Protiv navedenih presuda branioci okrivljenog Uroša Jovanovića, adv. D.M. i R.S., podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i povrede ljudskog prava okrivljenog zajemčenog Evropskom konvencijom sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i preinači presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 247/10 od 11.11.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 11/12 od 05.10.2012. godine, tako što će okrivljenom U.J. ublažiti izrečenu kaznu. Nakon što je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenog, jer je veće našlo da nije neophodno njihovo prisustvo i da nije od uticaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrilo spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i po oceni navoda i predloga u zahtevu našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Uroša Jovanovića, adv. D.M. i R.S. je nedozvoljen. Odredbom člana 485. stav 1. („Službeni glasnik RS“ broj 72 od 28.09.2011. godine) koja ima opšti karakter i propisuje razloge zbog kojih se može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti od strane lica koja su ovlašćena na podnošenje zahteva (član 483. stav 2. ZKP). Prema ovoj odredbi razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti su: povreda zakona (član 485. stav 1. tačka 1.), primena zakona za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa ustavom, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 485. stav 1. tačka 2. ZKP), i povreda ili uskraćivanje ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolom, a to je utvrđeno odlukom Ustavom suda ili Evropskog suda za ljudska prava (član 485. stav 1. tačka 3. ZKP). U članu 485. stav 4. istog Zakonika propisano je zbog kojih povreda zakona okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a samim tim i njegov branilac koji na osnovu odredbe člana 71. tačka 5. ZKP u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, a to su povrede ZKP-a iz člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, člana 439. tačka 1. do 3. i člana 441. stav 3. i 4. učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, a u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog, odnosno njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i to kako vremenski; tako i u pogledu razloga zbog kojih može podneti ovaj vanredni pravni lek. Branioci okrivljenog Uroša Jovanovića, adv. D.M. i R.S., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, navode povredu zakona na štetu okrivljenog i povredu ljudskog prava okrivljenog zajemčenog Evropskom konvencijom. U obrazloženju podnetog zahteva branioci okrivljenog U.J. ističu da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog usled nepravilne primene odredbe člana 54. Krivičnog zakonika, tako što je prilikom izricanja jedinstvene kazne zatvora sud cenio nepostojeće otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog, to jest da je okrivljeni osuđivan zbog krivičnog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 225. Krivičnog zakonika, bez dokaza da je taj postupak pravnosnažno okončan, dakle, zbog krivičnog dela koje je istovrsno krivičnom delu koje je predmet ovog krivičnog postupka, a što je imalo uticaja na visinu izrečene jedinstvene kazne okrivljenom. Iznetim navodima branilaca u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno od strane suda, a što ne može biti predmet ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda po zahtevu za zaštitu zakonitosti, jer ne predstavlja razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP. Navodi zahteva da je pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet povređeno ljudsko pravo okrivljenog zajemčeno Evropskom konvencijom, odnose se na razloge za podnošenje zahteva koji su propisani odredbom člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP. Odredbom člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolom, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Dakle, razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti predstavlja povreda ili uskraćivanje ljudskog prava i sloboda zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i njenim dodatnim protokolom, s tim što je neophodno da je postojanje povrede ili uskraćivanje ljudskog prava i slobode utvrdio svojom odlukom Ustavni sud ili Evropski sud za ljudska prava. Kada je reč o odluci Ustavnog suda, osnovna pretpostavka za njeno donošenje jeste izjavljivanje ustavne žalbe. U konkretnom slučaju povrede ljudskog prava okrivljenog koje su zajemčene Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava, navedene u zahtevu za zaštitu zakonitosti nisu utvrđene navedenim sudskim odlukama, pa stoga nisu ni ispunjeni uslovi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP. Imajući u vidu odredbu člana 71. tačka 5. ZKP koja propisuje da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzme sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, Vrhovni kasacioni sud nalazi, da sledstveno tome ni branioci okrivljenog ne mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti mimo razloga predviđenih u članu 485. stav 4. ZKP. Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 od 28.09.2011. godine) odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih i odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r.                                                                                                                    Predrag Gligorijević,s.r.