Presudom Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pkž 547/22 od 01.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog pravnog lica GG, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti pod brojem KTZ 861/23 od 18.09.2023. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude u odnosu na okrivljena odgovorna lica BB, VV, GG, članove nadzornog odbora i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva braniocu okrivljenih odgovornih lica, advokatu Hajrudinu Baltiću Šukriji, u smislu člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudima protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva je neosnovan, a iz sledećih razloga:

U zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva se navodi da je su pobijane presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, jer su izreke presuda nerazumljive, a razlozi presuda protivrečni izrekama, te nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da iz opisa privrednog prestupa, datog u izreci prvostepene presude, nije jasno vreme kada je nadzorni odbor održao sednicu na kojoj je usvojio finansijski izveštaj budući da se u izreci navodi datum 22.06.2021. godine, dok se u obrazloženju navodi da je sednica održana 21.06.2021.godine i time ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored iznetog, u pogledu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje da je u izreci drugostepene presude navedeno da se odbija žalba branioca okrivljenog pravnog lica GG, a u konkretnom slučaju radi se o fizičkom licu GG, članu nadzornog odbora, na koji način je i izreka drugostepene presude nerazumljiva.

Suprotno istaknutim navodima, iz spisa predmeta proizlazi da je izreka prvostepene presude Privrednog suda u Užicu Pk br 64/2022 od 07.11.2022. godine jasna u pogledu datuma kada je održana sednica Nadzornog odbora, a u kojoj je naveden datum 22.06.2021. godine. Dalje, u razlozima presude, u okviru interpretiranja iznetih navoda odbrane okrivljene GG navodi se datum 21.06.2021. godine, na koji datum se ukazuje u zahtevu, ali to ne čini izreku protivrečnu razlozima presude.

Stoga Vrhovni sud nalazi da pobijane pravnosnažne odluke nisu donete uz navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11 i 438. stav 2. tačka 2. ZKP

Po nalaženju Vrhovnog suda, navođenjem u izreci drugostepene presude Pkž 547/22 od 01.06.2023. godine, da se odbija kao neosnovana žalba branioca okrivljenog „pravnog lica“ GG učinjena je očigledno tehnička greška, a posebno imajući u vidu da je u uvodu presude navedeno da se rešava o žalbi branioca okrivljenog odgovornog lica GG i da je to jedina žalba koja je izjavljena protiv prvostepene presude o kojoj je odlučivao drugostepeni sud. Ovakva tehnička greška može se naknadno ispraviti na zahtev stranaka ili po službenoj dužnosti, u smislu člana 431.stav 1.ZKP kojim je propisano da greške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne greške u pisanju i računanju, nedostatke u obliku i nesaglasnosti overenog prepisa presude sa izvornikom presude ispraviće posebnim rešenjem predsednik veća, na zahtev stranaka ili po službenoj dužnosti.

Stoga su ocenjeni neosnovanim navodi javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva da je na ovaj način, postupanjem drugostepenog suda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca VJT-a navedeno je da je prvostepeni sud dao nepotpune i nejasne razloge u pogledu krivice za učinjeni privredni prestup na strani predsednika i članova nadzornog odbora, ukazujući da nadzorni odbor nije organ koji određuje programe i načine evidentiranja i vrste programa za prikazivanje finansijskog izveštaja, pa se ne može govoriti o odgovornosti ovog organa za istinito prikazivanje finansijskog izveštaja. Obrazlažući ovakav stav, tužilac ističe da, zbog načina na koji su vođene evidencije o potraživanjima i prirode samih evidencija o potraživanjima, nije bilo moguće utvrditi da li se u okviru iskazane ispravke potraživanja od kupaca u zemlji nalaze i ispravke koje se odnose na drugu analitičku evidenciju, što je bilo sporno, kao i da se evidencije potraživanja vode u dva programa koji nisu kompatibilni. Nadalje se navodi da preduzeće nije imalo pouzdan podatak o starosnoj strukturi potraživanja, jer računovodstveni program ista potraživanja računa više puta kad se vrši preknjižavanje sa računa na račun, što evidenciju čini nepouzdanim, pa su podaci iskazani u Bilansu stanja nepouzdani. Pored toga, u zahtevu se ističe da sud nije izveo kao dokaz izveštaj ovlašćenog revizora, koji nije utvrdio postojanje nepravilnosti u sastavu finansijskog izveštaja, niti je sud za to dao razloge. Prema stavu javnog tužioca VJT iznetom u zahtevu, Izveštaj nezavisnog revizora je u direktnoj suprotnosti sa zaključkom suda o postojanju privrednog prestupa, čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

U zahtevu se potencira da se u konkretnoj situaciji na strani predsednika, odnosno članova nadzornog odbora i njihovog postupanja radilo o stvarnoj zabludi, da su oni svi imenovani odlukom Skupštine 15.12.2020. godine, pred kraj kalendarske godine za koju je sačinjen finansijski izveštaj te da nisu imali vremena ni mogućnosti da se blagovremeno i valjano upoznaju sa poslovanjem i odlukama preduzeća kao i da nisu učestvovali u sačinjavanju finansijskog izveštaja, a da su punu veru poklonili kako stručnim službama i šefu tako i izveštaju nezavisnog revizora, što je sve dovelo članove nadzornog odbora u stvarnu zabludu. U zahtevu se zaključuje da prvostepeni sud u pogledu stvarne zablude nije dao valjane razloge, a izneti razlozi su neprihvatljivi i nejasni. Svim opisanim navodima tužilac pobija presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog suda, prvostepeni sud je zasnovao presudu Pk br 64/2022 od 07.11.2022. godine na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, navodeći u obrazloženju šta je iz kog dokaza utvrđeno i to na strani 8., stav treći, četvrti i peti, na stani 9.stav drugi i treći prvostepene presude te je, u skladu sa svojim ovlašćenjima ocenio dokaze i u obrazloženju presude dao jasne razloge na osnovu čega je izveo svoje zaključivanje.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud nalazi da su i u drugostepenoj presudi Pkž 547/22 od 01.06.2023. godine, dati jasni razlozi u obrazloženju te odluke, koji se zasnivaju na utvrđenom činjeničnom stanju i koji jasno opredeljuju stav suda o odgovornosti kako pravnog lica tako i odgovornih lica u pravnom licu, koji su oglašeni krivim.

Tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, po pitanju izrečene sankcije, međutim, navedenu povredu ne obrazlaže, pa zahtev u tom delu nema propisani sadržaj, te se Vrhovni sud u ocenu iste nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić