Istom presudom, na osnovu člana 91. i 92. KZ od preduzeća „MB Gas oil“ d.o.o. Beograd, u stečaju oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela i to: rečno pretakalište i pristan na levoj obali reke Dunav, na stacionaži kilometara ... kod Padinske Skele, uzvodno od Beograda, koji čine dva dolfina, dimenzionisana prema karakteristikama barže, tankera „Evropa“, kojom se doprema TNG i trasa gasovoda i skladište TNG, locirano na katastrskoj parceli broj .. KO ..., u okviru kompleksa postojeće Prve srpske fabrike šećera „Dimitrije Tucović 1898“ u Padinskoj Skeli, koje čine nadzemni rezervoari za TNG sa temeljima, pretakački most – pretakalište auto cisterni sa neophodnom armaturom, pretakački most – pretakalište železničkih cisterni sa neophodnom armaturom, pumpni agregat za pretakanje TNG-a iz rezervoara u auto cisterne, kompresorska stanica za pretakanje, spojni nadzemni i podzemni gasovod, temeljne ploče pretakališta, pumpni agregat i kompresorska stanica, nadstrešnica kompresorske stanice, rovovi za polaganje gasovoda, vodovoda i hidrantske mreže i prošireni i uređeni pristupni put, pa je naloženo Republičkom geodetskom zavodu, Službi za katastar nepokretnosti Beograd 1, da izbriše upisana prava svojine i korišćenja na zemljištu i objektima taksativno navedenim u rešenju o uknjižbi Republičkog geodestskog zavoda, Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 od 29. juna 2010. godine, u roku od 15 dana od dostavljanja pravnosnažne presude.

Istom presudom na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećena Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ i Republika Srbija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, upućeni su na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Pored toga, istom presudom okrivljeni AA i BB su na osnovu člana 264. stav 1. i 3. u vezi člana 261. ZKP obavezani da nadoknade troškove krivičnog postupka, o čijoj visni će sud odlučiti posebnim rešenjem, kao i na ime sudskog paušala plate sudu iznos od po 50.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1 Po1 23/21 od 15.06.2022. godine, usvajanjem žalbe punomoćnika „MB Gas oil“ d.o.o. u stečaju, i delimičnim usvajanjem žalbi okr. BB i njegovih branilaca i branioca okr. AA, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 208/19 od 08.06.2021. godine, tako što su okr. AA i okr. BB, oglašeni krivim i to okr. AA zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 34. KZ, a okr. BB zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koja su osuđeni i to: okr. AA na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 02.10.2013.godine do 18.11.2013.godine, kao i vreme trajanja mere zabrane napuštanja stana od 18.11.2013. godine do 22.01.2014. godine, a okr. BB na kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 02.10.2013.godine do 05.11.2013.godine. Istom presudom na osnovu člana 91. i 92. KZ oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to od preduzeća „MB Gas oil“ d.o.o. Beograd, u stečaju, u iznosu od 1.135.280,00 dinara. Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ i Republika Srbija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, upućeni su na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Okrivljeni AA i BB su na osnovu člana 264. stav 1. i 3. u vezi člana 262. stav 2. ZKP obavezani da nadoknade troškove krivičnog postupka, o čijoj visni će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem, kao i na ime sudskog paušala plate sudu iznos od po 50.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Žalbe okr. BB i njegovih branilaca, kao i branioca okr. AA u preostalom delu su odbijene kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva KTZ 1451/23 od 26.02.2024. godine, zbog povrede člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 419. stav 2. ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti u korist okr. BB i ukine deo prvostepene i drugostepene presude i postupak vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači drugostepenu presudu zbog povrede člana 439. tačka 2) ZKP, kao i da primeni odredbu člana 489. stav 2. ZKP

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva dostavio braniocima okrivljenih, advokatima Sonji Manojlović i Dejanu Dobrosavljeviću, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav. 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva je neosnovan, iz sledećih razloga:

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da u izreci presude stoji da je okr.BB, kao službeno lice, pomoćnik ministra u Ministarstvu ..., zloupotrebio svoj službeni položaj i pribavio imovinsku korist preduzeću „MB gas oil“, na taj način što je omogućio da knjižeći pravo svojine po osnovu gradnje na objektima istovremeno stekne i pravo korišćenja na zemljištu u označenoj površini i tako pribavi imovinsku korist privrednom subjektu. U izreci presude istovremeno stoji da navedeni objekat „MB gas oil-a“ nije bio izgrađen u skladu sa tada važećim propisima, a samo su objekti koji su izgrađeni u skladu sa važećim zakonom mogli steći pravo korišćenja građevinske parcele dok objekat postoji, pa prema tome, navod iz izreke drugostepene presude o sticanju prava korišćenja nije suštinski povezan sa materijalnim propisima, zbog čega je izreka presude nerazumljiva.

Po nalaženju Vrhovnog suda izreka presude nije nerazumljiva, u njoj je opisano da je u vreme izvršenja krivičnog dela „u periodu od 28.12.2008. godine do 02.06.2011. godine“, kada je, zbog protivpravnog stanja – postavljanja i korišćenja objekata bez dozvole na tuđem zemljištu, preduzeće „MB gas oil“ očigledno koristilo zemljište, čime je pribavilo protivpravnu imovinsku korist, u vidu korišćenja, a zatim i uknjižbe prava svojine bez pravnog osnova. Aktivnosti okrivljenog BB, kao službenog lica, koje su opisane u izreci presude, kao donošenje određenih akata u korist suvlasnika preduzeća i odugovlačenja sa donošenjem akata u korist stvarnog vlasnika, usmerene su na pretvaranje protivpravnog stanja u pravo korišćenja i ozakonjenje protivpravno pribavljene koristi, pozivanjem na odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kako je detaljno u izreci presude navedeno i u tom smislu je izreka presude, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, logična i jasna i zasnovana na važećim zakonskim propisima.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva se navodi da su pobijane presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 419. stav 2. ZKP, jer je izreka presude protivrečna odredbi člana 50. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji objekata, na koju se poziva. Prema navodima javnog tužioca nelogična je i nepovezana tvrdnja da je u konkretnoj situaciji okr. BB, umesto da inicira postupak rušenja bespravno sagrađenih objekata, izdao Akt o urbanističkim uslovima i Rešenje o odobrenju za izgradnju već izgrađenih objekata, jer je okr. BB, u odgovarajućem upravnom postupku na osnovu tehničke dokumentacije doneo navedene akte. Ovakvo postupanje predstavlja poseban upravni postupak u odnosu na poslove inspekcijskog nadzora, u kome bi građevinski inspektor trebalo da donese rešenje o rušenju objekta, što nije obaveza okr. BB kao pomoćnika ministra. Tužilac ističe da odredba člana 50. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji objekata ne propisuje obavezu za ovlašćeno lice da inicira postupak rušenja objekta, te navođenjem u izreci pobijanih presuda da je okrivljeni bio u obavezi da postupi na navedeni način i inicira rušenje objekta čini delove izreke pobijane presude protivrečnom i međusobno oprečnom.

Prema stanju u spisima predmeta, u vreme kada je okrivljeni BB preduzimao konkretne službene radnje u okviru svojih službenih ovlašćenja i to izdavanja Akta o urbanističkim uslovima za izgradnju predmetnih objekata dana 10.02.2009. godine i donošenja Rešenja o odobrenju za izgradnju ovih objekata dana 27.07.2009. godine, važio je Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“ 47/03 i 34/06), a ne Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“ 72/09 od 03.09.2009. godine, koji je počeo da se primenjuje od 11.09.2009. godine), na koji zakon se poziva javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u zahtevu za zaštitu zakonitosti. Sledstveno iznetom, ispunjenost zakonskih uslova za donošenje navedenih upravnih akata, a samim tim i zakonitost službenih radnji preduzetih od strane okrivljenog BB, ceni se u skladu sa odredbama tada važećeg Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“ 47/093 i 34/06).

Članom 50. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“ 43/07 i 34/06), propisano je da ako vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole ne prijavi objekat, odnosno ne podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju ili ne pribavi odobrenje za izgradnju, građevinski inspektor će doneti rešenje o rušenju objekta, odnosno dela objekta ako rešenje nije doneto.

Kako je okrivljeni BB navedene upravne akte izdao, odnosno doneo, iako je znao da podnosilac zahteva, okrivljeni AA, u svojstvu odgovornog lica, direktora i suvlasnika PD „MB Gas Oil“, nije ispunjavao zakonske uslove za dobijanje odobrenja za izgradnju i da se zahtev odnosi na već izgrađene objekte bez dozvole, za čiju legalizaciju je protekao rok, to je donošenjem navedenih akata postupio suprotno odredbi člana 50. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“ 43/07 i 34/06) shodno kojoj odredbi je, u konkretnoj situaciji, bio u obavezi da inicira pokretanje postupka rušenja bespravno izgrađenih objekata, kao i odredbi člana 91. istog zakona, koja je nalagala podnosiocu zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju da uz zahtev dostavi, pored ostalog i dokaz o pravu svojine, ili pravu zakupa na zemljištu na kojem gradi, što privredno društvo „MB Gas Oil“, kao investitor, nije učinilo, iako je kao službeno lice, u konkretnoj situaciji bio dužan da inicira postupak za inspekcijski nadzor i rušenje objekta.

Prema tome, okrivljeni BB je u svojstvu službenog lica – pomoćnika ministra u Ministarstvu ..., iako je bio svestan da ne postoje zakonski uslovi za izdavanje odobrenja za izgradnju, propisani tada važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, navedene nezakonite odluke doneo i tako iskoristio svoj službeni položaj preduzimajući službene radnje koje su u okviru njegovog službenog ovlašćenja, ali ne u interesu službe, već u cilju ostvarenja nezakonite posledice - pribavljanja koristi drugome – PD „MB Gas Oil“ d.o.o. i to u vidu uknjižbe prava svojine na spornim objektima i imovinske koristi u iznosu od 1.135.280,00 dinara, po osnovu korišćenja zemljišta na kome su objekti bili izgrađeni, u kom cilju je bilo i nevršenje službene dužnosti od strane okrivljenog, koje se ogledalo u neodlučivanju odugovlačenjem rešavanja o predlogu zakonitog korisnika zemljišta za ponavljanje postupka.

Prema tome, citiranim zakonskim odredbama propisana je obaveza i način postupanja službenog lica, u okviru službenih ovlašćenja, u konkretnoj situaciji okrivljenog BB, kako je precizno opisano u izreci presude te su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o njenoj protivrečnosti.

Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane i navode zahteva javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, kojima se ističe da privredno društvo „MB Gas Oil“ nikada nije bilo uknjiženo kao korisnik predmetnog zemljišta i da, sledstveno tome, istom nije ni mogla biti pribavljena imovinska korist po osnovu prava korišćenja na zemljištu na kome su izgrađeni sporni objekti, jer je pravo korišćenja na tom zemljištu imao drugi privredni subjekat Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“. Samim tim, prema stavu izraženom u zahtevu za zaštitu zakonitosti, navođenjem u izreci presude iznosa pribavljene protivpravne imovinske koristi za privredno društvo „MB Gas Oil“ u iznosu od 1.135.280,00 dinara, te zaključivanjem suda u pobijanim presudama da se radi o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni BB oglašen krivim pravnosnažnom presudom, odnosno kvalifikovanom obliku krivičnog dela iz stav 2. člana 359. KZ, delovi izreke presude su međusobno protivrečni, na koji način je učinjena povreda člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci drugostepene presude, usled preduzimanja radnji od strane okrivljenog BB, kojima je iskoristio svoj službeni položaj, odnosno usled nevršenja svoje službene dužnosti, nastupila je posledica krivičnog dela u vidu pribavljanja koristi preduzeću okrivljenog AA, „MB Gas Oil- u“, koja se sastoji u omogućavanju navedenom privrednom društvu da uknjiži pravo svojine po osnovu građenja na predmetnim objektima dana 29.06.2010. godine, kao i pravo korišćenja zemljišta u vrednosti od 1.135.280,00 dinara, u periodu od 28.12.2008. godine do 02.06.2011. godine, koje je bilo u državnoj svojini i na kojem je pravo korišćenja imala Prva srpska fabrike šećera „Dimitrije Tucović 1898“, pa ta vrednost predstavlja imovinsku korist i kvalifikatorno obeležje predmetnog krivičnog dela. Prema tome, navedena imovinska korist predstavljala je za preduzeće „MB Gas Oil“ korišćenje zemljišta u površini od 14.191 m2, čiji je zakoniti korisnik bila Prva srpska fabrike šećera „Dimitrije Tucović 1898“, koja je sa preduzećem „MB Gas Oil“ do 31.10.2007. godine imala ugovor o zakupu. Pošto je taj ugovor otkazan, to je u periodu od 28.12.2008. godine, kada je ponovljen zahtev tog preduzeća za izdavanje Akta o urbanističkim uslovima do 02.06.2011. godine, kada je doneto rešenje o ništavosti rešenja o odobrenju za izgradnju, preduzeće okrivljenog AA „MB Gas Oil“, predmetno zemljište koristilo bez pravnog osnova. Vrednost imovinske koristi, proistekle iz korišćenja predmetnog zemljišta utvrđena je iz dopisa Ministarstva finansija i privrede Filijala Palilula od 30.05.2013. godine, o proceni tržišne vrednosti katastarske parcele .. KO ..., u kojem je naveden iznos od 80 dinara po 1m2, što za površinu od 14.191 m2, iznosi ukupno 1.135.280,00 dinara.

Neosnovan je zaključak javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva da pravo korišćenja zemljišta nije mogao da ima privredni subjekat „MB Gas Oil“, jer je to pravo pripadalo vlasniku zemljišta Prvoj srpskoj fabrici šećera „Dimitrije Tucović 1898“, jer je „MB Gas Oil“ bez pravnog osnova koristilo zemljište zahvaljujući protivpravnim radnjama okrivljenih, kojima je tom pravnom subjektu pribavljena imovinska korist.

Osim toga, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u zahtevu ističe povredu odredba člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je izreka presude protivrečna razlozima presude, u pogledu navoda da je okr. BB „neodlučivanjem odugovlačio“ sa rešavanjem o predlogu za ponavljanje postupka koji je podneo zakoniti korisnik zemljišta Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“. Odnosno, da razlozi presude ne sadrže navode na čemu se temelji stav da je došlo do „odugovlačenja“, te nije jasno da li je u konkretnoj situaciji povređen neki rok, pa i instrukcionog karaktera, jer prema tada važećim propisima nije bio predviđen rok u kome je organ dužan da odluči o predlogu za ponavljanje postupka.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude branioci okrivljenih, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 Po1 23/21 od 15.06.2022. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da legalizacija bespravno izgrađenih objekata jeste bila moguća, ali sa uslovima koje samo zakon propisuje, tako da se bez propisanih uslova nije mogla izvršiti, što je bilo i u ovom slučaju, zbog čega nije postojao ni jedan razlog da okr.BB odugovlači postupak, jer su sve činjenice bile poznate i jasne, te nije moglo doći do konvalidacije postojećeg stanja na bilo koji zakonom dozvoljen način, (strana 11, četvrti stav i strana 12 prvi i drugi stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored toga, ovaj sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca u pogledu datuma do koga je trajalo postupanje okr.BB „neodlučivanje odugovlačenjem“, jer je izreka drugostepene presude jasna u pogledu datuma izvršenja krivičnog dela, „u periodu od 28. decembra 2008. godine do 02.juna 2011. godine“. Nema nesaglasnosti izreke sa razlozima presude jer „odugovlačenje“ kao protivpravno postupanje okr. BB je imalo određeno trajanje zbog namere okr. BB da ostvari korist za okr. AA i njegovo preduzeće, što je sve navedeno u izreci presude.

Iz svih navedenih razloga Vrhovni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, jer drugostepeni sud nije učinio ni jedan oblik povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP na koji javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva se ističe i povreda zakona iz člana 419. stav 2. ZKP, jer je sud dužan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izvede zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice, dok u obrazloženju odluke Apelacioni sud u Beogradu navodi da postoji „visok stepen uverljivosti koji ukazuje na dokazanost radnji okrivljenih“, što predstavlja niži dokazni standard od onog koji se zahteva za osuđujuću presudu, te da u tom smislu postoji nesaglasnost između izreke presude i obrazloženja u smislu člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Iznetim navodima javni tužilac, iako numeriše povredu člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u zahtevu ističe sopstveno tumačenje ocene dokaza nižestepenih sudova u pogledu primene odredbi člana 419. stav 2. ZKP prilikom ocene dokaza, na koji način, po nalaženju Vrhovnog suda, javni tužilac osporava činjenična utvrđenja i ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, u smislu člana 440. ZKP, pa se u ovakve navode nije upuštao.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca kojima ističe da su narodni poslanik VV i resorni ministar GG tražili od okrivljenog BB da „pomogne“ i nađe zakonito „rešenje“ u navedenoj situaciji, te da je sud trebalo da ima u vidu da su u određenoj meri oni učvrstili ili stvori odluku kod okrivljenog da preduzme nezakonite radnje, se u stvari ukazuje na činjenična pitanja, u smislu člana 440. ZKP, pa se u ista Vrhovni sud nije upuštao, a nižestepeni sudovi nisu mogli odlučivati o licima koja nisu bila obuhvaćena optužnim aktom, čije je postupanje, ako je nezakonito, kako se navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, svakako u ingerenciji javnog tužioca.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva ističe da tržišna vrednost zamljišne parcele, ne može biti osnov za utvrđivanje visine imovinske koristi, jer postupanje okrivljenog BB nije dovelo do sticanja svojine za privredni subjekat u kome je okr. AA odgovorno lice, tako da eventualna korist pribavljena tom privrednom subjektu ne može biti ekvivalent sticanju prava svojine nad zemljištem, koja cena je utvrđena na osnovu dopisa Ministarstva finansija i privrede, filijale Palilula o proceni tržišne vrednosti katastarske parcele .. KO ..., te su ovako utvrđeni razlozi o činjenicama nejasni, čime ističe povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Navođenjem u izreci i obrazloženju drugostepene presude da je pravo korišćenja na zemljištu u površini od 14.191 m2 u vrednosti od 1.135.280,00 dinara, a koje je bilo u državnoj svojini, i koji iznos predstavlja imovinsku korist stečenu ovim radnjama je jasno i saglasno međusobno, a koje činjenice je sud utvrdio na osnovu dokaza koje je tužilac priložio – dopisa Ministarstva finansija i privrede Filijala Palilula i za koje je dao jasne i dovoljne razloge u drugostepenoj presudi Kž1 Po1 23/21, (strana 14 drugi stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata, nalazeći da su neosnovani navodi zahteva i u ovom delu i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP na razloge drugostepenog suda upućuje.

Javni tužilac VJT-a u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da objekat koji je sagradilo privredno društvo „MB Gas Oil“ d.o.o. nije bio izgrađen u skladu sa zakonom do stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (koji je stupio na snagu 05.05.2003. godine), jer investitor nije imao građevinsku dozvolu, pa nije mogao steći pravo korišćenja na zemljištu u označenoj površini u državnom vlasništvu, tako da nema ni imovinske koristi koja proizlazi iz prava korišćenja zemljišta na kome su izgrađeni sporni objekti, odnosno da radnjama okrivljenog nije prouzrokovana posledica krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odnosno kvalifikovanog oblika ovog krivičnog dela, pa je drugostepeni sud osuđujući okrivljenog BB za krivično delo iz člana 359. stav 2. KZ, umesto da krivično delo kvalifikuje kao krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ, učinio povredu krivičnog zakona u smislu člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznate navode zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Radnja izvršenja osnovnog oblika (stav 1) krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ propisana je alternativno i javlja se u tri vida: kao iskorišćavanje službenog položaja i ovlašćenja, prekoračenje granica službenog položaja ili ovlašćenja ili nevršenje službene dužnosti. Posledica krivičnog dela može se javiti u jednom od tri oblika. Ona se sastoji u pribavljanju sebi ili drugome fizičkom ili pravnom licu kakve koristi ili u nanošenju kakve štete drugome, ili u težoj povredi prava drugog. Teži oblik iz stava 2. istog člana postoji onda kada je izvršenjem dela iz stava 1. pribavljena imovinska korist u iznosu preko 450.000,00 dinara.

Polazeći od citirane zakonske odredbe i činjenica i okolnosti navedenih u činjeničnom opisu dela u izreci drugostepene presude, proizlaze sva zakonska obeležja bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ i to kako objektivna, koja se tiču radnji izvršenja dela koje se sastoje u iskorišćavanju svog službenog položaja i nevršenju službene dužnosti od strane okrivljenog BB kao službenog lica (pomoćnika ministra u Ministarstvu ...), na taj način što je izdao, odnosno doneo predmetne nezakonite odluke, dana 10.02.2009. godine (Akt o urbanističkim uslovima za izgradnju navedenih objekata) i dana 27.07.2009. godine (Rešenje o odobrenju za izgradnju ovih objekata), umesto da inicira pokretanje postupka rušenja bespravno izgrađenih objekata, a potom neodlučivanjem odugovlačio rešavanje o predlogu zakonitog korisnika zemljišta za ponavljanje postupka, čime je omogućio da PD „MB Gas Oil“ uknjiži pravo svojine na predmetnim objektima, a sledom te uknjižbe i pravo korišćenja na zemljištu i time mu pribavio imovinsku korist u iznosu od 1.135.280,00 dinara, tako i subjektivna obeležja, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog za izvršenje dela koji obuhvata i svest o zabranjenosti dela.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci drugostepene presude, usled preduzimanja radnji od strane okrivljenog BB, nastupila je posledica krivičnog dela u vidu pribavljanja koristi preduzeću okrivljenog AA, „MB Gas Oil-u“, odnosno, pravo korišćenja zemljišta u vrednosti od 1.135.280,00 dinara, koje je bilo u državnoj svojini i na kojem je pravo korišćenja imala Prva srpska fabrike šećera „Dimitrije Tucović 1898“, koji iznos predstavlja imovinsku korist i kvalifikatorno obeležje predmetnog krivičnog dela. Navedeni iznos je utvrđen iz dopisa Ministarstva finansija i privrede Filijala Palilula od 30.05.2013. godine, o proceni tržišne vrednosti katastarske parcele .. KO ... .

Iz iznetih razloga, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva javnog tužioca VJT kojima se ukazuje da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ i kojima se ukazuje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon, te da je na taj način pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti javni tužilac VJT ističe da je okr. BB doneo rešenje o ništavosti prethodno donetog odobrenja za gradnju i time sprečio trajanje posledice krivičnog dela u vidu koristi za privredni subjekat u kome je okrivljeni AA odgovorno lice, na koji način je lično i aktivno delovao kako bi prekinuo trajanje posledice krivičnog dela pa se može govoriti o institutu dobrovoljnog odustanka iz člana 32. stav 1. KZ, što sud nije uzeo u obzir prilikom odmeravanja kazne, na koji način ističe povredu odredbe člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 32. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da izvršilac koji je pokušao izvršenje krivičnog dela ali je dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvršenja ili je sprečio nastupanje posledice, može se osloboditi od kazne.

U spisima predmeta je navedeno da je rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja br.351-02-00699/2009-07 od 02.06.2011.godine oglašeno ništavim rešenje Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja od 27.07. 2009. godine kojim su odobreni radovi na izgradnji rečnog pretakališta i pristana na levoj obali reke Dunava, trase gasovoda i skladišta TNG na teritoriji KO ... investitoru privrednom društvu „MB Gas Oil“ d.o.o..

Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je okr. BB doneo rešenje o ništavosti kojim je prvobitno odobrena gradnja i time sprečio trajanje posledice krivičnog dela u vidu koristi za privredni subjekat u kome je okrivljeni AA odgovorno lice, imajući u vidu da je krivično delo izvršeno u periodu od 28.12.2008. godine do 02.06.2011. godine, a rešenje je doneto posle toga perioda, odnosno dana 02.06.2011. godine, pa se ne može smatrati da je posledica krivičnog dela otklonjena jer je ista već nastupila pre datuma donošenja rešenja, a ogleda se u pribavljenoj imovinskoj koristi za navedeno privredno društvo, pa se u konkretnom slučaju ne može raditi o krivičnopravnom institutu dobrovoljnog odustanka, kako to pogrešno ističe u zahtevu javni tužilac.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da nije pogrešno primenjen krivični zakon i da pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 32. stav 1. KZ, pa je u tom delu zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca ocenjen kao neosnovan.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti javni tužilac VJT ističe okolnosti koje su od značaja prilikom odmeravanja kazne okrivljenom u smislu člana 54.KZ, pa u tom smislu ističe pobude pod kojima je delo izvršeno, odnosno motiv prilikom izvršenja krivičnog dela, te težnju da se izađe u susret očekivanjima nadređenog ministra GG i uticajnog političara VV, a ne lično koristoljublje na strani okrivljenog, kao i druge okolnosti od uticaja na odmeravanje kazne, koje utiču na to da kazna bude veća ili manja, kao i okolnosti oko visine dosuđenog imovinskopravnog zahteva čime osporava utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

Takođe, u zahtevu za zaštitu zakonitosti javni tužilac ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodeći da je izreka presude nerazumljiva. Obrazlažući ove navode javni tužilac citira član 83. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, br. 47/2003, 34/2006, 39/2009), te daje sopstveno tumačenje navedenih odredbi zakona i ističe da je izreka u suprotnosti sa citiranim odredbama zakona, na koji način javni tužilac osporava činjenično stanje i daje sopstveno tumačenje propisa, kao i citiranih odredbi zakona kojih nema u izreci pobijane drugostepene presude, na koji način takođe osporava utvrđeno činjenično stanje u smislu člana 440. ZKP i izvodi sopstve zaključke suprotne zaključcima izvedenim od strane nižestepenih sudova, koja povreda zakona ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa se u razmatranje ovih okolnosti Vrhovni sud nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković