U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u prekršajnom predmetu okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva PTZ. br. 411/2024 od 21.06.2024. godine, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prekršajnog suda u Trsteniku 3. Pr. br. 1366/23 od 11.01.2024. godine i Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-104 Prž. 4897/24 od 19.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 02.07.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva PTZ. br. 411/2024 od 21.06.2024. godine, pa se ukida pravnosnažna presuda Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-104 Prž. 4897/24 od 19.03.2024. godine i predmet vraća Prekršajnom sudu u Trsteniku na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Trsteniku 3. Pr. br. 1366/23 od 11.01.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je odgovornim zbog izvršenja prekršaja iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom redu i miru i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini, sud će na osnovu člana 315. Zakona o prekršajima posebnim rešenjem odlučiti o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne. Odlučeno je o troškovima prekršajnog postupka a kako je to bliže opredeljeno u izreci. U izreci presude naloženo je i da se ista dostavi braniocu okrivljenog, advokatu Dragošu Petrašinoviću i podnosiocu zahteva.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-104 Prž. 4897/24 od 19.03.2024. godine odbijena je neosnovana žalba okrivljenog AA i presuda Prekršajnog suda u Trsteniku 3. Pr. br. 1366/23 od 11.01.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva pod brojem PTZ. br. 411/2024 od 21.06.2024. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. i člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom prekršajnom sudu na ponovni postupak i odluku.

Nakon što je postupio, u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, Vrhovni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Prema stanju u spisima, povređeno je pravo na odbranu okrivljenog, obzirom da Prekršajni sud u Trsteniku prvostepenu presudu 3. Pr. br. 1366/23 od 11.01.2024. godine, nije dostavio braniocu okrivljenog.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni tokom prvostepenog prekršajnog postupka imao branioca, da je prvostepeni prekršajni sud dana 11.01.2024. godine doneo presudu 3. Pr. br. 1366/23, koja je okrivljenom dostavljena lično dana 07.02.2024. godine i da je okrivljeni lično dana 19.02.2024. godine izjavio žalbu. Dalje iz spisa prozlazi da je advokat Dragoš Petrašinović dana 26.01.2023. godine dostavio punomoćje za zastupanje okrivljenog, odnosno da je okrivljeni AA u prvostepenom postupku imao branioca.

Međutim, prvostepeni prekršajni sud nije dostavio prvostepenu presudu braniocu - advokatu Dragošu Petrašinoviću, iako je okrivljeni AA u toku trajanja prvostepenog postupka imao branioca i iako je u izreci prvostepene presude stavljena i dostavna naredba, kojom je naloženo da se ista dostavi i braniocu.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Članom 161. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu – dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim, a članom 246. stav 1. istog zakona propisano je da se pisano izrađena presuda dostavlja podnosiocu zahteva i okrivljenom po odredbama o dostavljanju tog zakona.

U skladu sa članom 259. stav 1 Zakona o prekršajima, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, dok je stavom 4. istog člana propisano da rok za žalbu teče od dana od kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

Imajući u vidu izneto, navedeni propust, odnosno nepostupanje prvostepenog prekršajnog suda da dostavi prvostepenu presudu angažovanom braniocu – advokatu, koji ima uredno punomoćje koje je blagovremeno dostavljeno prvostepenom sudu, imalo je za posledicu da je braniocu okrivljenog uskraćena mogućnost da, kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude prekršajnog suda, shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, podnese žalbu u korist okrivljenog.

Na opisani način je povređeno pravo odbrane okrivljenog u žalbenom postupku, što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje drugostepene odluke i učinjena je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. u vezi člana 259.stav 1.Zakona o prekršajima, a kako se to osnovano ističe u podnetom zahtevu.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, Vrhovni sud je, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva. Međutim, ovaj sud je ukinuo samo drugostepenu presudu (suprotno predlogu iz zahteva za zaštitu zakonitosti, obzirom da je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, učinjena nakon donošenja prvostepene presude, u žalbenom postupku) i predmet vratio prvostepenom sudu, da bi u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznesene u ovoj presudi, mogla biti doneta pravilna i na zakonu zasnovana odluka drugostepenog suda.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković