Istom presudom, okr. AA, na osnovu člana 250. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima oslobođen je od odgovornosti za prekršaj iz člana 156. stav 11. u vezi člana 331. stav 1. tačka 43. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Odlučujući o žalbi okrivljenog, Prekršajni apelacioni sud, Odeljenje u Kragujevcu je presudom I-101-Prž 13604/17 od 12.07.2017. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 548/17 od 17.10.2017. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. u vezi člana 93. stav 1. i člana 272. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima i povrede materijalnog prekršajnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. i 2. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude preinači i prema okrivljenom obustavi prekršajni postupak usled nastupanja zastarelosti vođenja prekršajnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća o kojom je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca navodi da su pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačke 3. i 4. u vezi člana 93. stav 1. i člana 272. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima kao i da je povređeno materijalno prekršajno pravo u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. i 2. Zakona o prekršajima.

Izrekom prvostepene presude okrivljeni je oglašen odgovornim zato što dana 01.09.2015. godine oko 12,50 časova nije postupio po naređenju ovlašćenog službenog lica da ukloni kamenje ispred porodične kuće na trotoaru ulice ... kako bi pešaci mogli normalno da se kreću, pa je ovakvom svojom radnjom postupio protivno odredbama člana 166. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Odredbom člana 166. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da učesnici u saobraćaju moraju postupati po znacima i naredbama koje daje policijski službenk ili zakonom ovlašćeno drugo lice za neposredno regulisanje ili kontrolu saobraćaja.

Odredbom člana 7. stav 1. tačka 67. Zakona o bezbednosti saobraćaja propisano je između ostalog da je učesnik u saobraćaju lice koje na bilo koji način učestvuje u saobraćaju, dok je u tački 69. istog člana propisano da je pešak lice koje se kreće po putu ...

Prema stanju u spisima okrivljeni AA u trenutku dolaska policijskog službenika nije bio učesnik u saobraćaju, jer se nije kretao kao pešak po putu, pa je nejasno na osnovu čega su nižestepeni sudovi zaključili da je okrivljeni bio učesnik u saobraćaju, a ta odlučna činjenica predstavlja biće prekršaja i od nje zavisi postojanje prekršaja, pri čemu sud o toj činjenici ne daje nikakve razloge. Osim toga, prema podacima iz spisa predmeta – zapisnika o kontroli učesnika u saobraćaju – vozila broj ..., okrivljeni je označen kao građanin a ne kao učesnik u saobraćaju, što sudovi uopšte ne konstatuju, što sve presude čini nejasnim, a neutvrđivanje ove odlučne činjenice dovodi u pitanje postojanje prekršaja, pa time postoji i povreda materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima.

Osim navedenog, nejasni su razlozi dati u obrazloženju prvostepene presude na drugoj strani u četvrtom stavu i na trećoj strani u trećem stavu u vezi sa zapisnikom o suočenju, iako prema stanju u spisima predmeta to suočenje uopšte nije ni sprovedeno jer se okrivljeni nije odazvao za suočenje zakazano za dan 30.03.2017. godine.

Pored navedenog u predmetnom prekršajnom postupku u svojstvu svedoka saslušan je policijski službenik BB sa čijim iskazom okrivljeni nije bio upoznat, a na čijem iskazu je zasnovana i odluka, što je u suprotnosti sa odredbom člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima.

Imajući u vidu da je okrivljeni pobijanom presudom oslobođen za prekršaj u vezi postavljanja kamenja, a oglašen odgovornim što nije postupio po naredbi ovlašćenog službenog lica da to kamenje ukloni, iako nije učesnik u saobraćaju i da su dati razlozi o odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivrečni, na opisani način pobijanim presudama učinjena je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačke 3. i 4. u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima i povreda materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. i 2. Zakona o prekršajima po pitanju da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekršaj i da li ima okolnosti koje isključuju odgovornost za prekršaj.

Zbog navedenih bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka i povreda materijalnog prava pobijane presude bi trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, kako je okrivljeni prekršaj za koji je oglašen odgovornim, prema izreci prvostepene presude, učinio dana 01.09.2015. godine, to je dana 01.09.2017. godine nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja u konkretnom slučaju, shodno doredbi člana 84. stav 1. i stav 7. Zakona o prekršajima.

Naime, odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Kako se zastarelost prekršajnog gonjenja računa od dana učinjenog prekršaja, to je u konkretnom slučaju zastarelost nastupila dana 01.09.2017. godine, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude i na osnovu člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima, prema okrivljenom AA obustavio prekršajni postupak dok je odluku o troškovima postupka doneo na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Zapisničar-savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                            Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić