Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu - Posebnog odeljenja Kž2 PO1 12/15 od 16.01.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Miloša Delibašića i njegovog branioca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu - Posebnog odeljenja K PO1 79/14 - Kv PO1 682/14 od 31.12.2014. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog Miloša Delibašića, advokat V.Z. u smislu člana 485. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja i okrivljenog Miloša Delibašića odmah pusti na slobodu;

-okrivljeni Miloš Delibašić zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno zbog povrede iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja i okrivljenog Miloša Delibašića odmah pusti na slobodu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Delibašića Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog Miloša Delibašića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima učinjena povreda iz člana 438. stav 1. tačka 7) Zakonika o krivičnom postupku, jer je sud pokrenuo i vodi predmetni krivični postupak bez posebnog odobrenja nadležnog organa koje odobrenje je predviđeno članom 19. stav 2. tačka 3) Zakona o potvrđivanju ugovora između Crne Gore i Republike Srbije o izručenju, odnosno da se postupak vodi protivno bilateralnom međunarodnom ugovoru između Republike Srbije i Crne Gore i protivno rešenju Ministarstva pravde Republike Crne Gore broj 04/2- 9854/13 od 21.02.2014. godine, a iz kog bilateralnog ugovora i navedenog rešenja Ministarstva pravde Republike Crne Gore proizilazi da se protiv okrivljenog Miloša Delibašića ne može voditi ovaj krivični postupak.

Kako je branilac okrivljenog Miloša Delibašića bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP isticao i u žalbi na pobijano prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu - Posebnog odeljenja K PO1 79/14 – Kv PO1 682/14 od 31.12.2014. godine, to Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud na strani tri pasus drugi pobijanog drugostepenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu i na koje razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP, zbog čega su izneti navodi branioca okrivljenog Miloša Delibašića ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima povređen zakon u smislu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, međutim uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda zajemčeni Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Delibašića u ovom delu odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj shodno članu 484. ZKP u vezi člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a u stavu 3. istog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, a kako je u konkretnom slučaju pored branioca okrivljenog Miloša Delibašića i okrivljeni Miloš Delibašić lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev okrivljenog Miloša Delibašića nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog Miloša Delibašića odbacio, i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP u delu u kojem je zahtev okrivljenog Miloša Delibašića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                  Janko Lazarević,s.r.