Beograd u čije ime je postupalo ovlašćeno službeno lice, policijski službenik Gordana Stojilković Todorović, sa jedne strane i okrivljena AA iz ..., sa druge strane, zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za koji se okrivljena tereti zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka broj 4-145-06221/127 od 27.06.2017.godine. Stavom drugim izreke presude okrivljena AA oglašena je odgovornom da je kao vlasnik putničkog vozila ... kojim je dana 15.11.2016.godine u 17,44 časova učinjen prekršaj detektovan putem uređaja za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju (video nadzor) nije neposredno ili pisanoj formi u ostavljenom roku od 8 dana od dana prijema poziva 10.03.2017.godine policijskom službeniku USP-a PU za grad Beograd dostavila podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom, čime je učinila prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer je postupila protivno odredbi člana 247. stav 1. istog zakona. Navedenom presudom okrivljena AA osuđena je na novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom donošenja posebnog rešenja o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne. Obavezana je i na troškove prekršajnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Protiv navedene pravnosnažne presude, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ.br.602/19 od 30.10.2019. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačke 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pravnosnažnu presudu Prekršajnog suda u Beogradu 29-Pr.br.62287/17 od 22.05.2018.godine, tako što će okrivljenu AA osloboditi odgovornosti da je izvršila prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i odrediti da troškovi prekršajnog postupka padnu na teret prekršajnog suda u Beogradu, u smislu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Nakon što je postupio u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ističe da je predmetni prekršaj zbog kojeg je okrivljena oglašena odgovornom pravnosnažnom presudom dekriminalizovan, te je donošenjem presude Prekršajnog suda u Beogradu 29- Pr.br.62287/17 od 22.05.2018.godine učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Prekršajnog suda u Beogradu 29-Pr.br.62287/17 od 22.05.2018.godine okrivljena AA oglašena odgovornom zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je prema činjeničnom opisu prekršaja iz izreke pobijane presude učinila tako što je „kao vlasnik putničkog vozila ... kojim je dana 15.11.2016.godine u 17,44 časova učinjen prekršaj detektovan putem uređaja za utvrđivanje prekršaja u sobraćaju (video nadzor), nije neposredno ili u pisanoj formi u ostavljenom roku od 8 (osam) dana od dana prijema poziva 10.03.2017.godine, policijskom službeniku USP-a PU za grad Beograd dostavila podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom“ i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 dinara.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon na štetu okrivljene AA i da je učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, obzirom da nije pravilno primenjena odredba člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, odnosno u konkretnom slučaju nije primenjen zakon koji je najblaži po okrivljenu.

U vreme izvršenja prekršaja koji je okrivljenoj stavljen na teret (kao i podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka dana 04.07.2017.godine), radnja okrivljene (nije neposredno ili u pisanoj formi u ostavljenom roku od 8 dana od dana prijema poziva dostavila podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom čime je postupila protivno odredbi člana 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima), bila je sankcionisana odredbom člana 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koja je propisivala da će se novčanom kaznom od 15.000,00 do 30.000,00 dinara ili kaznom zatvora u trajanju do 30 dana kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbi člana 247. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

U toku vođenja prekršajnog postupka, a pre zaključenja sporazuma o priznanju prekršaja, dana 23.04.2018.godine i pre donošenja pobijane presude dana 22.05.2018. godine, donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljen u „Službenjnom glasniku RS“ br. 24/18 dana 26.03.2018.godine, koji je stupio na snagu dana 03.04.2018.godine. Navedenim izmenama i dopunama zakona u članu 149. brisana je tačka 75. stav 1. člana 331. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a članom 148. u celosti je menjan član 330. zakona, kojim je sada u stavu 1. tačka 23. propisano da će se kaznom zatvora od najmanje 15 dana ili novčanom kaznom od 100.000,00 do 120.000,00 dinara kazniti za prekršaj vozač koji postupi suprotno članu 247. stav 1. i 2. Navedenom izmenom i dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, i to članom 330. stav 1. tačka 23. sankcionisan je vozač koji je postupio suprotno odredbi člana 247. stav 1. i 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Nakon ove izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima donet je i novi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 41/18, a koji je stupio na snagu 01.06.2018.godine, a kojim je u članu 5. istog zakona propisano da se u članu 330. stav 1. iza reči:“vozač koji“ menjaju rečima „vozač ili lice koje“.

Kod ovakve okolnosti, da je u konkretnom slučaju podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv okrivljene kao vlasnika vozila, a ne kao vozača vozila, to radnja okrivljene za koju se tereti izrekom pravnosnažne presude nije bila propisana kao prekršaj Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljenog u „Službenom glasniku RS“ br. 24/18“ dana 26.03.2018.godine, u periodu od 03.04.2018.godine, od kada je zakon stupio na snagu do izmena i dopuna zakona objavljenih u „Službenom glasniku RS“ br. 41/18 od 31.05.2018.godine, koji je stupio na snagu 01.06.2018.godine.

Shodno navedenom, u periodu od 03.04.2018.godine do 01.06.2018.godine radnja koja je okrivljenoj stavljena na teret nije bila prekršaj, jer zakonodavac u ovom periodu nije inkriminisao prekršaj za vlasnika vozila, odnosno isti je bio inkriminisan samo za vozača putničkog vozila, tako da je u tom periodu važenja zakona po stavu Vrhovnog kasacionog suda predmetni prekršaj dekriminalizovan, a što osnovano Republički javni tužilac ističe u podnetom zahtevu.

Odredbom člana 2. Zakona o prekršajima propisano je da je prekršaj protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija.

Prema tome, kako je u konkretnom slučaju nakon izvršenja prekršaja koji je okrivljenoj stavljen na teret zakon izmenjen više puta i kako je izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljenim u „Službenom glasniku RS“ br. 24/18 od 26.03.2018.godine, koje su stupile na snagu 03.04.2018.godine i bile na snazi do 01.06.2018. godine, predmetni prekršaj za koji se okrivljena tereti bio dekriminalizvan, to protivpravno delo za koje je okrivljena oglašena odgovornom nije prekršaj iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev Republičkog javnog tužioca i na osnovu člana 250. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima doneo presudu kojom okrivljenu oslobađa odgovornosti, jer delo za koje se tereti nije prekršaj.

Nalazeći iz iznetih razloga da je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, Vrhovni kasacioni sud je usvojio podneti zahtev i u smislu člana 287. stav 4. u vezi člana 250. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima preinačio pravnosnažnu presudu i okrivljenu AA oslobodio odgovornosti za prekršaj iz člana 331 stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Na osnovu napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 141. stav 2. u vezi člana 250. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima u pogledu troškova prekršajnog postupka odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić