Presudom Prekršajnog suda u Prokuplju 2-Pr br.1493/14 od 09.12.2015. godine okrivljeni P.K. oglašen je odgovornim zbog izvršenja prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 10. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 dinara, koju je dužan da uplati u korist budžeta Republike Srbije u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a shodno članu 40. Zakona o prekršajima određeno da će se u suprotnom na osnovu člana 315. istog zakona posebnim rešenjem odlučiti o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne.

Istom presudom prema okrivljenom P.K. uz novčanu kaznu kumulativno je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom „V“ kategorije u trajanju od tri meseca na teritoriji Republike Srbije, shodno članu 338. stav 1. tačka 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 58. Zakona o prekršajima za koju je određeno da će je po pravnosnažnosti presude izvršiti nadležni organ.

Istom presudom okrivljenom P.K. kumulativno je izrečeno 6 kaznenih poena na osnovu člana 335. stav 1. tačka 20. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 48. Zakona o prekršajima i određeno da će se evidentiranje istih izvršiti od strane nadležnog organa po pravnosnažnosti presude shodno članu 198. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Navedenom presudom okrivljeni P.K. obavezan je da plati troškove prekršajnog postupka u paušalnom iznosu od 1.000,00 dinara, u korist budžeta Republike Srbije u istom roku kao i kaznu, sa istim pozivom na broj kao i kod kazne, pod pretnjom prinudnog izvršenja, shodno članu 140. stav 1. i stav 2. tačka 9, članu 141. stav 1. i članu 142. Zakona o prekršajima i članu 27. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje u Nišu II-207-Prž 204/16 od 26.01.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog P.K., i potvrđena presuda Prekršajnog suda u Prokuplju 2-Pr br.1493/14 od 09.12.2015. godine.

Protiv presude Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje u Nišu II-207-Prž br.204/16 od 26.01.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem Ptz 276/16 od 14.06.2016. godine zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev i ukine pobijanu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. ZPR („Službeni glasnik RS“, broj 65/13), obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je drugostepena presuda donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, jer je prvostepeni sud u toku prekršajnog postupka povredio pravo odbrane okrivljenog na taj način što prvostepenu presudu nije dostavio braniocu okrivljenog, a što je uticalo na zakonitu i pravilno donošenje odluke drugostepenog prekršajnog suda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni P.K. preko branioca podneo Prekršajnom sudu u Prokuplju pismenu odbranu dana 16.09.2015. godine, uz priloženo punomoćje kojim je advokata I.I. angažovao kao branilac u ovom prekršajnom postupku.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Prekršajnog suda u Prokuplju 2-Pr 1493/14 od 09.12.2015. godine, dostavljena samo okrivljenom P.K. a ne i njegovom braniocu, da je žalbu na prvostepenu presudu izjavio okrivljeni P.K. lično, i da je o toj žalbi odlučeno drugostepenom presudom.

Članom 93. stav 3. Zakona o prekršajima, između ostalog, propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere.

Odredbom člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ima više samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Članom 259. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju prvostepena presuda nije dostavljena braniocu okrivljenog P.K., već samo okrivljenom, a da drugostepeni sud nije uočio navedeni propust niti naložio prvostepenom sudu da ga otkloni, već je samo odlučio o žalbi koju je podneo okrivljeni lično, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, učinjena je povreda prava na odbranu okrivljenog P.K., pa je drugostepena presuda obuhvaćena bitnom povredom odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka drugostepenu presudu bi trebalo ukinuti i predmet vratiti drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, članom 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a stavom 7. istog člana propisano je da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost.

Kako je u konkretnom slučaju prekršaj za koji je okrivljeni P.K. oglašen odgovornim učinjen dana 30.05.2014. godine, shodno članu 84. stav 7. Zakona o prekršajima, apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka u konkretnom slučaju nastupila je dana 30.05.2016. godine, iz kog razloga je Vrhovni kasacioni sud, budući da je drugostepenu presudu trebalo ukinuti i predmet vratiti drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, prvostepenu i drugostepenu presudu preinačio i primenom člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima i prekršajni postupak protiv okrivljenog P.K. zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačak 10. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, obustavio.

Imajući u vidu da je protiv okrivljenog P.K. obustavljen prekršajni postupak, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda a na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi sa članom 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                               Zoran Tatalović, s.r.