Istiom presudom, određeno je da se prema okrivljenom izriču dva kaznena poena na osnovu člana 336. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, o čijem upisu će se starati nadležna PU nakon pravnosnažnosti presude.

Istovremeno, okrivljeni je obavezan da na ime troškova prekršajnog postupka – paušala plati iznos od 2.500,00 dinara, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu II- 204 Prž broj 5637/2020 od 28.05.2020. godine, presuda Prekršajnog suda u Zaječaru – Odeljenje u Sokobanji III-12 Pr 1329/19 od 24.02.2020. godine preinačena je u pogledu pravne kvalifikacije prekršaja, tako što je okrivljeni AA oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 331. stav 2. u vezi stava 1. tačka 7. u vezi člana 42. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, za koji prekršaj je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana prijema presude, a ukoliko to ne učini sud će na osnovu člana 315. Zakona o prekršajima odlučiti o načinu izvršenja neplaćene kazne. Istom presudom, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Kapuna, a presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 418/20 od 08.09.2020. godine zbog bitne povrede prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 223. stav 3., člana 279. stav 1. i člana 272. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude, a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili da preinači pobijane presude tako što će na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima obustaviti prekršajni postupak protiv okrivljenog AA, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka, te odrediti da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud održao je sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, te na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Po oceni ovoga suda, Republički javni tužilac osnovano u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim prekršajim presudama na štetu okrivljenog AA učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, jer sud nije primenio odredbu člana 223. stav 3. Zakona o prekršajima, obzirom da strankama u postupku nije dostavio pisani nalaz i mišljenje veštaka saobraćajno-tehničke struke. Istovremeno, sud je postupio i protivno odredbi člana 279. stav 1. Zakona o prekršajima, jer nije postupio po nalogu iz ukinutog rešenja drugostepenog prekršajnog suda, i na taj način povredio pravo odbrane okrivljenog, a što drugostepeni sud u žalbenom postupku nije ispravio, a što je sve uticalo na donošenje zakonitih i pravilnih presuda.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvostepeni prekršajni sud okrivljenog AA presudom III-12 Pr 2603/18 od 25.02.2019. godine oglasio odgovornim za prekršaj iz člana 332. stav 2. tačka 7. u vezi člana 42. stav 1. ZOBS-a te ga osudio na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara i 2 kaznena poena, koja presuda je usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, ukinuta i vraćena prvostepenom sudu na ponovni postupak, sa uputstvom da činjenično stanje pravilno i potpuno utvrdi tako što će naložiti da se izvrši veštačenje saobraćajne nezgode od strane veštaka saobraćajno-tehničke struke, kako bi se na pouzdan način utvrdilo da li je okrivljeni AA izazvao saobraćajnu nezgodu na način na koji se tereti, te sa nalazom veštaka upoznati okrivljenog i njegovog branioca, a po potrebi izvesti i druge dokaze.

U ponovnom postupku, prvostepeni prekršajni sud je odredio veštačenje veštaka saobraćajno-tehničke struke i za veštaka odredio Tadiju Ivanovića, koji je svoj nalaz i mišljenje dostavio sudu, nakon čega je sud doneo presudu III-12 Pr 1329/19 od 24.02.2020. godine, kojom je okrivljenog oglasio odgovornim za prekršaj iz člana 332. stav 2. tačka 7. u vezi člana 42. stav 1. ZOBS-a na putevima, te ga osudio na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara i izrekao mu 2 kaznena poena.

Međutim, u toku prekršajnog postupka, prvostepeni prekršajni sud nije primenio odredbu člana 223. stav 3. Zakona o prekršajima, koja propisuje da će se strankama u postupku dostaviti pisani nalaz i mišljenje veštaka, o kome se mogu izjasniti u roku od 15 dana. Kako prvostepeni sud pre donošenja pobijane presude okrivljenom nije dostavio nalaz i mišljenje veštaka, to je na ovaj način postupio protivno odredbi člana 223. stav 3. Zakona o prekršajima i odredbi člana 279. stav 1. Zakona o prekršajima, te učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, što se osnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Drugostepeni prekršajni sud, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, u razlozima svoje odluke se uopšte nije izjasnio na žalbene navode kojima se ukazuje na propust prvostepenog suda koji se ogleda u nedostavljanju nalaza i mišljenja veštaka saobraćajno-tehničke struke okrivljenom na izjašnjenje, pa je na ovaj način učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 272. stav 1. Zakona o prekršajima, jer nije ispitao presudu u delu u kojem se pobija žalbom, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne presude.

Zbog učinjenih bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka, koje su uticale na donošenje zakonite i pravilne odluke suda, pobijane prekršajne presude bi u konkretnom slučaju trebalo ukinuti i predmet vratiti na ponovno odlučivanje.

Međutim, kako je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti, niti voditi, ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana je propisano da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, imajući u vidu da je okrivljeni AA oglašen odgovornim za prekršaj koji je učinjen dana 30.06.2018. godine, to je shodno odredbi člana 84. stav 7. Zakona o prekršajima u konkretnom slučaju protekom dana 30.06.2020. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka.

Kako je usled ove okolnosti isključena svaka dalja procesna radnja u pravcu prekršajnog gonjenja okrivljenog za predmetni prekršaj, to je ukidanje pobijanih pravnosnažnih presuda bespredmetno, te se po pravilnoj primeni prava prekršajni postupak mora obustaviti.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio pobijane pravnosnažne presude tako što je na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 331. stav 2. u vezi stava 1. tačka 7. u vezi člana 42. stav 1.Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

S obzirom na ovako donetu odluku, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa svega izloženog a na osnovu odredbe člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić