Okrivljeni je obavezan i da plati troškove prekršajnog postupka u pašualnom iznosu od 2.000,00 dinara u korist budžeta Repbulike Srbije, u istom roku kao i kaznu, pod pretnjom prinudnog izvršenja, shodno članu 140. stav 1. i stav 2. tačka 9), 141. stav 1. i članu 142. Zakona o prekršajima, te članu 27. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje u Nišu II-202- Prž 12611/2021 od 09.06.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA, a presuda Prekršajnog suda u Prokuplju, Odeljenje u Kuršumliji II-Pr broj 1427/20 od 20.05.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem Ptz 569/21 od 20.08.2021. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i ukine pravnosnažne presude, a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, jer je prvostepeni sud u toku prekršajnog postupka povredio pravo na odbranu okrivljenog, na taj način što prvostepenu presudu nije dostavio braniocu okrivljenog, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je Prekršajni sud u Prokuplju, Odeljenje u Kuršumliji dana 09.09.2020. godine doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka protiv okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 9) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, nakon čega je zatražio od Prekršajnog suda u Somboru, Odeljenje u Kuli, dana 15.10.2020. godine, pružanje pravne pomoći radi saslušanja okrivljenog, te da je i pored zamolnice pozvao okrivljenog da dostavi svoju pisanu odbranu. Nadalje, prema stanju u spisima, okrivljeni je nakon prijema poziva za saslušanje od zamoljenog Prekršajnog suda u Somboru, Odeljenje u Kuli, blagovremeno i uredno angažovao branioca – advokata Mirnu Vujović iz ... uz uredno izdato punomoćje, a zamoljeni prekršajni sud je od ovog branioca, odnosno advokata Mirne Vujović primio podneske. Dakle okrivljeni AA je tokom vođenja prvostepenog prekršajnog postupka imao branioca.

Iz spisa predmeta proizilazi i to da je prvostepeni Prekršajni sud u Prokuplju, Odeljenje u Kuršumliji dana 20.05.2021. godine svojim aktom opozvao zamolnicu za pružanje pravne pomoći saslušanjem okrivljenog, te da je ne sačekavši izveštaj zamoljenog prekršajnog suda istog dana, odnosno 20.05.2021. godine doneo presudu kojom je okrivljenog oglasio odgovornim, koju presudu je dostavio samo okrivljenom, ne znajući da je on tokom prekršajnog postupka angažovao branioca – advokata Mirnu Vujović da ga zastupa u ovom prekršajnom postupku. Naime, prvostepeni Prekršajni sud u Prokuplju, Odeljenje u Kuršumliji, svoju presudu doneo je 20.05.2021. godine, pre nego što mu je zamoljeni prekršajni sud dana 10.08.2021. godine vratio odgovor na zamolnicu za pružanje pravne pomoći sa spisima predmeta, u kojima se nalazilo uredno izdato punomoćje braniocu okrivljenog, a nakon vraćanja spisa od zamoljenog prekršajnog suda braniocu okrivljenog nije dostavio prvostepenu presudu, i pored toga što je branilac tražio dostavljanje te presude podneskom preko zamoljenog Prekršajnog suda u Somboru, Odeljenje u Kuli, koji je taj podnesak primio dana 24.06.2021. godine.

Članom 93. stav 3. Zakona o prekršajima, između ostalog, propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere.

Odredbom člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Odredbom člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, dok je stavom 4. istog člana propisano da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana od kada je njemu dostavljen prepis presude.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je prvostepeni prekršajni sud pobijanu presudu dostavio samo okrivljenom, a ne i njegovom braniocu, kog je okrivljeni angažovao u toku prvostepenog postupka, i pored toga što je branilac tražio da mu se dostavi prvostepena presuda, to je prvostepeni sud u konkretnom slučaju učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, što se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca. Ovakvo postupanje prvostepenog prekršajnog suda očigledno je za posledicu imalo da je braniocu okrivljenog bila uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice podnese redovni pravni lek – žalbu protiv prvostepene presude, shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, u korist okrivljenog, pa je na taj način povređeno pravo odbrane okrivljenog AA u drugostepenom odnosno žalbenom postupku, a što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje odluke.

Nalazeći iz iznetih razloga da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev kao osnovan i na osnovu člana 286. i 287. stav 4. Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci ove presude i ukinuo drugostepenu presudu, a predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno postupanje, kako bi otklonio učinjenu povredu zakona.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić