Protiv navedene pravnosnažne presude javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ br. 398/23 od 26.09.2023. godine, zbog bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 234. stav 1. tačka 7) i člana 236. stav 1. tačka 2) i stava 2. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud zahtev usvoji kao osnovan, pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 234. stav 1. tačka 7) i člana 236. stav 1. tačka 2) i stava 2. Zakona o prekršajima, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu ističe da sporazum o priznanju prekršaja nije zaključen u skladu sa odredbom člana 234. stav 1. tačka 7) Zakona o prekršajima, jer je potpisan samo od strane okrivljenog, a ne sadrži i potpis branioca okrivljenog kao obavezan element sporazuma. Sa tog razloga, sporazum nije zaključen u skladu sa odredbom člana 234. Zakona o prekršajima, a što je sud trebalo da utvrdi i saglasno članu 236. Zakona o prekršajima. Na navedeni način sud je po oceni javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva povredio pravo odbrane okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je u toku prekršajnog postupka sudu dostavljen sporazum o priznanju prekršaja broj SPP-4-141-04882/21 od 14.04.2022. godine, zaključen između okrivljenog AA i ovlašćenog lica podnosioca zahteva BB, da je navedeni sporazum potpisan od strane okrivljenog i ovlašćenog lica, da je prvostepeni prekršajni sud u toku prekršajnog postupka „utvrdio da su se stekli uslovi iz člana 236. stav 1. Zakona o prekršajima, te je okrivljeni i oglašen odgovornim za prekršaj koji mu se stavlja na teret.

Članom 93. stav 3. Zakona o prekršajima, između ostalog predviđeno je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere.

Članom 233. Zakona o prekršajima, stavom prvim, je propisano da kada se prekršajni postupak vodi za jedan prekršaj ili za više prekršaja u sticaju, ovlašćeni podnosilac zahteva, usmeno ili pisano, može predložiti okrivljenom ili njegovom braniocu zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja (u daljem tekstu: sporazum o priznanju), odnosno okrivljeni ili njegov branilac može ovlašćenom podnosiocu zahteva predložiti zaključenje takvog sporazuma, a stavom dva istog člana da kada se uputi predlog iz stava 1. ovog člana, stranke ili branilac mogu pregovarati o uslovima priznanja prekršaja koji se okrivljenom stavljaju na teret.

Članom 234. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da sporazum opriznanju treba da sadrži opis prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret; priznanje okrivljenog da je učinio prekršaj; sporazum o o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama; izjavu ovlašćenog podnosioca o odustajanju od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju; sporazum o troškovima prekršajnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene prekršajem, o povraćaju predmeta prekršaja i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet; izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju i potpis stranaka i branioca.

Članom 236. Zakona o prekršajima, stav četvrti, propisano je da se odluka suda o sporazumu o priznanju dostavlja ovlašćenom podnosiocu zahteva i okrivljenom, odnosno braniocu ako ga ima.

Po nalaženju Vrhovnog suda, a imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, sporazum o priznanju prekršaja, shodno odredbi člana 234. stav 1. tačka 7) Zakona o prekršajima, mora da sadrži potpis branioca okrivljenog u situaciji kada je okrivljeni u ovoj fazi postupka, t.j. pred ovlašćenim podnosiocima zahteva angažovao branioca koji je učestvovao u postupku sporazumevanja, shodno članu 233. Zakona o prekršajima, ali ne mora da sadrži potpis branioca u situaciji kada okrivljeni nema branioca tokom postupka sklapanja sporazuma.

U prilog ovakvog stava Vrhovnog suda, govori i odredba člana 236. Zakona o prekršajima, kojom je propisano da se odluka suda o sporazumu o priznanju dostavlja braniocu, samo ukoliko ga okrivljeni ima.

Kako su, u konkretnom slučaj, u postupku sklapanja sporazuma učestvovali okrivljeni AA lično i ovlašćeno službeno lice BB, odnosno stranke, a branilac nije bio prisutan prilikom sklapanja sporazuma, to je jasno da predmetni sporazum nije morao ni da sadrži potpis branioca.

S obzirom na navedeno kao neosnovani se ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva kojima se ukazuje da je sud učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 234. stav 1. tačka 7) i člana 236. stav 1. tačka 2) i stava 2. Zakona o prekršajima.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, to je Vrhovni sud na osnovu člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima navedeni zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić