Kzz OK 49/2022 odbija se zzz; 438 stav 2 tač. 2 zkp u vezi 335 zkp

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz OK 49/2022
08.12.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Milene Rašić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz OK 1392/22 od 28.10.2022. godine, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 166/21 – Kv Po1 143/22 od 28.03.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž2-Po1 88/22 od 08.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 08.12.2022. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz OK 1392/22 od 28.10.2022. godine, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 166/21 – Kv Po1 143/22 od 28.03.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2-Po1 88/22 od 08.07.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 166/21 - Kv Po1 143/22 od 28.03.2022. godine potvrđena je optužnica javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Kto 72/21 od 08.11.2021. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2-Po1 88/22 od 08.07.2022. godine, odbijene su kao neosnovane, žalbe okrivljenih i branilaca okrivljenih, bliže navedenih u izreci rešenja, izjavljene protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz OK 1392/22 od 28.10.2022. godine, zbog povrede člana 335. u vezi člana 336. i člana 71. stav 1. tačka 5) ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev jer je povređen zakon na štetu okrivljenih i shodno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenih BB, VV i GG, advokatu Milošu Bubanji shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz OK 1392/22 od 28.10.2022. godine, je neosnovan.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu navodi da su rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2-Po1 88/22 od 08.07.2022. godine odbijene kao neosnovane žalbe branilaca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 166/21 - Kv Po1 143/22 od 28.03.2022. godine, kojim je potvrđena optužnica javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Kto 72/21 od 08.11.2021. godine i ista je stupila na pravnu snagu, iako pre toga nije dostavljena braniocu okrivljenih BB, VV i GG, advokatu Milošu Bubanji. Prema stavu tužioca, ovakvim postupanjem prvostepenog i drugostepenog suda, učinjena je povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 335. ZKP, a braniocu okrivljenih je na taj način povređeno pravo na podnošenje odgovora na optužnicu iz člana 336. ZKP, a samim tim i pravo da preduzima sve radnje koje može da preduzima okrivljeni u smislu člana 71. stav 1. tačka 5) ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, prema stavu tužioca, ogleda se u tome što sud u obrazloženju pobijanih rešenja nije dao razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, jer se sud nije izjasnio o tome da li je navedenom braniocu uredno dostavljena optužnica, niti je ovu povredu postupka otklonio drugostepeni sud.

U spisima predmeta se nalazi punomoćje kojim je supruga okrivljenog BB, dana 12.01.2017. godine angažovala advokata Miloša Bubanju za odbranu ovog okrivljenog u predmetu Tužioca za organizovani kriminal Kti 25/17, kao i punomoćja kojim su istog advokata dana 25.04.2018. godine angažovali i okrivljeni GG i supruga okrivljenog VV (koji je u podnetom zahtevu na nekoliko mesta pogrešno imenovan kao VV1), za zastupanje u istom predmetu. Iz spisa dalje proizilazi da je optužnica Tužioca za organizovani kriminal Kto 72/21 od 08.11.2021. godine uredno dostavljena svim okrivljenima i da je odgovor na optužnicu blagovremeno podneo okrivljeni BB. U spisima nema dokaza da je optužnica dostavljena njihovom braniocu, advokatu Milošu Bubanji, radi podnošenja odgovora na optužnicu, već je to učinjeno naknadno, nakon njenog potvrđivanja – dana 19.10.2022. godine.

Odredbom člana 335. stav 1. ZKP propisano je da optužnicu koja je propisno sastavljena predsednik veća (član 21. stav 4.) dostavlja okrivljenom koji je na slobodi bez odlaganja, a ako se nalazi u pritvoru - u roku od 24 časa od prijema optužnice, a u naročito složenim predmetima u roku od najviše tri dana od dana prijema optužnice.

Odredbom člana 336. stav 1. ZKP propisano je da okrivljeni ima pravo da podnese pisani odgovor na optužnicu u roku od osam dana od dana dostavljanja optužnice. Uz optužnicu, okrivljenom će biti dostavljena i pouka o pravu na podnošenje odgovora, a stavom 2. istog člana propisano je da odgovor na optužnicu može podneti i branilac, bez posebnog ovlašćenja okrivljenog, ali ne i protiv njegove volje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da ne stoje navodi Republičkog javnog tužioca, da je donošenjem pobijanih rešenja učinjena povreda odredbe člana 335. ZKP. Ovo stoga što je, u skladu sa navedenom odredbom (stav 1. ), a kako to proizilazi iz spisa, vanpretresno veće optužnicu dostavilo okrivljenima BB, VV i GG, radi davanja odgovora na istu, koje pravo je okrivljeni BB koristio. U tom smislu je i branilac (kome je naknadno dana 19.10.2022. godine, dostavljena optužnica), kao suštinski procesni pomoćnik okrivljenog koji svojim pravnim znanjem pomaže okrivljenom u utvrđivanju činjenica u njegovu korist i primeni propisa koji su za okrivljenog najpovoljniji i korišćenju njegovih procesnih prava, mogao da raspolaže i pravom na podnošenje odgovora na optužnicu koje je izvorno zagarantovano okrivljenom, a koje branilac može ostvarivati na osnovu datog punomoćja od strane okrivljenog ili lica ovlašćenih za davanje punomoćja u ime okrivljenog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, stoji propust suda time što braniocu okrivljenih nije dostavljena optužnica, međutim na taj način istom nije uskraćeno pravo na podnošenje odgovora na optužnicu u smislu odredbe člana 336. stav 2. ZKP (koja odredba ne podrazumeva obavezu suda da braniocu dostavi optužnicu), ni povređeno pravo na odbranu okrivljenom odnosno pravo branioca da postupa shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP. Ovo posebno imajući u vidu da odgovor na optužnicu nije pravni lek protiv sudske odluke već pravno sredstvo za proveravanje postojanja dovoljno osnova za potvrđivanje optužnice, te da podnošenje odgovora na optužnicu, ili izostanak odgovora, ne utiču na obavezu vanpretresnog veća prvostepenog suda da sprovede postupak sudske kontrole optužbe, jer se podnesena optužnica obavezno i svakako preispituje po službenoj dužnosti od strane suda, potpuno nezavisno i od stava same odbrane.

Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su razlozi navedeni u obrazloženju pobijanih rešenja u potpunom skladu sa izrekom tih rešenja i da je sud ceneći osnovanost optužnice određeno i potpuno izneo na osnovu čega je utvrdio da ne postoje razlozi za obustavu postupka ili odbijanje optužbe i za svoju odluku, dao jasne i neprotivrečne razloge. Navodi zahteva Republičkog javnog tužioca u pogledu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2.tačka 2) ZKP, su ocenjeni neosnovanim, s obzirom da sud u konkretnoj situaciji nije ni bio u obavezi da daje razloge o tome da li je navedenom braniocu – advokatu Milošu Bubanji, dostavljena optužnica, jer dostavljanje optužnice braniocu okrivljenog nije bila činjenica koja je predmet dokazivanja, kako se neosnovano u zahtevu navodi.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić