Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ.br. 678/20 od 21.10.2020. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima i povrede materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili iste preinači tako što će prema okrivljenom AA, obustaviti prekršajni postupak i odlučiti da troškovi prekršajnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima i povredu materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima.

Naime, izrekom prvostepene presude, radnja prekršaja koja je okrivljenom stavljena na teret, opisana je na sledeći način: „Što je dana 08.02.2018. godine u 08,52 časova, upravljajući putničkim vozilom ... vozač nepoznatog identiteta se kretao ... čime je izvršio prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8. ZOBS-a na putevima, a vlasnik navedenog vozila AA do dana 03.08.2018. godine nije postupio po zahtevu policijskog službenika i u ostavljenom roku od 8 dana (poziv primljen dana 25.07.2018. godine) iako je bio u obavezi, nije dostavio potpune i tačne podatke lica na osnovu kojih se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom dana 08.02.2018. godine u 08,52 časova“ čime je postupio protivno članu 247. stav 1. ZOBS-a na putevima, i učinio prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23. istog zakona.

U obrazloženju svoje presude, prvostepeni sud navodi da je uvidom u fotokopiju povratnice poziva utvrđeno da je poziv adresiran na adresu okrivljenog i uredno dostavljen dana 25.07.2018. godine, kao i da navodi odbrane okrivljenog da nije bio obavešten o pozivu nisu prihvaćeni iz razloga što je poziv stigao na adresu okrivljenog u njegov objekat i primilo ga je lice koje od strane okrivljenog ovlašćeno za prijem pismena (strana 2 stav 4 i 5 obrazloženja prvostepene presude).

Iz navedenog proizilazi da okrivljeni nije lično primio poziv dana 25.07.2018. godine, koji mu je upućen od strane policijskog službenika PS Valjevo da dostavi podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom i učinilo prekršaj, već je taj poziv primilo drugo lice.

Imajući u vidu da poziv okrivljenom AA da, u ostavljenom roku od 8 dana od dana prijema poziva policijskom službeniku PS Valjevo dostavi podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom, nije dostavljen lično okrivljenom, već trećem licu, odnosno da dostavljač uopšte nije poziv dostavio okrivljenom, što je suprotno odredbi člana 75. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je propisano da je lično dostavljanje obavezno kada od dana dostavljanja počinje da teče rok koji ne može da se produži i da je lično dostavljanje obavezno kada je to zakonom predviđeno, to je nejasan stav drugostepenog prekršajnog suda da je prvostepena odluka pravilna i da je okrivljenom uredno dostavljen poziv dana 25.07.2018. godine.

Obzirom da prvostepeni prekršajni sud u svojoj odluci uopšte nije naveo razloge o odlučnoj činjenici da li je okrivljeni lično primio poziv, od čijeg prijema i teče njegova obaveza (rok) za dostavljanje podataka, dok je drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke u odnosu na činjenicu da okrivljeni nije primio lično poziv naveo potpuno nejasne razloge, prihvatajuću razloge prvostepenog suda, to su prvostepeni i drugostepeni prekršajni sud učinili bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima, jer nisu naveli razloge o odlučnim činjenicama - da li je i kada okrivljenom kao vlasniku putničkog vozila dostavljen poziv da neposredno ili u pisanoj formi u ostavljenom roku dostavi podatke o identitetu lica koje je upravljalo tim vozilom.

Imajući u vidu radnju izvršenja predmetnog prekršaja – a koja se odnosi na dostavljanje podataka o identitetu lica koje je upravljalo vozilom u roku od 8 dana od dana prijema poziva, pri činjenici da iz spisa predmeta jasno proizilazi da okrivljeni nije lično dobio poziv, to su prekršajni sudovi u konkretnom slučaju pogrešno primenili i odredbe kojima se određuje da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekršaj, na koji način su učinili i povredu materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka i povrede materijalnog prava, na koje se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev usvojio iz kojih razloga bi pobijane pravnosnažne presude trebale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, kako je okrivljeni prekršaj koji mu je stavljen na teret, prema izreci prvostepene presude, učinio dana 03.08.2018. godine, to je dana 03.08.2020. godine, nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, shodno odredbi člana 84. stav 1. i stav 7. Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana propisano je da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost.

Shodno iznetom, kako se zastarelost prekršajnog gonjenja računa od dana učinjenog prekršaja, to je u konkretnom slučaju zastarelost nastupila dana 03.08.2020. godine, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude, tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog AA obustavio na osnovu člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima.

Imajući u vidu da je protiv okrivljenog obustavljen prekršajni postupak, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, te ja na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić