Na osnovu člana 264. ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima i člana 27. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, osuđeno pravno lice obavezano je da plati troškove postupka na ime sudskog paušala u iznosu od 7.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pkž br.290/24 od 09.10.2024. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog pravnog lica „Frigo Žika“ DOO Ruma i okrivljenih odgovornih lica AA i BB – advokata Mitra Obradovića, pa je presuda Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici Pk 351/23 od 28.02.2024. godine preinačena tako što je protiv okrivljenog pravnog lica i okrivljenih odgovornih lica na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3. ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima odbijena optužba da su izvršili privredni prestup iz člana 68. stav 1. tačka 9. i stav 2. Zakona o transportu opasne robe.

Istom presudom određeno je da troškovi privrednog kaznenog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, samo protiv pravnosnažne presude Privrednog apelacionog suda Pkž br.290/24 od 09.10.2024. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi člana 37. stav 2. i člana 40. Zakona o privrednim prestupima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i utvrdi da je presudom Privrednog apelacionog suda Pkž br.290/24 od 09.10.2024. godine povređen zakon u korist okrivljenog pravnog lica i okrivljenih odgovornih lica.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva braniocu okrivljenog pravnog lica i okrivljenih odgovornih lica – advokatu Mitru Obradoviću, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih (član 488. stav 2. ZKP), nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pobijane presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da je pravnosnažnom presudom Privrednog apelacionog suda Pkž br.290/24 od 09.10.2024. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 37. stav 1. i člana 40. Zakona o privrednim prestupima.

Naime, Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom preinačio prvostepenu presudu i prema okrivljenima odbio optužbu, nalazeći da apsolutna zastarelost gonjenja kod privrednih prestupa nastupa po proteku 6 godina od dana izvršenja privrednog prestupa, odnosno u konkretnom slučaju 13.02.2024. godine, uz zaključak da je apsolutna zastarelost nastupila pre donošenja prvostepene presude i pre dostavljanja spisa drugostepenom sudu.

Odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima (“Službeni list SFRJ“, br. 4/77 ... 3/90, “Službeni list SRJ“, br. 27/92 ... 64/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05) propisano je da ako odredbama ovog zakona nije drugačije određeno, u postupku za privredne prestupe shodno će se primenjivati odredbe Zakona o krivičnom postupku, između ostalog, i o zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 419. do 424).

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o privrednim prestupima propisano je da zastarelost gonjenja za privredne prestupe nastaje kada proteknu tri godine od dana izvršenja privrednog prestupa, a stavom 2. tog člana propisano je da, izuzetno do odredbe stava 1. tog člana, za privredne prestupe u oblasti spoljnotrgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja, zastarelost gonjenja nastupa kada protekne pet godina od dana izvršenja privrednog prestupa.

Privredni prestup, čije je izvršenje okrivljenima stavljeno na teret optužnim aktom, spada u grupu privrednih prestupa iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja, kod kojih zastarelost gonjenja nastupa kada protekne pet godina od dana izvršenja prestupa, shodno citiranoj odredbi člana 37. stav 2. Zakona o privrednim prestupima, dok apsolutna zastarelost gonjenja nastupa kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za relativnu zastarelost gonjenja.

Naime, pojam spoljnotrgovinskog poslovanja definisan je odredbom člana 1. stav 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, kojim je propisano da je spoljnotrgovinsko - poslovanje spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.

U konkretnom slučaju, okrivljenima je stavljeno na teret da su kao učesnici u transportu opasne robe, u svojstvu primaoca – uvoznika postupali suprotno člana 11. stav 1. tačka 1), 2) i 3) i stavu 3. Zakona o trasportu opasne robe, te da su povodom uvoza robe iz Narodne Republike Kine, počinili privredni prestup iz člana 68. stav 1. tačka 9. i stav 2. Zakona o trasportu opasne robe, bliže opisan u dispozitivu optužnog akta.

Odredbom člana 40. Zakona o privrednim prestupima propisano je da se za tok i prekid zastarevanja gonjenja, zastarevanja izvršenja kazne ili zaštitnih mera za privredne prestupe, kao i za apsolutnu zastarelost, shodno primenjuju odredbe člana 96. i 99. KZ SFRJ o zastarevanju krivičnog gonjenja i zastarevanju izvršenja kazni i mera bezbednosti.

Odredbom člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika (koja je po sadržini identična odredbi člana 96. stav 6. KZ SFRJ), propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni predmetni privredni prestup izvršili dana 13.02.2018. godine, to u konkretnom slučaju apsolutna zastarelost gonjenja nastupa dana 13.02.2028. godine, a ne 13.02.2024. godine, kako je to navedeno u pobijanoj drugostepenoj presudi, te je donošenjem odluke da se prema okrivljenima na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3. ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima optužba odbija zbog nastupanja apsolutne zastarelosti, Privredni apelacioni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 37. stav 2. i člana 40. Zakona o privrednim prestupima, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva.

Stoga je Vrhovni sud usvojio kao osnovan podneti zahtev i, ne dirajući u pravnosnažnost odluka, shodno odredbi člana 493. ZKP, utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona u korist okrivljenog pravnog lica „Frigo Žika“ DOO Ruma i okrivljenih odgovornih lica AA i BB.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci presude, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković