Presudom Privrednog apelacionog suda 10Pkž 497/22 od 17.05.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe predstavnika okrivljenog pravnog lica JKP “Vodovod” Šabac, žalba okrivljenog odgovornog lica AA i žalba branioca okrivljnog odgovornog lica, advokata Vladimira Hristovića i presuda Privrednog suda u Valjevu Pk. br. 141/22 od 12.09.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Vrhovni javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br. 769/23 od 21.09.2023. godine, zbog povrede zakona iz člana 437. stav 1. tačka 1) i 2) u vezi člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP i člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 110. stav 1., člana 56. i 59. Zakona o privrednim prestupima sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je postupajući u smislu člana 56. Zakona o privrednim prestupima („Službeni glasnik RS“, br. 101/2005) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca braniocu odgovornog lica, advokatu Vladimiru Hristoviću, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog odgovornog lica, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca je osnovan. Osnovano se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP.

Zakonom o privrednim prestupima članom 59. stav 1. propisano je da sudovi sude u prvom stepenu u veću sastavljenom od jednog sudije kao predsednika veća i dvojice sudija porotnika, dok je u stavu 2. propisano da za privredne prestupe za koje propisana novčana kazna za pravno lice ne prelazi iznos od 100.000,00 dinara u prvostepenom sudu sudi sudija pojedinac.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom pravnom licu i okrivljenom odgovornom licu stavljen na teret privredni prestup iz člana 46. stav 1. tačka 7. i stav 2. Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 30/2018) kojim je propisano da će se novčanom kaznom od 100.000,00 do 3.000.000,00 dinara kazniti pravno lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom, a za te radnje kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000,00 do 150.000,00 dinara.

Članom 110. Zakona o privrednim prestupima u stavu 1. propisano je da glavni pretres pred sudijom pojedincem može se održati u odsustvu javnog tužioca i u tom slučaju oštećeni ima pravo da na glavnom pretresu zastupa optužbu u granicama optužnog predloga, dok je stavom 2. propisano da ako na glavni pretres ne dođe oštećeni kao tužilac, iako je uredno pozvan, ni njegov punomoćnik, sud će rešenjem obustaviti postupak.

U konkretnom predmetu postupalo je veće sačinjeno od predsednika veća, sudije Milana Pantića i sudija porotnika Dragice Vuković i Milene Mazinjanin, kao članova veća, pri čemu glavnom pretresu koji su bili zakazani i održani 11.04.2022. godine i 11.05.2022. godine, nije prisustvovao javni tužilac već predstavnik Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz navedenih zakonskih odredbi jasno proizilazi da u situaciji kada se glavni pretres održava pred većem, a ne pred sudijom pojedincem isti se ne može održati bez prisustva javnog tužioca, što ne podrazumeva prisustvo predstavnika Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu.

Iz navedenih razloga osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca ukazuje da je na ovaj način pravnosnažnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, iz kog razloga je zahtev za zaštitu zakonitosti usvojen kao osnovan i pravnosnažne presude su ukinute i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje da bi u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi doneo pravilnu, jasnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić