Istom presudom okrivljenom je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilima „B“ kategorije u vremenskom trajanju od tri meseca i izrečeno šest kaznenih poena koji će biti izvršeni po pravnosnažnosti odluke o kažnjavanju njihovim evidentiranjem u evidenciji o kaznenim poenima vozača od strane nadležne policijske stanice shodno odredbama člana 198. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Pored toga, okrivljeni je obavezan da plati paušal u iznosu od 1.000,00 dinara, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-101 Prž br. 1555/15 od 02.02.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac Ptz br. 128/15 od 08.04.2015. godine, zbog povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 2. u vezi člana 85. stav 1. i člana 81. ranije važećeg Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, broj 101/05, 116/08 i 111/09), s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pravnosnažne presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili pak da na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima preinači navedene presude i obustavi prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 77. u vezi člana 335. stav 1. tačka 85. u vezi člana 338. stav 1. tačka 55. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca se ističe da je pravnosnažna presuda doneta uz bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. ranije važećeg Zakona o prekršajima jer okrivljenom nije omogućeno da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, da lično prisustvuje i da se izjasni o izvedenim dokazima, pre svega o iskazu policijskog službenika na kojem po stavu Republičkog javnog tužioca sud zasniva odluku o krivici okrivljenog i zapisniku o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju, koji je okrivljeni odbio da potpiše. Postupajući na taj način, po stavu Republičkog javnog tužioca sud je povredio pravo okrivljenog na odbranu propisano odredbom člana 85. Zakona o prekršajima kao i načelo materijalne istine iz člana 81. istog zakona.

Pored toga, u zahtevu Republičkog javnog tužioca se ukazuje i na činjenicu da sud okrivljenom nije lično uručio nalog za davanje pisane odbrane, već ga je uručio bratu okrivljenog, zbog čega nije bilo zakonskih uslova za donošenje odluke bez izjašnjenja okrivljenog shodno odredbi člana 85. stav 1. ZOP-a

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 177. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, broj 101/05, 116/08 i 111/09) predviđeno je da ako sud, odnosno organ uprave koji vodi prekršajni postupak nađe da neposredno usmeno saslušanje nije potrebno s`obzirom na značaj prekršaja i podatke kojima raspolaže, može pozvati okrivljenog da svoju odbranu da pismeno. U takvom slučaju okrivljeni može svoju odbranu dati pismeno ili se lično javiti da usmeno bude saslušan.

Poziv okrivljenom radi davanja pismene odbrane se dostavlja shodno odredbama o dostavljanju pismena predivđenom članom 147. ZOP-a.

Odredbom člana 147. stav 4. ZOP-a propisano je, između ostalog, da ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti, dostavljač će pismeno predati nekome od njegovih punoletnih članova domaćinstva, koji je dužan da pismeno primi.

Iz spisa predmeta proizilazi da je poziv okrivljenom da svoju odbranu da pismeno, uručen punoletnom članu njegovog porodičnog domaćinstva, što predstavlja urednu dostavu u smislu navedene zakonske odredbe. Time je prvostepeni sud, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda okrivljenom dao mogućnost da svoju odbranu može dati pismeno ili se lično javiti da usmeno bude saslušan.

Neosnovano se u zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje na povredu prava na odbranu okrivljenog, i time na povredu odredbe člana 85. ZOP-a.

Odredbom člana 85. stav 1. ZOP-a propisano je da se pre donošenja odluke, okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom, dok je stavom 3. istog člana ZOP-a propisano da ako uredno pozvan okrivljeni ne dođe i ne opravda izostanak ili u određenom roku ne da pisanu odbranu, a njegovo ispitivanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, presuda se može doneti i bez ispitivanja okrivljenog.

Okrivljenom N.S. je na licu mesta, prilikom vršenja kontrole učesnika u saobraćaju predočen opis prekršaja, sa tačno navedenom količinom alkohola koja je utvrđena alkotestom, a zapisnik u kome su navedene činjenice i kvalifikacija prekršaja je okrivljenom tom prilikom uručen. U zapisnik je uneta i primedba okrivljenog koji je osporio stepen alkoholisanosti označen alkotestom.

Prema tome, okrivljeni je upoznat sa činjenicama i dokazima koji ga terete, a uredno je pozvan da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist. Time je okrivljenom omogućeno pravo na odbranu, a navod iz zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu povrede odredbe člana 85. stav 1. ZOP-a je neosnovan.

Okrivljeni, iako uredno pozvan, međutim, nije se pozivu odazvao, niti je dao pismenu odbranu, niti je opravdao izostanak. U skladu sa ovlašćenjem u smislu člana 85. stav 3. ZOP-a, prvostepeni sud je zaključio da ispitivanje okrivljenog nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, te je presudu doneo bez ispitivanja okrivljenog, zbog čega ne stoji ni povreda odredbe člana 85. stav 3. ZOP-a na koju se takođe neosnovano ukazuje.

Donoseći presudu, prvostepeni sud je, izveo dokaze kojima je raspolagao i presudu zasnovao na materijalnim dokazima, sadržini zapisnika o izvršenoj kontroli kao i iskazu svedoka koji je saglasan sa sadržinom zapisnika. Prema tome sud nije izveo ni jedan dokaz koji bi teretio okrivljenog, sa kojim okrivljeni nije bio upoznat, već je analizom izvedenih dokaza utvrdio činjenice koje su važne za donošenje zakonite odluke. Zbog toga je neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u pogledu povrede prava na utvrđivanje istine predviđenog članom 81. ZOP-a.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 287. stav 3. ZOP-a odbio zahtev kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                         Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                          Nevenka Važić,s.r.