Presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Kragujevcu Prž 8098/17 od 11.05.2017. godine, odbijena je žalba branioca okrivljenog kao neosnovana, a prvostepena presuda je potvrđena.

Republički javni tužilac je protiv navedenih pravnosnažnih presuda podigao zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 433/17 od 13.09.2017. godine, zbog bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) i 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili ih preinači tako što će na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, prekršajni postupak protiv okrivljenog zbog prekršaja iz člana 332. stav 2. u vezi stava 1. tačka 7) ZOBS-a na putevima obustaviti zbog nastupanja zastarelosti vođenja prekršajnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je pošto je prethodno o sednici veća obavestio Republičkog javnog tužioca u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, održao sednicu veća, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima, jer u razlozima o odlučinim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se u razlozima odluke navodi i zapisnika o iskazu okrivljenog.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je PU Užice Prekršajnom sudu u Užicu, Odeljenju u Čajetini, podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka dana 12.08.2015 godine protiv okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 332. stav 2. tačka 7. ZOBS-a na putevima, učinjenog 26.07.2015. godine, za koji prekršaj je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen odgovornim.

Prvostepeni sud je u drugom stavu na drugoj strani obrazloženja svoje presude, između ostalog, naveo da je okrivljeni uredno primio poziv, ali da u ostavljenom roku odbranu nije dostavio niti je pristupio radi saslušanja, a svoj izostanak nije opravdao, pa je presuda doneta na osnovu člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima, jer je ocenjeno da njegovo saslušanje nije nužno za utvrđivanje činjenica, koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.

Po nalaženju ovog suda navedeni razlozi dati u obrazloženju prvostepene presude su u suprotnosti sa stanjem u spisima predmeta.

Naime, u spisima predmeta nalazi se poziv prvostepenog suda od 18.08.2015. godine upućen okrivljenom da u roku od 10 dana od dana prijema poziva dostavi neposredno ili preko pošte pisanu odbranu o prekršaju opisanom u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka ili da se lično javi u istom roku sudu radi saslušanja, kao i dve vraćene koverte sa povratnicama o upućenom pozivu okrivljenom za davanje odbrane, koje ukazuju da poziv okrivljenom nije uručen, što je suprotno iznetim navodima obrazloženja prvostepene presude da je okrivljeni poziv uredno primio. Pored toga, iz spisa predmeta proizlazi i to da je prvostepeni sud dana 18.09.2015. godine, Prekršajnom sudu u Beogradu uputio zahtev za ukazivanje pravne pomoći za saslušanje okrivljenog sa napomenom da se, ukoliko se okrivljeni ne odazove pozivu ili izbegne prijem poziva, izda naredba za njegovo privođenje, te da je Prekršajni sud u Užicu pet puta urgirao kod Prekršajnog suda u Beogradu da postupi po navedenoj zamolnici i okrivljenog sasluša. Nakon toga, Prekršajni sud u Beogradu je dana 08.11.2016. godine saslušao okrivljenog koji je izneo svoju odbranu kojom ne priznaje odgovornost za predmetni prekršaj i potom zapisnik o saslušanju okrivljenog dana 05.12.2016. godine dostavio Prekršajnom sudu u Užicu, što je u suprotnosti sa citiranim navodima obrazloženja prvostepene presude da okrivljeni nije izneo svoju odbranu.

Dakle, iako iz spisa predmeta nesporno proizlazi da je okrivljeni u toku postupka saslušan prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi da to nije učinjeno, već da je odluka doneta bez njegovog saslušanja nalazeći da saslušanje okrivljenog nije nužno, koji razlozi su, po nalaženju ovog suda suprotni zapisniku o saslušanju okrivljenog Prekršajnog suda u Beogradu od 08.11.2016. godine. Po oceni ovoga suda, prvostepeni sud je na navedeni način učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena i bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, jer je sud u predmetnom prekršajnom postupku povredio pravo odbrane okrivljenog.

Članom 93. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenih zakonom.

Iz obrazloženja prvostepene presude u stavu 4. na strani 3 proizlazi da je prvostepeni sud odgovornost okrivljenog utvrdio na osnovu sadržaja navoda zapisnika o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju – vozila, izveštaja upućenom Osnovnom javnom tužiocu Užice, zapisnika o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode, uvidom u skicu lica mesta nezgode, fotodokumentaciju i na osnovu pisane izjave okrivljenog koju je dao neposredno nakon nezgode i izjave očevica nezgode i ceneći iskaz svedoka BB.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud povredio odredbu člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, jer pre donošenja svoje odluke okrivljenom nije dao mogućnost da se izjasni o svim dokazima koji ga terete – zapisniku o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju od 26.07.2015. godine koji okrivljeni nije ni potpisao, zapisniku o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode, skici lica mesta, fotodokumentaciji i svojoj izjavi koju je dao nakon saobraćajne nezgode kao i o izjavi svedoka VV datoj nakon predmetne saobraćajne nezgode koja potkrepljuje navode okrivljenog iznete pred Prekršajnim sudom u Beogradu. Pored toga, prvostepeni sud nije upoznao okrivljenog ni sa iskazom policijskog službenika BB, koji je u potpunosti prihvatio, iako ovaj svedok nije bio očevidac saobraćajne nezgode, već je samo posredno konstatovao dokaze koji okrivljenog terete.

Postupajući na navedeni način, prvostepeni sud je povredio pravo na odbranu okrivljenog i time učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom donošenja prvostepene presude učinio bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) i 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, koje povrede su uticale na donošenje zakonite i pravilne presude i koje bi dovele do ukidanja prvostepene presude. Navedene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka učinio drugostepeni sud potvrđivanjem prvostepene presude.

Međutim, imajući u vidu odredbu člana 84. stav 7. Zakona o prekršajima, kojom je propisano da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, te da je okrivljeni oglašen odgovornim za prekršaj, koji je izvršen 26.07.2015. godine, to je u smislu citirane zakonske odredbe dana 26.07.2017. godine, nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka.

Zbog svega navedenog, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio pobijane pravnosnažne presude, tako što je obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 332. stav 2. u vezi stava 1. tačka 7. i u vezi člana 42. stav 1. ZOBS-a na putevima.

S obzirom na ovako donetu odluku, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima odlučio da troškove prekršajnog postupka snosi sud.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić