Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz OK 5/12
18.04.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                         Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. U.J. i dr., zbog  krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 151/12 od 23.03.2012. godine, podnetom protiv pravnosnažnih  rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 247/10 od 20.01.2012. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2-Po1 42/12 od 02.02.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 18.04.2012. godine, jednoglasno doneo je

P R E S U D U

 

                        USVAJA SE, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 151/12 od 23.03.2012. godine, kao osnovan i utvrđuje da je pravnosnažnim rešenjima Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 247/10 od 20.01.2012. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2-Po1 42/12 od 02.02.2012. godine povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 3. u vezi člana 21. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

                        Rešenjem predsednika veća Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 247/10 od 20.01.2012. godine usvojen je predlog za određivanje jemstva branioca okrivljenog U.J. advokata R.S., podnet nakon zaključenja glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude pa je određeno jemstvo za okrivljenog U.J. JMBG 2407985810605 od oca S. i majke R.D.K., rođenog 24.07.1985. godine u S., državljanina Republike Srbije sa prebivalištem u S. u iznosu od 84.000,00 evra; uspostavljanjem založnog prava hipoteke u korist Republike Srbije na nepokretnosti, pomoćnoj zgradi (zgrada broj ...) površine ..., u S., upisanoj u list nepokretnosti ..., na katastarskoj parceli broj ... vlasništvo oca okrivljenog, S.J., a sve uz obećanje okrivljenog U.J. da se neće kriti i da bez odobrenja suda neće napustiti svoje boravište, u ulici ... u S. Istim rešenjem odlučeno je da ako optuženi prekrši obećanje da se neće kriti i da bez odobrenja suda neće

napustiti boravište, sud će rešenjem oduzeti vrednost koja je data kao jemstvo u korist budžeta Republike Srbije, a ukoliko se okrivljeni na uredan poziv ne odazove, a izostanak ne opravda ili se protiv njega pojavi koji drugi zakonski osnov za pritvor, staviće se u pritvor, a jemsto će se ukinuti odnosno hipoteka skinuti.

                        Okrivljeni U.J. pustiće se na slobodu kada se dostavi dokaz sudu da je izvršen upis gore navedene hipoteke kod nadležnog organa.

                        Naloženo je Republičkom geodetskom zavodu, Službi za katastar nepokretnosti, da izvrši upis hipoteke u javne knjige, u korist budžeta Republike Srbije, na napred navedenoj nepokretnosti.

                        Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2-Po1 42/12 od 02.02.2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca za organizovani kriminal izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1 247/10 od 20.01.2012. godine.

                        Protiv oba pravnosnažna rešenja, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 151/12 od 23.03.2012. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3. u vezi člana 21. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će utvrditi da je rešenjima Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 broj 247/10 od 20.01.2012. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2-Po1 42/12 od 02.02.2012. godine povređen zakon.

                        Vrhovni kasacioni sud je nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku u odsustvu Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog U.J., adv. R.S., jer je veće našlo da nije neophodno njihovo prisustvo sednici veća, i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je  razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev podignut i po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

                        Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3. u vezi člana 21. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj  72/11) u smislu da je prilikom donošenja prvostepenog rešenja sud bio nepropisno sastavljen, jer je rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 247/10 od 20.01.2012. godine, pozivajući se na

odredbu člana 205. stav 1. ZKP-a doneo sudija – predsednik veća, nakon zaključenja glavnog pretresa i donete prvostepene presude što je u suprotnosti sa odredbom člana 21. stav 4. ZKP, a Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je rešenjem Kž2 Po1 42/12 od 02.02.2012. godine, odbio kao neosnovanu

žalbu Tužioca za organizovani kriminal protiv navedenog prvostepenog rešenja,  kojom se prvostepeno rešenje pobija između ostalog i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3. ZKP-a.

                        Naime, odredbom člana 205. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da u toku istrage obrazloženo rešenje o određivanju, oduzimanju ili ukidanju jemstva donosi sudija za prethodni postupak, posle podignute optužnice predsednik veća, a na glavnom pretresu veće, dok je članom 21. stav 4. ZKP propisano da u veću od troje sudija sud odlučuje o žalbama protiv rešenja sudije za prethodni postupak i drugih rešenja u skladu sa ovim zakonom, donosi odluke van glavnog pretresa i stavlja predloge u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu.

                        Dakle, iz navedenih zakonskih odredbi jasno proizilazi ko je u pojedinim fazama postupka nadležan da odlučuje o jemstvu. Posle podignute optužnice rešenje o jemstvu donosi predsednik veća, a na glavnom pretresu veće. Odredbom člana 205. stav1. ZKP  propisano je ko je nadležan za odlučivanje o jemstvu od početka istrage do zaključenja glavnog pretresa te se stoga u konkretnom slučaju navedena odredba nije mogla primeniti, jer je jemstvo ponuđeno i o njemu je odlučeno nakon zaključenja glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude.

                        Nakon zaključenja glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude odluku o jemstvu može doneti samo veće iz člana 21. stav 4. ZKP-a, pa kako je tu odluku doneo predsednik (pretresnog) veća, to je rešenjima Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 247/10 od 20.01.2012. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2-Po1 42/12 od 02.02.2012. godine kojim je odbijena žalba tužioca za organizovani kriminal (izjavljena između ostalog i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3. ZKP-a) učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3. ZKP-a, jer je prvostepeni sud doneo odluku o prihvatanju jemstva u nepropisnom sastavu a sve u vezi člana 21. stav 4. ZKP.

                        Nalazeći da su, iz iznetih razloga, osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3. u vezi člana 21. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 21. stav 5. ZKP, u vezi člana 492. stav 1. tačka 3. ZKP usvojio zahtev Republičkog javnog tužioca kao osnovan i samo utvrdio povredu zakona, a kako je to odlučeno u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                           Predsednik veća-sudija

Mila Ristić                                                                                  Bata Cvetković