Kzz P 5/2023 2.4.1.22.1.1.13; 2.1.9.1

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz P 5/2023
23.05.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Dubravke Damjanović, Svetlane Tomić Jokić i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u privredno- kaznenom postupku protiv okrivljenog pravnog lica „Conexio“ doo Beograd, zbog privrednog prestupa iz člana 215. stav 1. tačka 7. i stav 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 1567/22 od 28.03.2023. godine, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Privrednog suda u Beogradu Pk 7396/2017 od 13.05.2022. godine i Privrednog apelacionog suda Pkž 438/22 od 20.10.2022. godine u sednici veća održanoj dana 23.05.2023. godine, većinom glasova je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 1567/22 od 28.03.2023. godine, pa se u odnosu na okrivljeno pravno lice „Conexio“ doo Beograd, a po službenoj dužnosti i u odnosu na okrivljeno odgovorno lice AA, PREINAČUJU pravnosnažne presude Privrednog suda u Beogradu Pk 7396/2017 od 13.05.2022. godine i Privrednog apelacionog suda Pkž 438/22 od 20.10.2022. godine, tako što Vrhovni sud na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima prema okrivljenom pravnom licu „Conexio“ doo Beograd i okrivljenom odgovornom licu AA, sa podacima kao u spisima predmeta,

ODBIJA OPTUŽBU

da:

U periodu od 15.08.2015. godine do 15.02.2017. godine, iz svog sedišta u Beogradu, protivno članu 187. st.2, 3. i 5. Zakona o autorskim i srodnim pravima, nisu dostavili u propisanom roku Organizaciji SOKOJ, podatke o nazivu predmeta zaštite, učestalosti i obimu iskorišćavanja kao i drugim okolnostima koje su relevantne za obračun naknade koja se prema tarifi plaća, tako što Organizaciji nisu dostavili popis muzičkih dela za mesece jul 2015. godine – januar 2017. godine, koje su reemitovali preko kablovske mreže, na način i u formi određenoj opštim aktima Organizacije,

- čime bi izvršili privredni prestup iz člana 215. stav 1. tačka 7) i stav 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu Pk 7396/2017 od 13.05.2022. godine, okrivljeno pravno lice „Conexio“ doo Beograd i okrivljeno odgovorno AA, u vreme izvršenja prestupa stečajni upravnik okrivljenog pravnog lica, oglašeni su odgovornim zbog privrednog prestupa iz člana 215. stav 1. tačka 7. i stav 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima i osuđeni i to: okrivljeno pravno lice na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara, a okrivljena AA, kao odgovorno lice, na novčanu kaznu u iznosu od 4.000,00 dinara, koju su dužni da plate u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a da će se u protivnom naplata kazne za pravno lice izvršiti prinudnim putem, a za odgovorno lice AA, novčana kazna će se zameniti kaznom zatvora u trajanju od četiri dana. Okrivljeno pravno lice je obavezano da na ime troškova sudskog paušala plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pkž 438/2022 od 20.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog pravnog lica „Conexio“ doo Beograd– Novi Beograd, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda u delu odluke o odgovornosti okrivljenog pravnog lica, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 1567/22 od 28.03.2023. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 9. Zakona o privrednim prestupima i člana 136. Zakona o stečaju u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, sa predlogom da ovaj sud pobijane presude preinači tako što će okrivljeno pravno lice osloboditi od optužbe da je izvršilo predmetni privredni prestup ili da iste ukine u delu odluke o odgovornosti okrivljenog pravnog lica i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je, postupajući u smislu člana 56. Zakona o privrednim prestupima („Sl. glasnik RS“, br.101/2005), dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog pravnog lica, advokatu Radovanu Grboviću, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, jer je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi, prvostepena presuda uopšte nema razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, dok su razlozi drugostepene presude potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost presude.

Odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima propisano je da ako odredbama tog zakonika nije drugačije određeno, u postupku za privredne prestupe shodno će se primenjivati taksativno označene odredbe Zakonika o krivičnom postupku, a, između ostalog, i o zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 419. do 424).

Zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje se na povrede zakona propisane sada važećim Zakonikom o krivičnom postupku, koje su takođe bile propisane Zakonikom o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, br.70/01, 72/02 i „Sl. glasnik RS“, br.58/04...20/09 i dr. 72/09), na čiju primenu odredba člana 56. Zakona o privrednim prestupima upućuje, a koje su imale drugačiju numeraciju.

Po nalaženju ovog suda, osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi.

Iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 121/2015 od 05.05.2015. godine, otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Targo Telekom“ d.o.o i da je za stečajanog upravnika imenovana AA, nakon čega je stečajni postupak u odnosu na pravno lice „Targo Telekom“ d.o.o. u stečaju obustavljen rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 121/15 od 25.04.2019. godine, zbog prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, a AA imenovana za stečajnog upravnika stečajne mase „Targo Telekom“ d.o.o. Kupac stečajnog dužnika u registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima, registrovao je promene pravne forme, osnivača, članova i drugih podataka, uključujući i one vezane za promenu zakonskih zastupnika - BB i VV.

Nasuprot tome, iz izreke prvostepene presude proizlazi da je okrivljena AA, stečajni upravnik okrivljenog pravnog lica „Conexio“ doo Beograd, pri čemu okrivljeno pravno lice - „Conexio“doo Beograd, nije u stečaju, niti može imati stečajnog upravnika. Samim tim, okrivljena AA, kao imenovani zakonski zastupnik stečajne mase „Targo Telekom“ d.o.o ne može imati svojstvo stečajnog upravnika okrivljenog pravnog lica - „Conexio“doo Beograd, niti je u registru privrednog subjekta upisana kao zakonski zastupnik okrivljenog pravnog lica.

Shodno iznetom, sve navedeno izreku prvostepene presude čini protivrečnom samoj sebi, kako u odnosu na okrivljeno pravno lice - „Conexio“ doo Beograd, tako i u odnosu na okrivljeno odgovorno lice AA.

Pored iznetog, prvostepena presuda uopšte nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, jer je izostalo obrazloženje odluke u delu odgovornosti okrivljenog pravnog lica - „Conexio“doo Beograd, a drugostepeni sud i pored toga, nalazi da su razlozi prvostepene presude jasni, konkretni i nedvosmisleni.

Takođe, drugostepeni sud za svoju odluku u delu odgovornosti okrivljenog pravnog lica daje razloge koji su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a ovo iz sledećih razloga:

Odredba člana 24. Zakona o privrednim prestupima, na koju se u obrazloženju presude poziva drugostepeni sud, odnosi se na plaćanje novčane kazne izrečene pravnom licu, koje je prestalo da postoji nakon pravnosnažnosti presude, što ne odgovara konkretnoj pravnoj situaciji, u kojoj je u toku stečajnog i privredno- kaznenog postupka došlo do kupovine stečajnog dužnika, koji je prvobitno optužen za privredni prestup i što je u potpunoj suprotnosti sa navodima u obrazloženju drugostepene presude da, u konkretnom slučaju, pravno lice nije prestalo da postoji nakon sprovedenog postupka, jer pravni subjektivitet nije prestao.

Iz navedenog proizlazi da drugostepeni sud različito tumači identičnu procesnu situaciju, nalazeći u jednom slučaju da ima osnova za odgovornost pravnog lica – kupca stečajnog dužnika, pozivajući se na odredbu zakona koja se odnosi na obavezu plaćanja novčane kazne pravnog lica, koje je prestalo da postoji, a zatim svoj zaključak o postojanju privredno-kaznene odgovornosti obrazlaže navodeći da pravno lice u ovom slučaju nije prestalo da postoji.

Na opisani način, pobijanim pravnosnažnim presudama je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, na koju se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Po oceni ovoga suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima navodima da sud u toku glavnog pretresa nije primenio odredbe člana 108-113 Zakona o privrednim prestupima, kao i odredbe Zakonika o krivičnom postupku, koje se shodno primenjuju u smislu člana 56. Zakona o privrednim prestupima, a koje se odnose na prava okrivljenog i to pravo na odbranu, upoznavanje sa optužbom, pripremanje i davanje odbrane.

Iz spisa predmeta proizlazi da u predmetnom privredno-kaznenom postupku protiv okrivljenog pravnog lica „Conexio“ doo Beograd na glavni pretres nije pozvan predstavnik navedenog okrivljenog pravnog lica i njegov branilac, kojima nije dostavljen poziv i prepis optužnog predloga, niti im je ostavljeno vreme za pripremanje odbrane, a predstavnik okrivljenog pravnog lica nije saslušan na glavnom pretresu.

Na opisani način, po nalaženju ovog suda, sud je povredio načelo neposrednosti, prema kome okrivljenom, koji je dostupan sudu, ne može biti izrečena krivična sankcija, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani, u smislu člana 13. ZKP, na koji način je u predmetnom privredno-kaznenom postupku pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Zbog učinjenih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka pobijane pravnosnažne presude bi trebalo ukinuti i to: -

usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u odnosu na okrivljeno pravno lice „Conexio“ doo Beograd, a

-po službenoj dužnosti, u smislu člana 489. stav 2. ZKP, u odnosu na okrivljeno odgovorno lice AA, s obzirom da bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP – izreka prvostepene presude je protivrečna samoj sebi, postoji i u odnosu na okrivljeno odgovorno lice AA, u pogledu koje nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti.

Prema odredbi člana 37. stav 1. Zakona o privrednim prestupima, zastarelost gonjenja za privredne prestupe nastaje kad proteknu tri godine od dana izvršenja privrednog prestupa, dok je stavom 2. istog člana propisano da izuzetno od odredbe stava 1. tog člana, za privredne prestupe u oblasti spoljnotrgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja, zastarelost gonjenja nastaje kad protekne pet godina od dana izvršenja privrednog prestupa.

Odredbom člana 40. Zakona o privrednim prestupima, određeno je da se za tok i prekid zastarevanja gonjenja, zastarevanja izvršenja kazne ili zaštitnih mera za privredne prestupe, kao i za apsolutnu zastarelost, shodno primenjuju odredbe člana 96. i 99. Krivičnog zakona SFRJ, o zastarevanju krivičnog gonjenja, zastarevanju izvršenja kazni i mera bezbednosti.

Odredbom sada važećeg člana 104. stav 6. KZ (koja je po sadržini identična odredbi člana 96. stav 6. KZ SFRJ, na koju upućuje odredba člana 40. Zakona o privrednim prestupima), zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te da je kao vreme izvršenja privrednog prestupa opredeljen vremenski period od 15.08.2015. godine do 15.02.2017. godine, to je istekom dana 15.02.2023. godine nastupila apsolutna zastarelost gonjenja okrivljenih - okrivljenog pravnog lica „Conexio“ doo Beograd i okrivljenog odgovornog lica AA.

Nastupanjem apsolutne zastarelosti vođenja privredno kaznenog postupka isključena je svaka dalja procesna radnja u pravcu gonjenja okrivljenih za predmetni privredni prestup, pa je ukidanje pravnosnažnih presuda, bespredmetno, iz kojih razloga je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, pa je u odnosu na okrivljeno pravno lice „Conexio“doo Beograd, a po službenoj dužnosti, u smislu člana 489. stav 2. ZKP, i u odnosu na okrivljeno odgovorno lice AA, preinačio pobijane pravnosnažne presude, tako što je na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, prema okrivljenima odbio optužbu da su izvršili privredni prestup iz člana 215. stav 1. tačka 7. i stav 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Kako je prema okrivljenima odbijena optužba, to je Vrhovni sud odlučio da troškovi privredno-kaznenog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda na osnovu člana 265. stav 1. ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima.

Kod utvrđenih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, Vrhovni sud se, rukovodeći se konsekutivnim načinom ispitivanja pravnosnažne presude po ovom vanrednom pravnom leku, nije upuštao u ocenu povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 9. Zakona o privrednim prestupima i člana 136. Zakona o stečaju u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, takođe, ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić