Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Gorana Kostića kao jedan od razloga za podnošenje zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 2. i 3. ZKP u vezi sa članom 468. ZKP, i s tim u vezi navodi da u pobijanim rešenjima nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, da su izreke pobijanih rešenja protivrečne razlozima, koji su u odnosu na okrivljenog Gorana Kostića nejasni ''konfuzni'' i u znatnoj meri protivrečeni pribavljenim dokazima, a iz kojih razloga podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, okrivljenom i braniocu nije dozvoljeno.

Nadalje, u zahtevu se ističe da je pravnosnažnim rešenjem učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP na štetu okrivljenog Gorana Kostića, pri čemu se samo formalno označava ova povreda, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali se ne ukazuje u čemu se ova povreda sastoji, dok se u obrazloženju zahteva navodi da je u prvostepenom rešenju izostalo konkretno obrazloženje na osnovu kojih dokaza sud utvrđuje da u odnosu na okrivljenog Gorana Kostića postoji opravdana sumnja da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, te da drugostepeno rešenje ne sadrži razloge o oceni osnovanosti žalbenih navoda u odnosu na okrivljenog Gorana Kostića i da je nejasno i nerazumljivo, obzirom da se u rešenju iznosi uopštena ocena za sve okrivljene o postojanju opravdane sumnje da su izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret.

Iz izloženih navoda, dakle, proizlazi da, i pored toga što branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP, u suštini pravnosnažno rešenje pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP), te da se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka (iz člana 438. stav 2. tač. 2. i 3. ZKP), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.