Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem PTZ 437/21 od 09.08.2021. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, tako što će prema okrivljenom AA na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima, obustaviti prekršajni postupak za prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 11. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i odlučiti da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Na sednici veća, o kojoj je, u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, jer je prilikom donošenja prvostepene presude povređeno pravo na odbranu okrivljenog, koju povredu nije otklonio ni drugostepeni sud, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonitih i pravilnih presuda. Nadalje, u zahtevu se navodi, da je u odnosu na prekršaj za koji je okrivljeni AA oglašen odgovornim koji je izvršen 28.04.2019. godine, shodno članu 84. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima, dana 28.04.2021. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, zobg čega bi prema okrivljenom AA, preinačavanjem pobijanih presuda trebalo obustaviti prekršajni postupak i odrediti da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je po izdatom prekršajnom nalogu Policijske uprave Beograd, okrivljeni AA podneo Prekršajnom sudu u Beogradu zahtev za sudsko odlučivanje, dostavljajući pisanu odbranu u kojoj je naveo da u celosti osporava navode izdatog prekršajnog naloga, nakon čega je Prekršajni sud 28.11.2019. godine doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka i istog dana zatražio od izdavaoca prekršajnog naloga-Policijske uprave za Grad Beograd, Uprave saobraćajne policije dostavljanje dokaza kojima raspolaže izdavalac prekršajnog naloga za prekršaj koji je okrivljenom stavljen na teret, nakon čega je Policijska uprava za Grad Beograd, Uprava saobraćajne policije, Odeljenje za saobraćajne prekršaje i prekršajni postupak aktom 03.15.4.3.3 br 8-1833/19 od 13.12.2019. godine dostavila prvostepenom sudu raspoložive dokaze – fotografije predmetnog prekršaja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je nakon toga prvostepeni prekršajni sud primio i akt Sekretarijata za javni prevoz, Sektora za auto-taksi prevoz Gradske uprave, Grada Beograda XXXIV-06 br. 344.1-340/19 od 08.01.2020. godine u kome se navodi: „uvidom u informacioni sistem Sektora za auto-taksi prevoz, obaveštavamo Vas da AA obavlja taksi delatnost vozilom marke „...“, ..., ..., registracionih oznaka ... od ...2019. godine, kada mu je izdata potvrda o kategorizaciji i klasifikaciji taksi vozila“.

Iz spisa predmeta dalje proizilazi da je prvostepeni prekršajni sud, bez upoznavanja okrivljenog sa prikupljenim dokazima, dana 22.01.2020. godine doneo presudu kojom je okrivljenog AA oglasio odgovornim za prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 11. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osudio ga na novčanu kaznu, a u razlozima ove presude navedeno je između ostalog, da prema podacima Informacionog sistema Sektora za auto-taksi prevoz Gradske uprave Grada Beograda okrivljenom AA je izdata potvrda o kategorizaciji i klasifikaciji vozila za vozilo registrarskih oznaka ..., te on ovim vozilom sme da obavlja javni prevoz i sme da se kreće saobraćajnom trakom namenjenom za vozila kojima se vrši javni prevoz, iz čega proizilazi da je iz navedenog uverenja sud utvrdio prekršajnu odgovornost okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizilazi da prvostepeni sud okrivljenog nije upoznao sa napred navedenim dokazima koji ga terete, niti na bilo koji način pozvao okrivljenog da se izjasni na priložene dokaze ili da te dokaze dostavi okrivljenom na izjašnjenje, već je doneo presudu, a drugostepeni sud nije ispitao prvostepenu presudu u delu povrede prava na odbranu u smislu člana 93. Zakona o prekršajima, što je suprotno odredbi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, koja propisuje da se pre donošenja odluke okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokazi koji mu idu u korist.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni prekršajni sud je prilikom donošenja presude učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima i na taj način povredio pravo na odbranu okrivljenog, kome nije data mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i o onima koje mu idu u korist, koju povredu nije otklonio ni drugosteni prekršajni sud, a to je bilo od uticaja na donošenje zakonitih i pravilnih presuda.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca bi trebalo uvažiti kao osnovan i ukinuti prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Međutim, kako je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti, niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a stavom 7. istog člana je propisano da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, te kako je okrivljeni AA oglašen odgovornim za prekršaj koji je učinjen dana 28.04.2019. godine, u konkretnom slučaju, protekom dana 28.04.2021. godine, nastupila je apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, zbog čega je svaka dalja procesna radnja u pravcu prekršajnog gonjenja okrivljenog za predmetni prekršaj isključena, pa je ukidanje prvostepene i drugostepene presude bezpredmetno.

U skladu sa napred iznetim, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio pobijane presude, tako što je na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog Nikole Todorovića zbog prekršaja iz člana 333. stav 1. tačka 11. u vezi člana 34. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

S obzirom na ovako donetu odluku, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima, odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                           Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić