveo „u periodu od 16:59:25 do 17:01:02 časova“ sud je izvršio preciziranje vremena kada je okrivljeni izvršio inkriminisane radnje (ne menjajući datum izvršenja krivičnog dela), pri čemu vreme izvršenja nije bitan element krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i preciznim navođenjem da je izvršena provera lica rođenih 1983. godine „upisanih pod brojem 2, 3 i 4“ umesto „svih lica rođenih 1983.godine u mestu ..., Opština ...“ samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, o čemu se prvostepeni sud detaljno izjašnjavao na strani 96. pravnosnažne presude koje razloge prihvata i ovaj sud. Takođe, izmenama pod II tačka 4 izreke presude navođenjem da je „zadnje lice rođeno 1981.godine pod rednim brojem 2“ umesto „rednim brojem 3“ i pod III izreke presude umesto da je izvršio proveru ličnih podataka „lica BB, rođenog 1983. godine JMBG ...“ sud je naveo da je tom prilikom izvršio proveru ličnih podataka „ lica BB, rođenog 1983. godine“, na koji način nije prekoračio optužbu već je izvršio usklađivanje sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu iz koga proizilazi da je zadnje lice rođeno 1981. godine pod rednim brojem 2., kao i da kao kriterijum pretrage nije naveden matični broj lica za koga je vršena provera već lični podaci, o čemu se prvostepeni sud detaljno izjašnjavao na strani 98. i 99. pravnosnažne presude, koje razloge prihvata i ovaj sud.

Dakle, u konkretnom slučaju činjenični opis radnji izvršenja krivičnog dela u izreci presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama datih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva i sva preciziranja koja su vršena ne odnose se na bitna obeležja krivičnih dela koja su okrivljenom stavljena na teret i za koje je pravnosnažno osuđen, a ne predstavljaju ni veću kriminalnu količinu u odnosu na radnju izvršenja krivičnog dela stavljenog mu na teret, te su stoga od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog Rajka Šimšića - advokata Sonje Manojlović i Dragice Brajušković, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored navedenog, ne radi se o prekoračenju optužbe u smislu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja da bi postojala treba da postoji prekoračenje optužbe u smislu povrede identiteta optužbe odnosno činjeničnog opisa radnje izvršenja dela u okviru izreke optužnog akta i presude, na način na koji se to navodi u podnetom zahtevu kada se ističe da je sud okrivljenog oglasio krivim za navodnu proveru podataka za lice BB a u obrazloženju naveo da je ta provera vršena unošenjem u sistem imena, prezimena i ostalih ličnih podataka za lice BB.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ističu da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati, a bez tih dokaza koji samo na posredan način povezuju okrivljenog sa predmetnim delom, ista ne bi mogla biti doneta. Naime, prema navodima zahteva pobijana presuda se zasniva na iskazima saokrivljenih VV, GG i DD, koje su dali u postupku sklapanja sporazuma o priznanju krivičnog dela sa Tužilaštvom za organizovani kriminal.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Rajka Šimšića - advokata Sonje Manojlović i Dragice Brajušković bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal koji je postupao po žalbi branilaca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 108/20 od 06.05.2021. godine. Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4 u drugom, trećem i četvrtom stavu drugostepene presude Kž1- Po1 17/21 od 10.11.2021.godine izneo u svemu jasne, detaljne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Samim tim Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP imajući u vidu da su u krivičnom postupku koji se vodio protiv okrivljenog Rajka Šimšića korišćene odbrane okrivljenih VV koju je dao 24.04.2017. godine, GG od 30.03.2017. godine i DD od 30.03.2017. godine, koji iskazi su dati pre nego što su navedeni okrivljeni sklopili sporazume o priznanju krivičnog dela sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i to VV 12.05.2017. godine, GG 13.04.2017. godine i DD 13.04.2017. godine.

U preostalom delu zahteva branioci okrivljenog navode da ni iz jednog dokaza ne proizilazi ni jedna činjenica koja je bila predmet dokazivanja u ovom postupku, analiziraju iskaz okrivljenih VV, GG i DD, zatim ističu da sud nije naveo ni jedan dokaz koji bez ikakve razumne sumnje potvrđuje da je on znao i koristio tuđe pristupne kartice i šifre, te ulazio u informacioni sistem MUP RS i vršio proveru podataka, niti postoji bilo koji dokaz da je bilo kome dostavljao te podatke, a da je jedini dokaz na osnovu koga se utvrđuje krivica okrivljenog Rajka Šimšića potpuno nelogično povezivanje iskaza ostalih okrivljenih koji ga čak i ne poznaju, sa dokazima iz kojih ne proizilazi ni jedna činjenica koja je bila predmet dokazivanja. Ovakvi navodi branilaca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i iznošenje sopstvene ocene dokaza, pa imajući u vidu da navedena povreda nije dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu ovih navoda.

Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postuka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Rajka Šimšića - advokata Sonje Manojlović i Dragice Brajušković, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branilaca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić