Presudom Prekršajnog apelacionog suda Prž 3623/22 od 17.05.2022. godine, prvostepena presuda je po službenoj dužnosti preinačena samo u delu odluke o jedinstvenoj zaštitnoj meri tako što je okrivljenoj za prekršaje za koje je oglašena odgovornom prvostepenom presudom izrečena jedinstvena zaštitna mera zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije, u trajanju od sedam meseci, dok je žalba branioca okrivljene odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Božo Prelević, zbog povrede člana 255. Zakona o prekršajima, člana 36. Ustava RS i člana 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili okrivljenu oslobodi prekršajne odgovornosti zbog nastupanja zastarelosti gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući dozvoljenost podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, našao da je zahtev nedozvoljen.

Odredbom člana 285. stav 1. Zakona o prekršajima je propisano da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a odredbom stava 2. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da je u prekršajnom postupku samo Republički javni tužilac ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a takvo ovlašćenje nije dato nijednom zakonskom odredbom, drugim procesnim subjektima, pa ni okrivljenom i njegovom braniocu.

Imajući u vidu da nema shodne primene Zakonika o krivičnom postupku o tome ko je ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih odluka u prekršajnom postupku, već da je na to ovlašćen isključivo Republički javni tužilac na osnovu člana 285. stav 2. Zakona o prekršajima, te imajući u vidu činjenicu da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podneo branilac okrivljene koji po zakonu na to nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, nedozvoljen, jer je podnet od strane neovlašćenog lica u smislu citiranog propisa.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 285. stav 2. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić