Protiv navedene pravnosnažne presude, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 261/20 od 04.06.2020. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. u vezi člana 93. stav 1. i člana 158. stav 1, člana 159. i člana 160. stav 6. u vezi stava 1. i 2. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će prekršajni postupak protiv okrivljenog AA obustaviti na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon što je o sednici veća obavestio Republičkog javnog tužioca u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, održao sednicu veća, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. Zakona o prekršajima.

Ovo stoga što o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava i samih tih isprava, te zbog toga što prvostepeni sud nije primenio odredbe člana 93. stav 1. i člana 158. stav 1, člana 159. Zakona o prekršajima, i što je pogrešno primenio odredbe člana 160. stav 6. u vezi stava 1. i 2. Zakona o prekršajima, na koji način je povredio pravo na odbranu okrivljenog, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Odredbom člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se pre donošenja odluke okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete, te da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom AA dostava poziva radi saslušanja pokušana 21.06.2018.godine, na adresu selo ..., kada je na povratnici navedeno „nepotpuna adresa“, te da je izvršena provera adrese stanovanja preko PU Niš, a iz izveštaja PU Niš br.726/19 od 05.10.2019.godine je utvrđeno da je terenskom proverom ustanovljeno da okrivljeni stanuje u selu ..., Ulica ... bb, na kojoj adresi ima i prijavljeno prebivalište, nakon čega sud upućuje poziv u kom naznačuje adresu „..., ..., nema ulice bb“, a na koverti naznačuje adresu PR TR „BB“, ..., Bulevar ..., gde je na povratnici navedeno da je dostava pokušana dana 13.12.2019.godine, te da je „ostavljeno obaveštenje u sandučiću“, i da pismo nije moguće uručiti jer je „adresa nedovoljna“. Prekršajni sud u Nišu je dana 30.12.2019.godine doneo naredbu o isticanju pismena na oglasnoj tabli suda, u kojoj je navedeno da je okrivljenom AA ostavljeno obaveštenje da treba da preuzme pismeno u pisarnici Prekršajnog suda u Nišu u roku od 15 dana od dana 13.12.2019.godine kada je dostava pokušana. Dalje je navedeno da kako je rok od 15 dana protekao dana 27.12.2019.godine, a pismeno nije preuzeto, isto se ističe na oglasnu tablu suda 8 dana, počev od dana 30.12.2019.godine. Iz službene beleške postupajućeg sudije Prekršajnog suda u Nišu od dana 09.01.2020.godine je utvrđeno da je pismeno – poziv za izjašnjenje okrivljenog istaknuto na oglasnoj tabli suda počev od dana 30.12.2019.godine, uklonjeno sa oglasne table suda dana 08.01.2020.godine.

Iz navedenog proizilazi da okrivljenom nije uredno uručen poziv.

Međutim, prvostepeni i drugostepeni sud navode da se okrivljeni pozivima nije odazivao, niti je svoj izostanak opravdao, te da je izbegavao odazivanje sudu, a zbog čega su se prema stavu suda stekli uslovi za isticanje pismena – poziva, na oglasnoj tabli suda, shodno članu 160. stav 2. i 6. Zakona o prekršajima.

Dakle, u konkretnom slučaju, razlozi izneti u pobijanim presudama o odlučnoj činjenici – da je okrivljeni izbegavao prijem poziva, nisu osnovani, posebno imajući u vidu činjenicu da okrivljenom nije pokušana dostava pismena preko adrese selo ..., Ulica ... bb, na kojoj je prijavljen, a koja je navedena u izveštaju PU Niš broj 726/19 od 05.10.2019.godine, već na adresu selo ..., gde je na povratnici navedeno „nepotpuna adresa“ , pa onda na adresu PR TR „BB“, ..., Bulevar ..., na kojoj adresi nije bilo moguće izršiti urednu dostavu jer je na povratnici navedeneo da je „adresa nedovoljna“, a iz spisa predmeta proizilazi da je sud za ovu adresu saznao na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja od 02.03.2020.godine, dakle tri meseca nakon slanja poziva okrivljenom i isticanja pismena na oglasnu tablu suda. Na ovaj način pobijanom presudom je učinjena i povreda zakona iz člana 158. stav 1., i člana 159. stav 1. Zakona i prekršajima kojima je propisano da se pismeno za koje je u ovom zakonu određeno da se lično dostavlja, predaje neposredno licu kome je upućeno na adresu na kojoj je prijavljeno ili koju je saopštilo nadležnom organu prilikom otkrivanja prekršaja, odnosno da ako se dostavljanje vrši na radnom mestu lice kome se pismeno ima lično dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se može izvršiti predajom pismena licu ovlašćenom za prijem pošte ili bilo kom drugom licu koje je zaposleno kod istog poslodavca na istom mestu, a koja su dužna da prime pismeno, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno, što u konkretnom slučaju nije ispunjeno jer okrivljeni ni na jednoj od adresa na koje je sud slao pismena ista nije primio, a sud nikada nije slao pismeno na adresu na kojoj je okrivljeni prijavljen, u selu ..., Ulica ... bb, pa samim tim nije ni izvršena uredna dostava pismena okrivljenom.

Postupajući na ovaj način, prekršajni sud je učinio bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. Zakona o prekršajima, koje je u neposrednoj vezi sa povredom prava na odbranu (član 93. ZP) što se osnovano ističe u podnetom zahtevu, obzirom da mu poziv za saslušanje nije dostavljen, te mu nije ni data mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete, odnosno da iznese činjenice i dokaze koji mu idu u korist, uz pogrešan zaključak drugostepenog suda da su se stekli uslovi da se poziv okrivljenom istakne na oglasnoj tabli suda u smislu člana 160. stav 2. i 6. Zakona o prekršajima.

Zbog napred navedenih učinjenih bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka pobijanu presudu trebalo bi ukinuti, a predmet vratiti prvostepenom prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, odredbom članom 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a stavom 7. istog člana propisano je da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost.

Kako je prekršaj za koji je okrivljeni AA oglašen krivim učinjen dana 10.04.2018. godine, to je shodno odredbi člana 84. stav 7. Zakona o prekršajima apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka u konkretnom slučaju nastupila protekom dana 10.04.2020. godine, a iz kog razloga je Vrhovni kasacioni sud, budući da je pobijanu presudu trebalo ukinuti i predmet vratiti prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje, istu preinačio i primenom člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 6) u vezi člana 36. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Imajući u vidu da je protiv okrivljenog obustavljen prekršajni postupak, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, pa je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić