Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž 5509/22 od 14.03.2022. godine odbijena je žalba podnosioca zahteva Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Policijske uprave za grad Beograd kao neosnovana i presuda Prekršajnog suda u Beogradu Pr 94337/20 od 29.10.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 309/22 od 23.06.2022. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i najpre preinači pobijane presude, tako što će prema okrivljenom AA na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima obustaviti prekršajni postupak za prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 1) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, opisanog pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka, a potom ukine pobijane presude za prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 1) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: ZOBS na putevima), opisanog pod tačkom 2. izreke prvostepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Na sednici veća o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima jer je prilikom donošenja presude prvostepeni sud povredio pravo na odbranu okrivljenog, koju povredu nije otklonio ni drugostepeni sud, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonitih i pravilnih presuda.

Osim toga, osnovano Republički javni tužilac u zahtevu navodi da je u odnosu na prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 1) ZOBS na putevima, za koji je okrivljeni AA oglašen odgovornim u tački 1. izreke prvostepene presude, a koji je učinjen 02.06.2020. godine, u smislu člana 84. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima, istekom dana 02.06.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA u toku vođenja prekršajnog postupka pred Prekršajnim sudom u Beogradu Pr 94337/20, nakon donošenja prvostepene presude od 29.10.2021. godine, angažovao branioca, advokata Ivana Miletića, koji je u prilogu podneska od 16.11.2021. godine koji je sudu dostavljen 18.11.2021. godine, dostavio punomoćje izdato od strane okrivljenog kojim je ovlašćen da ga brani, zastupa i preduzima sve pravne radnje u navedenom prekršajnom postupku.

Prekršajni sud u Beogradu je, prema stanju u spisima predmeta, presudu Pr 94337/20 od 29.10.2021. godine, dostavio samo okrivljenom i to 06.12.2021. godine, ali ne i braniocu okrivljenog, advokatu Ivanu Miletiću, iako je branilac uredno izdato punomoćje okrivljenog sudu dostavio 18.11.2021. godine. Protiv prvostepene presude žalbu je izjavio samo podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka Ministarstvo unutrašnjih poslova, DP, PU za grad Beograd o kojoj je drugostepeni sud odlučivao.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Članom 161. stav 1. istog zakona, propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu – dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim, a prema članu 259. stav 1. Zakona, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud svoju presudu nije dostavio braniocu okrivljenog AA, advokatu Ivanu Miletiću, i na taj način je povredio pravo odbrane okrivljenog.

Navedeni propust imao je za posledicu da je braniocu okrivljenog uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude prekršajnog suda, shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, podnese žalbu u korist okrivljenog. Time je povređeno pravo odbrane okrivljenog AA, što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje odluke.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud ne dajući mogućnosti braniocu okrivljenog AA da podnese redovni pravni lek protiv prvostepene presude, donošenjem pobijane presude učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima na štetu okrivljenog, koju povredu nije otklonio ni drugostepeni sud, a što se osnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka zahtev za zaštitu zakonitosti bi trebalo usvojiti kao osnovan i predmet vratiti prvostepenom prekršajnom sudu radi dostavljanja prvostepene presude braniocu okrivljenog u smislu člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima.

Međutim, kako je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, te kako je okrivljeni AA u tački 1. prvostepene presude oglašen odgovornim za prekršaj koji je učinjen dana 02.06.2020. godine, to je, shodno odredbi člana 84. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima, u konkretnom slučaju protekom dana 22.06.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka.

Nastupanjem apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka isključena je svaka dalja procesna radnja u pravcu prekršajnog gonjenja okrivljenog za predmetni prekršaj, pa je ukidanje pobijanih presuda u odnosu na prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 1) ZOBS na putevima, opisan u tački 1. prvostepene presude, bespredmetno, te se pravilnom primenom prava prekršajni postupak u ovom delu mora obustaviti.

Shodno svemu navedenom, zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u pogledu prekršaja opisanog pod tačkom 1. izreke prvostepene presude i drugostepene presude u delu koji se odnosi na taj prekršaj, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pobijane presude tako što je prema okrivljenom AA, zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 1) ZOBS na putevima, za koje je oglašen odgovornim u tački 1. izreke prvostepene presude, prekršajni postupak obustavio na osnovu člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, dok je pobijane presude u delu u kom je ovaj okrivljeni oglašen krivim zbog prekršaja iz člana 330. stav 1. tačka 1) ZOBS na putevima, opisanog pod tačkom 2. izreke prvostepene presude, ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na dalje postupanje u skladu sa članom 161. stav 1. Zakona o prekršajima.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će otkloniti navedenu bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić