Ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu sud će istu okrivljenom zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan kazne zatvora, shodno članu 41. stav 1. Zakona o prekršajima.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Zaječaru, Odeljenje u Boljevcu IV-2 Pr 2574/22 od 04.03.2024. godine okrivljeni AA oglašen je odgovornim zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 47) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, opisanog pod tačkom 1. izreke, za koji mu je utvrđena novčana kazna u iznosu od 40.000,00 dinara, iz člana 330. stav 1. tačka 1) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima pod tačkom 2. izreke za koji mu je utvrđena novčana kazna u iznosu od 120.000,00 dinara i iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pod tačkom 3. izreke prvostepene presude za koji mu je utvrđena novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara pa je osuđen na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 170.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, a ukoliko to ne učini, sud će posebnim rešenjem odlučiti o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne.

Okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati iznos od 3.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Nišu II 211 Prž 7032/24 od 27.03.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Vrhovni javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 363/24 od 25.06.2024. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7) i stav 2. tačka 4) u vezi člana 110., člana 168. stav 2., člana 184. stav 2. tačka 2), člana 185. stav 1. i člana 272. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i delimično preinači pobijane presude, samo u pogledu vođenja prekršajnog postupka za prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tako što će za navedeni prekršaj, na osnovu odredbe člana 248. stav 1. tačka 2) i 6) Zakona o prekršajima, obustaviti prekršajni postupak, ne dirajući odluku prekršajnih sudova u odnosu na preostala dva prekršaja.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Vrhovnog javnog tužioca, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Vrhovni javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su donošenjem pobijanih presuda učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7) i stav 2. tačka 4) u vezi člana 110., člana 168. stav 2., člana 184. stav 2. tačka 2), člana 185. stav 1. i člana 272. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima.

Članom 264. stav 1. tačka 7) Zakona o prekršajima propisano je da bitna povreda odredaba prekršajnog postupka uvek postoji ako je presudu ili rešenje doneo sud koji zbog stvarne nenadležnosti nije mogao suditi u toj stvari (član 110). Stavom 2. tačka 4) istog člana propisano je da bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja je uticala ili je mogla da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude ili rešenja postoji ako sud u toku prekršajnog postupka ili prilikom donošenja odluke nije primenio ili je pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekršajnog postupka povredio pravo odbrane.

Iz spisa predmeta proizilazi da je PU Bor, prvostepenom prekršajnom sudu podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv okrivljenog AA, zbog tri prekršaja i to iz člana 331. stav 1. tačka 47), člana 330. stav 1. tačka 1) i člana 332a stav 1. tačka 21) sve u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, učinjena dana 15.04.2022. godine, nakon čega je prvostepeni prekršajni sud dana 01.09.2022. godine, doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka protiv okrivljenog zbog navedenih prekršaja, među kojima je i prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Odredbom člana 332a stav 1. tačka 21) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbi člana 268. stav 1., ukoliko je istekao rok važenja registracione nalepnice više od 30 dana.

Odredbom člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, prema kojoj su okrivljenom stavljena na teret sva tri prekršaja, propisano je da će se za prekršaj predviđen ovim zakonom, koji učini maloletnik (lice koje je navršilo 14 godina, a nije punoletno) kazniti i njegov roditelj, usvojilac, odnosno staralac ukoliko je učinjeni prekršaj posledica propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, kada su bili u mogućnosti da takav nadzor vrše.

Iz navedenog proizilazi da je za prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, citiranim zakonskim odredbama, propisana novčana kazna u fiksnom iznosu.

Shodno navedenom, a imajući u vidu da je rešenjem o pokretanju prekršajnog postupka, prvostepeni prekršajni sud obuhvatio i prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, to Vrhovni sud nalazi, da taj sud prilikom ispitivanja uslova za vođenje prekršajnog postupka, a pre donošenja rešenja o pokretanju prekršajnog postupka nije vodio računa o tome da je za navedeni prekršaj propisana sankcija - novčana kazna u fiksnom iznosu odnosno da postoje zakonski uslovi za izdavanje prekršajnog naloga, koji je u svakom slučaju povoljniji za okrivljenog.

Naime, sledstvena posledica situacije u kojoj je za učinjeni prekršaj zaprećena novčana kazna u fiksnom iznosu, jeste primena odredbi člana 168. stav 1. i 2. Zakona o prekršajima, u skladu sa kojima se za taj prekršaj ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, nego je nadležni organ mogao izdati prekršajni nalog.

Stoga je, imajući u vidu odredbu člana 110. Zakona o prekršajima, u skladu sa kojom je u obavezi da po službenoj dužnosti pazi „da li rešavanje predmeta spada u sudsku nadležnost“ i imajući u vidu odredbe člana 184. stav 1. i stav 2. tačka 2) Zakona o prekršajima, u skladu sa kojima će zahtev za pokretanje prekršajnog postupka odbaciti rešenjem ako utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka obzirom da ti uslovi ne postoje „kad sud nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka“, prvostepeni prekršajni sud bio u obavezi, umesto što je dana 01.09.2022. godine doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, i u odnosu na prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, da donese rešenje kojim se odbacuje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, u odnosu na taj prekršaj.

Kod napred navedenog, Vrhovni sud nalazi da je usled navedenih propusta u predmetnom prekršajnom postupku, na opisani način prvostepeni prekršajni sud učinio najpre bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7) Zakona o prekršajima, jer je presudu doneo i u odnosu na prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, iako zbog stvarne nenadležnosti nije mogao suditi u toj pravnoj stvari, shodno odredbi člana 100. Zakona o prekršajima, a zatim i bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, jer tokom postupka, pored nepravilne primene odredbi zakona na koje je već ukazano i to iz člana 110., 168. stav 1. i 2. i 184. stav 2. tačka 2) Zakona o prekršajima, taj sud nije pravilno primenio ni odredbu člana 185. stav 1. Zakona o prekršajima, po pitanju donošenja rešenja o pokretanju prekršajnog postupka i za navedeni prekršaj, kako se to osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca.

Opisanim suprotnim postupanjem, sud je povredio i pravo okrivljenog na odbranu iz člana 93. stav 1. u vezi člana 171. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima, a sve na štetu okrivljenog, budući da bi shodno navedenim odredbama, okrivljeni, primenom instituta prekršajnog naloga, uz citiranu pouku i upozorenje, mogao koristiti pogodnost oslobađanja plaćanja druge polovine izrečene novčane kazne ukoliko prihvati odgovornost za prekršaj i u roku od osam dana plati polovinu izrečene kazne, u skladu sa članom 173. stav 1. ovog zakona, a što mu je na opisani način, vođenjem prekršajnog postupka zbog prekršaja iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, onemogućeno i uskraćeno, na koji način je, po oceni Vrhovnog suda, takođe učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima.

Nadalje, odredbom člana 272. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima propisano je da drugostepeni prekršajni sud ispituje prvostepenu odluku u onom delu u kojem se pobija žalbom, ali mora uvek po službenoj dužnosti ispitati da li postoji bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 1) i tač. 6) do 14) ovog zakona.

Shodno navedenoj odredbi, a kako drugostepeni prekršajni sud, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, nije primenio odredbu člana 272. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima i po službenoj dužnosti ispitao prvostepenu presudu u pogledu nadležnosti za odlučivanje o navedenom prekršaju i primeni povoljnijeg propisa, to je na taj način i donošenjem drugostepene odluke učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, što je sve uticalo na donošenje zakonite i pravilne presude, kako to pravilno ukazuje Vrhovni javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Kako je, po oceni Vrhovnog suda, prekršajni sud, u odnosu na prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, postupao iako nije bio stvarno nadležni za postupanje (član 168. Zakona o prekršajima), te kako su prilikom donošenja odluke pojedine odredbe Zakona o prekršajima pogrešno primenjene i u toku prekršajnog postupka okrivljenom povređeno pravo odbrane, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, to Vrhovni sud nalazi da su sudovi pri donošenju pobijanih odluka učinili bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7. i stav 2. tačka 4. u vezi člana 110., 168. stav 2., 184. stav 2. tačka 2., 185. stav 1. i člana 272. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, kao i u vezi člana 93. stav 1. u vezi člana 171. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca, to bi pobijane presude u tom delu trebalo ukinuti i predmet u tom delu vratiti prvostepenom sudu na ponovno postupanje.

Međutim, kako se prema odredbi člana 248. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima prekršajni postupak završava rešenjem o obustavi kada sud utvrdi da nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka, te kako je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, te kako je okrivljeni AA u tački 3. prvostepene presude oglašen odgovornim za prekršaj koji je učinjen dana 15.04.2022. godine, to je, shodno odredbi člana 84. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima, u konkretnom slučaju protekom dana 15.04.2024. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka zbog prekršaja iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Nastupanjem apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka isključena je svaka dalja procesna radnja u pravcu prekršajnog gonjenja okrivljenog za predmetni prekršaj, pa je ukidanje pobijanih presuda u odnosu na prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, opisan u tački 3. prvostepene presude, bespredmetno, te je pravilnom primenom zakona, prekršajni postupak u odnosu na navedeni prekršaj obustavljen, kao u stavu II izreke ove presude.

U vezi sa tim, a kako je, s obzirom na ovaku odluku, prestala da postoji jedinstvena novčana kazna izrečena okrivljenom za prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 21) u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za prekršaje opisane pod tačkom 1. i 2. izreke prvostepene presude, za koje je oglašen odgovornim okrivljeni Vrhovni sud je preinačio pobijane presude tako što je okrivljenog, za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 47. u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, opisan pod tačkom 1. izreke prvostepene presude i prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 1. u vezi člana 318. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, opisan pod tačkom 2. izreke prvostepene presude osudio na jedinstvenu novčanu kaznu kao u stavu II izreke ove presude,.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca osnovan, pa je na osnovu članova 286. stav 1. i 287. stav 4. Zakona o prekršajima u vezi člana 248. stav 1. tačka 2) i 6) Zakona o prekršajima, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković