Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja u Nišu II-207 Prž br.16200/14 od 29.09.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog A.P., a presuda Prekršajnog suda u Zaječaru 10-Pr br.556/14 od 28.02.2014. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 1. tačka 15. i stav 2. u vezi sa članom 81. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', br. 101/05, 116/08 i 111/09) i povrede materijalnog prava u smislu čalna 235. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine pobijane presude, a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Nakon što je postupio u smislu člana 488. stav 1. ZKP i člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013) ( u daljem tekstu sada važeći ZPR), Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. i stav 2. u vezi sa članom 81. Zakona o prekršajima i zbog povrede materijalnog prava u smislu člana 235. stav 1. tačka 1. ranije važećeg Zakona o prekršajima, prema kojima se ocenjuje zakonitost pobijanih presuda shodno odredbi člana 340. stav 1. sada važećeg Zakona o prekršajima.

Ukazujući na bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. i stav 2. u vezi sa članom 81. ranije važećeg Zakona o prekršajima, Republički javni tužilac navodi da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna razlozima, koji su potpuno nejasni, te da u prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, što je dovelo do povrede iz člana 234. stav 2. Zakona o prekršajima, jer sudija u toku prekršajnog postupka nije primenio odredbu člana 81. Zakona o prekršajima koja ga obavezuje da istinito i potpuno utvrdi činjenice koje su važne za donošenje zakonite odluke i da sa jednakom pažnjom ispita i utvrdi kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist, a što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje odluke.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je okrivljeni oglašen krivim zbog prekršaja iz člana 12. Zakona o oružju i municiji, pri čemu je kao radnja prekrašaja navedeno da okrivljeni nije držao obezbeđenu lovačku pušku marke ... kalibra ..., za koju je uredno posedovao dozvolu za držanje i nošenje, te je ista došla u posed B.B. i pronađena 23.12.2013. godine u B. kući, u sobi ispod dečijeg kreveta, i pored toga što iz spisa predmeta nesporno proizilazi da je okrivljeni predmetnu lovačku pušku dao na poslugu B.R., koji ima oružni list za tu vrstu oružja, a koji je otac B.B., kod koga je i pronađena predmetna puška. Stoga je, prema navodima zahteva, okrivljeni postupio u svemu po odredbi člana 14. Zakona o oružju i municiji, a ne suprotno članu 12. istog zakona, a sud je, oglašavajući ga krivim, postupio suprotno odredbi člana 81. Zakona o prekršajima, obzirom da nije sa jednakom pažnjom ispitao i utvrdio kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist.

Suprotno iznetim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba prekršajanog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. i stav 2. u vezi sa članom 81. Zakona o prekršajima, obzirom da je izreka prvostepene presude u potpunosti jasna i razumljiva i saglasna razlozima iznetim u prvostepenoj presudi, pri čemu su navedeni i jasni razlozi o odlučnim činjenicama.

Kod činjenice da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni A.P. priznao izvršenje prekršaja, odnosno da je predmetnu pušku dao B.R., ocu B.B., iz čega nadalje proizilazi da nije držao obezbeđenu pušku da ne dođe u posed neovlašćenog lica, to u radnjama okrivljenog stoje svi elementi prekršaja iz člana 12. kažnjivog po članu 35. stav 1. tačka 6. Zakona o municiji. Pri tome činjenica da je B.R. ovu pušku dao B.B., kako to pravilno zaključuju i prvostepeni i drugostepeni sud, ne umanjuje niti isključuje odgovornost okrivljenog, obzirom na to da je upravo okrivljeni bio dužan da obezbedi da ovo oružje ne dođe u posed trećeg lica, a što u konkretnom slučaju nije učinio.

Kako je, dakle, okrivljeni priznao izvršenje prekršaja, pri čemu nije predložio bilo kakav dokaz da je njegovo postupanje bilo u skladu sa odredbom člana 14. Zakona o oružju i municiji, to se po oceni ovog suda neosnovano zahtevom ukazuje i da je pobijanom presudom učinjena povreda materijalnog prava u smislu člana 235. stav 1. tačka 1. ranije važećeg Zakona o prekršajima, obzirom da radnja zbog koje je okrivljeni oglašen krivim očigledno predstavlja prekršaj iz člana 12. Zakona o oružju i municiji, koji je kažnjiv po članu 35. stav 1. tačka 6. Zakona o oružju i municiji.

Iz navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                      Vesko Krstajić, s.r.