Protiv navedene pravnosnažne presude, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ 972/22 od 26.01.2023. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. u vezi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijanu presudu tako što će na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima prema okrivljenom AA za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obustaviti prekršajni postupak i odrediti da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Nakon što je postupio u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013), Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je presudom Prekršajnog suda u Beogradu Pr.br.29065/21 od 01.09.2022.godine učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. u vezi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Članom 161. stav 1. istog zakona, propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu – dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim, a prema članu 246. stav 1. Zakona je propisano da se pisano izrađena presuda dostavlja podnosiocu zahteva i okrivljenom po odredbama o dostavljanju tog zakona.

Prema članu 259. stav 1. istog zakona, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, dok je stavom 4. istog člana propisano da rok za žalbu teče od dana od kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud svoju presudu nije dostavio braniocima okrivljenog i na taj način je povredio pravo odbrane okrivljenog.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je dana 22.02.2021.godine doneto rešenje o pokretanju prekršajnog postupka protiv okrivljenog AA, da je zatim dana 04.04.2022.godine prvostepenom sudu dostavljen podnesak branioca okrivljenog, advokata Anđele Savović, u čijem prilogu se nalazi punomoćje dato advokatima Anđeli Savović i Vanji Savović, da okrivljenog zastupaju u tom predmetu, kao i da je prvostepena presuda doneta dana 01.09.2022.godine, da je ista dostavljena okrivljenom AA dana 19.09.2022.godine i da je postala pravnosnažna dana 28.09.2022.godine.

Međutim, prvostepeni sud, iako na opisani način obavešten da je okrivljeni angažovao branioce, istima nije dostavio prvostepenu presudu. Navedeni propust, imao je za posledicu da je braniocima okrivljenog uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude prekršajnog suda, shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, podnesu žalbu u korist okrivljenog. Time je povređeno pravo odbrane okrivljenog u žalbenom postupku, što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje drugostepene odluke i učinjena je na štetu okrivljenog bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. u vezi člana 259.stav 1.Zakona o prekršajima, što se osnovano ističe u podnetom zahtevu.

Zbog učinjene povrede odredaba prekršajnog postupka, pobijanu presudu Prekršajnog suda u Beogradu Pr.br.29065/21 od 01.09.2022.godine bi trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, kako je okrivljeni AA prekršaj koji mu je stavljen na teret, prema izreci prvostepene presude, učinio dana 13.12.2020. godine, to je dana 13.12.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 84. stav 1. i stav 7. Zakona o prekršajima.

Naime, odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana, propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Kako se zastarelost prekršajnog gonjenja računa od dana učinjenog prekršaja, to je u konkretnom slučaju zastarelost nastupila dana 13.12.2022. godine, a iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijanu presudu tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog AA obustavio, na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013).

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013).

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednika veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić