Na osnovu člana 91. i člana 92. KZ okrivljeni Šerif Mehmedović i Mersad Ljajić i svedok saradnik A.K. obavezani su da na ime ostvarene protivpravne imovinske koristi u budžet Republike Srbije solidarno uplate iznos od 712.500,00 eura, u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS, na dan uplate, u roku od 30 dana, po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su na osnovu člana 262. stav 2. ZKP-a obavezani da sudu naknade troškove krivičnog postupka u iznosu čija će visina biti određena naknadno posebnim rešenjem.

Stavom II izreke, na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP-a okrivljeni Rudi Gojak i Salema Šaćirović oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. KZ dok su troškovi krivičnog postupka vezano za ovaj deo krivičnog postupka, pali na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Posebno odeljenje Kž1Po1 24/13 od 24.01.2014. godine usvajanjem žalbe Tužioca za organizovani kriminal i branioca svedoka saradnika A.K., u delu odluke o kazni preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu Posebno odeljenje KPO1 287/10 od 12.03.2013. godine tako što je Apelacioni sud u Beogradu Posebno odeljenje svedoka saradnika A.K., zbog izvršenog produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, na osnovu odredbe člana 504t stav 2. ZKP-a u vezi sa članom 605. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 45/13) oslobodio od kazne, dok su u preostalom delu žalbe Tužioca za organizovani kriminal, branioca svedoka saradnika A.K. i u celosti žalbe okrivljenog Šerifa Mehmedovića i njegovog branioca i branilaca okrivljenog Mersada Ljajića, odbijene kao neosnovane i potvrđena prvostepena presuda u nepreinačenom delu.

Branilac okrivljenog Šerifa Mehmedovića, advokat S.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu Posebno odeljenje KPO1 287/10 od 12.03.2013. godine, zbog povrede zakona - na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud, u smislu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP-a pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv prvostepene i drugostepene pravnosnažne presude, u smislu člana 482. stav 1. ZKP-a, branilac svedoka saradnika A.K., advokat M.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i pobijane presude preinači tako što će svedoka saradnika A.K. osloboditi od obaveze da solidarno sa okrivljenim Šerifom Mehmedovićem i Mersadom Ljajićem uplate u budžet Republike Srbije iznos od 712.500,00 eura u dinarskoj protivvrednosti ili da iste presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti, na osnovu članova 482. i 483. ZKP-a, protiv navedenih pravnosnažnih presuda, podneo je branilac okrivljenog Mersada Ljajića, advokat D.K. zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 441. stav 3. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan i donese presudu, u smislu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a, kojom se pobijane presude preinačuju i okrivljeni Mersad Ljajić oslobađa od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti advokata S.P., M.R. i D.K. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih i branioca svedoka saradnika, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da isto nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je, po oceni navoda i predloga u podnetim zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Šerifa Mehmedovića, advokata S.P. pravnosnažna presuda Višeg suda u Beogradu se pobija uz obrazloženje da su, u redovnom krivičnom postupku, sudovi odsustvo dokaza o krivici ovog okrivljenog prevazišli uvođenjem nezakonitog dokaza - presude Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu o priznanju krivice okrivljenog Emira Lakote i Danijela Đurđevića. Po stavu odbrane, sklapanja ovakvih sporazuma između okrivljenih lica i tužilaštva kao i donošenje presuda po osnovu takvih sporazuma, su motivisana ličnim interesima okrivljenih i težnjom tužilaštva da okonča postupak protiv nekog lica, a ne istinom o okolnostima pod kojima se desio inkriminisani događaj. Kako okrivljeni Šerif Mehmedović nije učestvovao u postupku zaključenja sporazuma između ovih okrivljenih i tužilaštva to nije ni mogao da učestvuje u utvrđivanju spornih činjenica koje branilac u svom zahtevu pobija.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode, branioca okrivljenog Šerifa Mehmedovića, ocenjuje kao neosnovane, jer su u dokaznom postupku kao dokaz izvedene pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Spk. Po1 br. 21/12 od 03.04.2012. godine (pravnosnažna 03.04.2012. godine) doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela Kt 13/10 Sk br. 10/12 od 30.03.2012. godine između Tužioca za organizovani kriminal i okrivljenog Emira Lakote, te Spk. Po1 br. 27/12 od 27.04.2012. godine (pravnosnažna 18.05.2012. godine) doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela Kt 13/10 Sk br. 12/12 od 26.04.2012. godine između Tužioca za organizovani kriminal i okrivljenog Danijela Đurđevića, donete u zakonitom postupku od strane nadležnog suda, a nakon ocene svih uslova iz člana 317. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 45/13) kojima se sud rukovodio prilikom donošenja presuda.

Odredbe člana 405. i 406. Zakonika o krivičnom postupku (u ovom slučaju člana 406. stav 1. tačka 5) omogućavaju sudu da na glavnom pretresu izvede dokaze putem uvida ili čitanja sadržine pismena i snimaka, odnosno zapisnika o iskazima. Čitanjem i upoznavanjem sa sadržinom navedenih pravnosnažnih presuda, sud je postupio u svemu zakonito saglasno navedenim procesnim odredbama i izveo dozvoljen dokaz upoznavanjem na glavnom pretresu sa sadržinom isprava - pravnosnažnih presuda donetih protiv drugih okrivljenih na osnovu sporazuma o priznanju krivičnih dela. Dakle, ovaj sud nalazi da je sud u dokaznom postupku, izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, na koju branilac suštinski ukazuje bez označavanja zakonskih odredbi.

Takođe i zahtevom branioca okrivljenog Mersada Ljajića, advokata D.K. se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, navodima da je sud morao izdvojiti iz spisa predmeta, kao nezakonite, dokaze predložene od strane javnog tužioca - transkripte i audio zapise telefonskih razgovora i SMS poruka, kao dokaze suprotne članu 504z stav 3. ZKP-a, budući da javni tužilac nije pokrenuo krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa prikupljenim materijalom, a istražni sudija je bio u obavezi da donese rešenje o uništenju tog prikupljenog materijala.

Ove navode u zahtevu branioca okrivljenog Mersada Ljajića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Pre svega, branilac okrivljenog Mersada Ljajića nije izričito opredelio telefonske razgovore i SMS poruke na koje se odnose ovi navodi u zahtevu, dok je ovaj sud uvidom u spise predmeta utvrdio da je deo telefonskih razgovora koji su u spisima označeni kao „regata 45“ i „regata 46“, a koji se odnose na okrivljenog Mersada Ljajića, vođen u vremenskom periodu od januara do maja 2010. godine, a da je zahtev za sprovođenje istrage od strane Tužilaštva za organizovani kriminal Kt broj 13/10 podnet 16.06.2010. godine, dakle u roku od šest meseci, tako da ne stoje suprotni navodi u zahtevu odbrane da nadležni javni tužilac nije u zakonskom roku od šest meseci pokrenuo krivični postupak. Takođe, ovi navodi, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mersada Ljajića, su već neosnovano isticani u postupku po redovnom pravnom leku, te Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je, na iste navode, dao žalbeni sud u presudi na strani 10 i na njih upućuje, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP-a.

Branilac svedoka saradnika A.K. advokat M.R., pravnosnažne presude pobija navodeći da je u redovnom krivičnom postupku povređen zakon kada je svedok saradnik obavezan da zajedno sa okrivljenim Šerifom Mehmedovićem i Mersadom Ljajićem solidarno, na ime ostvarene protivpravne imovinske koristi uplati iznos od 712.500,00 eura. Po stavu odbrane oduzimanje imovinske koristi, iz člana 91. i člana 92. KZ, kao specifična mera - individualna imovinska sankcija, mora biti izrečena prema svakom učiniocu posebno jer je njena svrha da se od učinioca krivičnog dela oduzme dobit u visini koja je ostvarena izvršenjem krivičnog dela. Po nalaženju odbrane, za svedoka saradnika A.K. bi pored osude na kaznu zatvora obavezivanje na solidarnu uplatu u budžet Republike Srbije, navedenog novčanog iznosa, predstavljalo dodatnu imovinsku sankciju, čime bi bio nepravedno dvostruko kažnjen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ovi navodi branioca svedoka saradnika A.K. kojima se pravnosnažne presude, bez označavanja zakonskih odredaba, suštinski pobijaju zbog povrede odredbe iz člana 441. stav 3. u vezi 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, su neosnovane. Naime, u redovnom krivičnom postupku na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja je utvrđeno da je okrivljeni Šerif Mehmedović organizator kriminalne grupe, a da su okrivljeni Mersad Ljajić i svedok saradnik A.K. pripadnici te organizovane kriminalne grupe. Svi oni su svesno delovali kao organiizovana kriminalna grupa sa ciljem sticanja protivpravne imovinske koristi u okviru grupe i svako od njih je imao određeni zadatak i ulogu, pri čemu su zajedničkim delovanjem u okviru organizovane kriminalne grupe ostvarili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 712.500, 00 eura, pa nije od značaja koliki iznos novca je koji od njih konkretnom prilikom lično za sebe pribavio.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da, odredbama člana 91. i 92. KZ nije isključena mogućnost solidarnog obavezivanja okrivljenih vezano za oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom, pa suprotni navodi ovog branioca predstavljaju njegovo lično tumačenje navedenih zakonskih odredbi u skladu sa potrebama svedoka saradnika A.K.. Takođe, svi ovi navodi u zahtevu branioca svedoka saradnika A.K., su neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, te ovaj sud prihvata razloge koje je, vezano za iste navode, dao žalbeni sud, u presudi na strani 12 te na njih upućuje, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP-a.

Navodima u zahtevu branioca okrivljenog Šerifa Mehmedovića, advokata S.P., da je sud onemogućio proveru istinitosti kontradiktornih iskaza svedoka saradnika A.K. izvođenjem neutralnih dokaza; da je sud odbio izvođenje dokaza predloženih od strane okrivljenog Šerifa Mehmedovića i njegovog branioca (veštačenje rolni eko kože, saslušanje svedoka R.D. i S.P. ...) ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje - član 440. ZKP-a, što odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a nije predviđeno kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Šerifa Mehmedovića odbačen kao nedozvoljen.

Kao nedozvoljeni, odbačeni su i navodi, branioca okrivljenog Šerifa Mehmedovića, advokata S.P., kojima se ukazuje da je pred prvostepenim sudom neosnovano odbijen predlog branioca da se u svojstvu svedoka, na okolnosti postojanja paketa sa naznakom „za zlatara“ sasluša D.Đ., protiv koga je postupak okončan presudom o priznanju krivice Spk Po1 broj 27/12 od 27.04.2012. godine uz neprihvatljivo obrazloženje prvostepenog suda vezano za pogrešno tumačenje odredbe člana 406. stav 1. tačka 5. ZKP-a, da lice koje je bilo u svojstvu okrivljenog u jednom predmetu, nakon zaključenja sporazuma o priznanju krivice, ne može biti svedok u tom predmetu. Upoznavanje sa iskazima saoptuženih, prema kojima je krivični postupak već okončan pravnosnažnim presudama, u smislu člana 406. ZKP-a, predstavlja način izvođenja dokaza na glavnom pretresu o čemu odluku donosi sud, te na osnovu svih izvedenih dokaza i utvrđuje činjenično stanje. Navodi da je sud prilikom izvođenja dokaza pogrešno primenio odredbu člana 406. stav 1. tačka 5. ZKP-a ne spadaju u razloge po kojima, na osnovu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a branilac okrivljenog može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, te je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Mersada Ljajića, advokat D.K., pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP-a, što je u smislu odredbi člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca. Međutim, navodima kojima se obrazlaže ova povreda da sud bezrezervno prihvata iskaz svedoka saradnika A.K., da mu je ukradeno 10 kg ..., ali pri tome odbija da sasluša učesnike te „krađe“ kao svedoke (D., T. i P.); da je nerazjašnjeno šta je sa količinom od 15 kg ... iz tzv. „treće ture“ ... suštinski se pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja vezano za radnje okrivljenog Mersada Ljajića za koje je pravnosnažno osuđen i istom presudom obavezan da u budžet Republike Srbije solidarno sa okrivljenim Šerifom Mehmedovićem i svedokom saradnikom A.K. uplati novčani iznos od 712.500,00 eura u dinarskoj protivvrednosti - član 440. ZKP-a, što nije dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mersada Ljajića, u ovom delu, odbačen kao nedozvoljen.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                     Zoran Tatalović, s.r.