Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 184/15 od 13.05.2015. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima učinjenih na štetu okrivljenog M.D., sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, delimično ukine pobijane presude u odnosu na okrivljenog M.D. i spise predmeta u tom delu vrati na ponovni postupak i odluku.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. ZPR (''Službeni glasnik RS'', broj 65/13), obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud razmotrio je spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima učinjenih na štetu okrivljenog M.D., obzirom da ovom okrivljenom nije data mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koje ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist. Naime, ovaj okrivljeni je dao pismenu odbranu izjašnjavajući se samo o sadržini zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, zbog prekršaja koji je u celosti negirao, a nije mu data prilika da se izjasni o iskazima svedoka – policijskih službenika i prvookrivljenog M.J., koji ga terete.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni M.D. u ovom prekršajnom predmetu dao pismenu odbranu dana 08.10.2014. godine izjašnjavajući se na navode iz zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, da je u svojoj odbrani negirao izvršenje prekršaja i da je kao svedoke predložio T.D. i M.S.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni M.J. saslušan u ovom prekršajnom predmetu dana 13.10.2014. godine, da je priznao izvršenje prekršaja, kao i da je u svojoj odbrani naveo da je okrivljeni M.D. izvršio prekršaj koji mu je stavljen na teret.

Iz spisa predmeta proizilazi da su svedoci M.S. i T.D. saslušani u ovom prekršajnom predmetu dana 06. i 14.11.2014. godine i da su naveli da je kritičnom prilikom okrivljeni M.D., vrativši se u kafanu rekao da ga je policija legitimisala i da su sačinili prekršajnu prijavu zbog prekršaja koji nije učinio.

Iz spisa predmeta proizilazi da su u ovom prekršajnom predmetu kao svedoci saslušani i policajci koji su u konkretnom slučaju sačinili prekršajnu prijavu – I.J. i J.R. i da su izjavili da je okrivljeni M.D. kritičnom prilikom izvršio prekršaj koji mu je stavljen na teret.

Odredobm člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se okrivljenom pre donošenja odluke mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Okrivljeni M.D. je u ovom prekršajnom postupku negirao izvršenje prekršaja, a obzirom da je odbranu dao pismeno, nije mu omogućeno da se izjasni o iskazu prvookrivljenog M.J. i iskazima svedoka policajaca I.J. i J.R., koji ga terete pa je pobijanim presudama povređeno pravo na odbranu ovog okrivljenog i učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi sa članom 93. stav 1. Zakona o prekršajima, u odnosu na okrivljenog M.D., a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, delimično ukinuo pobijane presude u odnosu na okrivljenog M.D., i u tom delu predmet vratio Prekršajnom sudu u Valjevu na ponovno odlučivanje na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, kao i člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                           Dragiša Đorđević, s.r.