Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz Pr 27/2018
11.09.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u prekršajnom predmetu okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 75. u vezi člana 247. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz 524/18 od 31.07.2018. godine, podnet protiv pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Prokuplju I-5Pr br.677/18 od 28.05.2018. godine u sednici veća održanoj dana 11.09.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
USVAJA SE, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz 524/18 od 31.07.2018. godine, kao osnovan, pa se PREINAČUJE pravnosnažna presuda Prekršajnog suda u Prokuplju I-5Pr br.677/18 od 28.05.2018. godine, tako što se okrivljeni AA, na osnovu člana 250. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima
OSLOBAĐA OD ODGOVORNOSTI
-da je dana 22.02.2018. godine u 17,00 časova u ..., Opština ..., na državnom putu 2A reda broj .., kao vlasnik traktora „Tafe“ registarske oznake ..., isto dao na upravljanje licu BB, a da isti ne poseduje vozačku dozvolu one kategorije kojom upravlja, Čime bi izvršio prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 75. u vezi člana 247. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Prokuplju I-5 Pr br. 677/18 od 28.05.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je odgovornim zbog izvršenja prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 75. u vezi člana 247. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 dinara, a na osnovu člana 40. Zakona o prekršajima obavezan je da izrečenu novčanu kaznu plati na žiro račun u korist budžeta Republike Srbije, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, a u suprotnom određeno je da će sud na osnovu člana 315. Zakona o prekršajima posebnim rešenjem odlučiti o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne.
Istom presudom na osnovu člana 140. stav 1. i stav 2. tačka 9, člana 141. stav 1. i člana 142. Zakona o prekršajima u vezi sa članom 27. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, okrivljeni AA je obavezan da na ime troškova prekršajnog postupka plati paušalni iznos od 1.500,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom naplate prinudnim putem. Protiv navedene presude nije izjavljena žalba.
Protiv navedene pravnosnažne presude, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem Ptz 524/18 od 31.07.2018. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi stava 6. stav 2. Zakona o prekršajima i povrede materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i ukine pravnosnažnu presudu i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.
Osnovano sa zahtevom za zaštitu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanom presudom povređen član 6. stav 2. Zakona o prekršajima jer je u vreme kada je doneta prvostepena presuda bio na snazi Zakon o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ broj 24/18“ od 26.03.2018. godine koji je stupio na snagu 03.04.2018. godine), kojim je brisana odredba člana 331. stav 1. tačka 75. ranije važećeg zakona koja je sankcionisala postupanje suprotno odredbi člana 247. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa samim tim radnja okrivljenog kao vlasnika vozila iz člana 247. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nije bila sankcionisana kao prekršaj. Prema navodima zahteva, pogrešnom primenom člana 6. stav 2. ZPR učinjena je povreda materijalnog prava u smislu odredbe člana 265. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima i učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima.
Odredbom člana 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ broj 41/09...32/13) koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, bilo je propisano kažnjavanje za prekršaj lica koje postupi suprotno, pored ostalog i odredbi člana 247. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojom je između ostalog propisano, da fizičko lice, vlasnik, odnosno korisnik vozila ne sme dati vozilo na upravljanje licu koje pored ostalog nema vozačku dozvolu odgovarajuće kategorije.
Zakonom o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ broj 24/18 od 26.03.2018. godine, koji je stupio na snagu 03.04.2018. godine) brisana je odredba člana 331. stav 1. tačka 75. navedenog zakona koja je sankcionisala postupanje suprotno odredbi člana 247. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Navedeni zakon bio je na snazi u vreme donošenja prvostepene presude 28.05.2018. godine.
Odredbom člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima propisano je da ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca.
Pravilnom primenom člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, a imajući u vidu da je u toku prekršajnog postupka promenjen zakon, prvostepeni sud je okrivljenog AA morao osloboditi odgovornosti za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 75. u vezi člana 247. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ broj 47/09...32/13) koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, jer je u toku trajanja prekršajnog postupka taj zakon promenjen u korist okrivljenog i odredba člana 331. stav 1. tačka 75. koja je sankcionisala postupanje suprotno odredbi člana 247. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je brisana, tako da radnje okrivljenog AA, kao vlasnika vozila iz člana 247. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nije bila sankcionisana kao prekršaj.
Imajući u vidu da prvostepeni sud nije postupio na navedeni način, učinjena je povreda materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima i učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, kako je se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan preinačio presudu prekršajnog suda u Prokuplju I-5-Pr br. 677/18 od 28.05.2018. godine i okrivljenog AA oslobodio od odgovornosti jer delo za koje se tereti po propisu nije prekršaj.
Odluku o troškovima prekršajnog postupka Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršaju, pa budući da je okrivljeni AA oslobođen od odgovornosti, određeno je da troškovi prekršajnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava.
Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Tatjana Milenković,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić