O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu - Posebnog odeljenja KPo1 br.244/10 od 03.12.2012. godine, pored ostalih, oglašeni su krivim okrivljeni Željko Vučeraković, Igor Samardžić, Dalibor Gavrilović i Bojan Milenković zbog izvršenja po jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a okrivljeni Igor Samardžić i zbog izvršenja jednog krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ.

Prvostepeni sud je za izvršenje navedenih krivičnih dela okrivljenima odmerio kazne primenom odredaba članova 56. i 57. KZ, tako što je osudio okrivljenog Željka Vučerakovića na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, okrivljenog Dalibora Gavrilovića na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, okrivljenog Bojana Milenkovića na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, dok je okrivljenog Igora Samardžića, pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne, i to za krivično delo iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 4 godine i 8 meseci, a za krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 6 meseci – osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. U ove kazne, okrivljenima je na osnovu člana 63. KZ, uračunato vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom Željku Vučerakoviću od 14.03.2009. do 03.12.2012. godine, okrivljenom Igoru Samardžiću od 14.03.2009. do 01.04.2011. godine, okrivljenom Daliboru Gavriloviću od 15.03.2009. do 15.06.2011. godine, a okrivljenom Bojanu Milenkoviću od 14.03.2009. do 15.06.2011. godine.

Na osnovu člana 87. KZ i člana 246. stav 7. KZ, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to opojne droge ... u količini od ... grama, jedne rolne providne ''streč'' folije i 4 kotura lepljive trake od okrivljenog Dalibora Gavrilovića, te jednog pištoljskog metka kalibra ..., jednog puščanog metka kalibra ... i 32 pištoljska metka kalibra ... od okrivljenog Igora Samardžića, kao i svih mobilnih telefona, kartice za mobilne telefone i svih kartica raznih telekomunikacionih mreža.

Na osnovu odredaba članova 261, 262. i 264. ZKP, okrivljeni su obavezani da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, plate troškove krivičnog postupka čiju će visinu sud utvrditi posebnim rešenjem, te da na ime paušala plate iznose od po 100.000,00 dinara svaki.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu - Posebnog odeljenja Kž1Po1 br.23/13 od 14-15.11.2013. godine, odbijene su kao neosnovane, između ostalog, žalbe Tužioca za organizovani kriminil, branioca okrivljenog Željka Vučerakovića – advokata B.B., okrivljenog Igora Samardžića i njegovog branioca – advokata V.Đ., okrivljenog Dalibora Gavrilovića i njegovog branioca – advokata B.B., te okrivljenog Bojana Milenkovića i njegovog branioca – advokata B.Đ., a presuda Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje KPo1 br.244/10 od 03.12.2012. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

-branilac okrivljenog Željka Vučerakovića – advokat B.B., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, zahtevajući da u skladu sa odredbom člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća i da istoj prisustvuje;

-branilac okrivljenog Igora Samardžića – advokat V.Đ., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, te povreda zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da se pobijane presude preinače, tako što će okrivljeni Igor Samardžić biti oslobođen od optužbe, uz istovremeni predlog da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje kazne okrivljenom odloži do konačne odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti;

-branioci okrivljenog Igora Samardžića – advokati J.T. i M.T., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i člana 485. stav 2. u vezi sa članom 68. stav 1. tačka 5. i članom 68. stav 1. tačka 10. ZKP, te u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 11. i članom 438. stav 2. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, te da se na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odlaže do konačne odluke po vanrednom pravnom leku;

-branilac okrivljenog Dalibora Gavrilovića – advokat D.C. zbog bitnih povreda odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, te iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, kao i zbog povrede člana 441. stav 4. u vezi sa članom 264. stav 4. ZKP, sa predlogom da ovaj sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred izmenjenim većem;

-branioci okrivljenog Bojana Milenkovića – advokati V.V. i A.Đ., na osnovu člana 485. stav 1. ZKP, ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovno suđenje, kako bi se učinjena povreda zakona ''otklonila kvalifikovanim neuropsihijatrijskim veštačenjem''.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahteve za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Željka Vučerakovića, Dalibora Gavrilovića, Igora Samardžića i Bojana Milenkovića, u delu u kojem se ukazuje na bitne povrede iz člana 438. stav 2. tačka 1. i 8. ZKP, na povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 3. ZKP i povrede člana 441. stav 4. ZKP, su neosnovani, dok su u ostalom delu nedozvoljeni, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Igora Samardžića – advokata J.T. i M.T., neblagovremen.

Neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Željka Vučerakovića, Dalibora Gavrilovića i Igora Samardžića ukazuje da su pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

S tim u vezi, u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Željka Vučerakovića, Dalibora Gavrilovića i Igora Samardžića navodi se da je pobijana presuda u najvećem delu zasnovana na sadržini prisluškivanih telefonskih razgovora okrivljenog Željka Vučerakovića, vođenih sa teritorije Crne Gore, sa karticom crnogorskog mobilnog operatera, i pored toga što nisu postojali zakonski uslovi da se prema okrivljenom Željku Vučerakoviću donese naredba o sprovođenju nadzora i snimanju telefonskih razgovora obzirom da je okrivljeni državljanin Crne Gore, te imajući u vidu da za snimanje telefonskih razgovora nije postojala saglasnost nadležnih organa Republike Crne Gore. Dakle, iznetim navodima zahteva ukazuje se da se pobijana presuda zasniva na nezakonitom dokazu.

Međutim, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani.

Iz spisa predmeta jasno proizilazi da se okrivljeni Željko Vučeraković u vreme sprovođenja mera nadzora nalazio na teritoriji Republike Srbije, a ne na teritoriji Republike Crne Gore, kako se to neosnovano ističe u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih.

Naime, iz iskaza stručnog lica D.S., koji je zaposlen u Upravi kriminalističke policije, u Odeljenju za elektronski nadzor, prvostepeni sud je utvrdio da se mere nadzora uspostavljaju i sprovode isključivo na osnovu naredbe suda, sa mogućnošću preduzimanja istih na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, i to za svaki razgovor, nad licem koje u tom slučaju postaje tzv. ''meta'', pri čemu su tehničke mogućnosti takve da se mera nadzora može sprovoditi i kada se osoba, koja koristi strani broj, nalazi na teritoriji neke druge države, a sagovornik u komunikaciji se nalazi na teritoriji Republike Srbije, tako da se nadzor nad licima koji su strani državljani i imaju telefonski broj stranog operatera može vršiti samo onda kada se ta lica nalaze na teritoriji Republike Srbije ili u pograničnom pojasu.

Istu povredu zakona, branioci okrivljenih Željka Vučerakovića i Igora Samardžića, neosnovano su isticali i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, međutim drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na stranama 8 i 9 presude izneo iscrpne i u svemu jasne razloge, koje i Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata kao pravilne, te ovaj sud u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Neosnovani su i navodi zahteva branilaca okrivljenih Igora Samardžića i Željka Vučerakovića, kojima se ukazuje da su pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. S tim u vezi, branilac okrivljenog Igora Samardžića u zahtevu navodi da je prvostepeni sud u toku postupka izveo kao dokaz čitanje presude kojom je pred Okružnim sudom u Novom Sadu Ilija Šljivar oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ u vezi sa događajem od 28.12.2008. godine, i na osnovu ove presude utvrdio činjenicu o ulozi okrivljenog Igora Samardžića u transportu opojne droge, nadalje ukazujući da ova presuda ne predstavlja validan dokaz protiv okrivljenog. I u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Vučerakovića, ukazuje se na istu bitnu povredu i ističe da je prvostepeni sud činjenice, na kojima je zasnovao presudu, utvrdio između ostalog i na osnovu presude Okružnog suda u Novom Sadu K br. 72/09, kojom je Ilija Šljivar oglašen krivim i osuđen za krivično delo koje je stavljeno na teret okrivljenom Željku Vučerakoviću, te da ova presuda ne može biti dokaz na kojem se može zasnivati presuda.

Međutim, izloženi navodi zahteva branilaca okrivljenih su, po oceni ovoga suda, neosnovani, obzirom da pravnosnažne presude nisu zasnovane na nezakonitom dokazu. Naime, istu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog Željka Vučerakovića, isticao je i u žalbi podnetoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, ocenio je ove žalbene navode neosnovanim i o tome na stranama 7 i 8 presude Kž1 Po1 br.23/13 od 14-15.11.2013. godine izneo jasne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge i upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Samardžića - advokata V.Đ., kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je okrivljenima, između ostalog, stavljeno na teret i izvršenje krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. KZ, te da je prilikom donošenja pobijane presude prvostepeni sud u bitnom zadržao opis radnji izvršenja iz optužnice, pri čemu okrivljene nije oglasio krivim niti oslobodio za ovo krivično delo, već je jednostavno izostavio tu pravnu kvalifikaciju iz izreke pobijane presude, iako je bio dužan da u odnosu na krivično delo iz člana 346. KZ donese oslobađajuću presudu, nalazeći da je na ovaj način sud učinio navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer nije u potpunosti rešio predmet optužbe.

Međutim, ni navodi zahteva u ovom delu ne mogu se prihvatiti kao osnovani. Ovo stoga što je u konkretnom slučaju teži – kvalifikovani oblik krivičnog dela iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg su okrivljeni oglašeni krivim, konzumirao krivično delo zločinačkog udruživanja iz člana 346. stav 1. u odnosu na okrivljenog Željka Vučerakovića, odnosno iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ u odnosu na okrivljene Igora Samardžića, Dalibora Gavrilovića i Bojana Milenkovića, što je pravilno konstatovao i prvostepeni sud u pobijanoj presudi. Krivično delo zločinačkog udruživanja, kao samostalno, podrazumeva zapravo vršenje radnji koje se tiču organizovanja grupe ili pripadništvo grupi koja vrši određena krivična dela, a što već predstavlja elemente krivičnog dela iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg su okrivljeni oglašeni krivim. Kako je istu povredu odredaba krivičnog postupka branilac isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, imajući u vidu da je drugostepeni sud u potpunosti prihvatio kao pravilne razloge iznete na strani 97 prvostepene presude i odbio ove žalbene navode kao neosnovane, te o tome na strani 7 drugostepene presude izneo jasne razloge, koje i ovaj sud u potpunosti prihvata kao pravilne, to na ove razloge Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Branioci okrivljenog Bojana Milenkovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako se to konkretno ne navodi u zahtevu, ukazuju na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP. Naime, branioci u zahtevu navode da su pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona, koja se ogleda u tome što je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ, iako je krivično delo izvršio u krajnjoj nuždi, jer je bio izložen teškim i ozbiljnim pretnjama upućenim od strane okrivljenog Zorana Gojkova i njegovih saučesnika. S tim u vezi, u zahtevu se ističe i da postojanje krajnje nužde u konkretnom slučaju isključuje postojanje predmetnog krivičnog dela zbog nepostojanja subjektivnog elementa u vidu voljnog elementa na strani okrivljenog, te da su i prvostepeni i drugostepeni sud ovu okolnost ignorisali prilikom donošenja odluke, na koji način su učinili navedenu povredu zakona.

Izloženi navodi zahteva su, po oceni ovoga suda, neosnovani, jer je okrivljeni Bojan Milenković, po nalogu organizatora Zorana Gojkova, preuzimao opojnu drogu od okrivljenih Zorana Gavrilovića i Dalibora Gavrilovića te je dalje predavao radi daljeg transporta i prodaje, pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svojih dela i upravlja svojim postupcima. Kako dakle, iz opisa radnje izvršenja dela proizilaze svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ zbog kojeg je okrivljeni Bojan Milenković oglašen krivim, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojim se ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona zbog nedostataka subjektivnih elemenata dela i voljnog elementa na strani okrivljenog, ocenjen neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenog Željka Vučerakovića, kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP u vezi sa članovima 97. i 98. KZ. Ovu povredu branilac okrivljenog vidi u tome što je prvostepeni sud, na strani 98 presude, prilikom obrazlaganja izrečenih sankcija, u odnosu na okrivljenog Željka Vučerakovića naveo da je između ostalog osuđivan i zbog istovrsnog krivičnog dela, i pored toga što se okrivljeni ima smatrati neosuđivanim. Prema navodima zahteva, u odnosu na okrivljenog je nastupila zakonska rehabilitacija shodno odredbama čl. 97. i 98. KZ, obzirom da su mu prethodnim presudama (iz 1991. i 1998. godine) izrečene uslovne osude, obe sa rokom proveravanja u trajanju od po jedne godine, te je prvostepeni sud konstatacijom da je okrivljeni osuđivan u pobijanoj presudi, učinio povredu zakona na štetu okrivljenog.

Međutim, izloženi navodi zahteva nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani. Naime, istu povredu krivičnog zakona, branilac okrivljenog Željka Vučerakovića isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa kako je drugostepeni sud, ocenjujući ove žalbene navode neosnovanim, u svojoj presudi, na strani 23, u poslednjem stavu, izneo iscrpne razloge zbog čega nalazi da se okrivljeni ne može smatrati neosuđivanim, koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Gavrilovića, u delu u kojem se ističe da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda člana 441. stav 4. u vezi sa članom 264. stav 4. ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je odluka o troškovima krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog Dalibora Gavrilovića, koji je obavezan na isplatu ovih troškova u iznosu od 100.000,00 dinara, doneta suprotno odredbi člana 264. stav 4. ZKP, jer sud nije imao u vidu imovinske prilike okrivljenog, te je donošenjem ove odluke ugrožena ne samo egzistencija okrivljenog, već i egzistencija članova njegove porodice.

Odredbom člana 264. stav 4. ZKP, propisano je da sud u odluci kojom rešava o troškovima, može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdržava.

Dakle, prilikom donošenja odluke o troškovima krivičnog postupka, sud je ovlašćen da, ukoliko smatra da su ispunjeni uslovi iz člana 264. stav 4. ZKP, okrivljenog oslobodi od troškova, međutim, sud nije u obavezi da donese ovakvu odluku, kako se to neosnovano ističe u zahtevu.

Kako je, dakle, odluka o troškovima doneta u svemu u skladu sa odredbom člana 264. stav 1. ZKP, to su navodi zahteva branioca okrivljenog Dalibora Gavrilovića, kojima se ukazuje da pravnosnažnom presudom učinjena povreda člana 441. stav 4. ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U preostalom delu, zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Gavrilovića, branioca okrivljenog Željka Vučerakovića i branioca okrivljenog Igora Samardžića –advokata V.Đ., odbačeni su kao nedozvoljeni.

Naime, ostalim navodima zahteva branilaca okrivljenih Dalibora Gavrilovića, Željka Vučerakovića i Igora Samardžića, ukazuje se na povrede odredaba iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te na pogrešnu ocenu dokaza, iz kojih razloga, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Naime, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Samardžića ističe se da je pravnosnažnom presudom povređen zakon, obzirom da je prvostepeni sud u odnosu na ovog okrivljenog prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji primenio odredbe člana 56. i 57. KZ o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma, pri čemu je kaznu ublažio samo za krivično delo iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a ne i za krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ. Na ovaj način, prema stavu branioca, prvostepeni sud je izreku presude učinio nerazumljivom i kontradiktornom samoj sebi, te dakle ukazuje na povrede iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, ali pobijajući činjenično stanje u odnosu na krivična dela zbog kojih je okrivljeni oglašen krivim, što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima i njihovim braniocima.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Vučerakovića se pobija nalaz i mišljenje sudskog veštaka – forenzičkog eksperta dr S.J. i ukazuje da se na osnovu njegovog nalaza ne može zaključiti da je upravo okrivljeni Željko Vučeraković bio sagovornik sa ostalim okrivljenima, dakle, ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, što takođe, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog po kom je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Najzad, i zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Gavrilovića u preostalom delu, ukazuje se na bitne povrede iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, navođenjem da je izreka presude nerazumljiva, protivrečna samoj sebi i datim razlozima, te isticanjem da u presudi nisu izneti razlozi o odlučnim činjenicama, te da su izneti razlozi nejasni. Osim toga, u zahtevu se ukazuje da prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji sud nije cenio sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, što sve takođe, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Stoga su podneti zahtevi u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Igora Samardžića – advokata J.T. i M.T., odbačen je kao neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukoliko nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5. ZKP.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljeni Igor Samardžić presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1Po1 br.23/13 od 14-15.11.2013. godine, prema stanju u spisima, primio dana 08.01.2014. godine, a da su branioci okrivljenog – advokati J.T. i M.T., zahtev za zaštitu zakonitosti podneli putem pošte dana 10.02.2014. godine, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev odbacio kao neblagovremen, obzirom da je podnet nakon zakonom propisanog roka od 30 dana.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci presude, a na osnovu odredaba člana 490. i 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu odredbe člana 487. stav 2. tačka 1. ZKP i 487. stav 1. tačka 1. ZKP, u delu u kojem su zahtevi odbačeni.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                     Predrag Gligorijević, s.r.